Одбрана Шимунића Џоа

просечни Србин је полупана ретардчина, којој би уместо цитирања песничких поулупроизвода као што је Дучић, згражавања над тим што Ватикан више воли католике од православаца и кукања учитељици како су Хрвати зли и насилни, било боље да плати порез, престане да купује у Идеи, успе да се организује у следећем рату тако да не претрпи масовни геноцид за промену и да своје политичке прваке свргне одмах сутра кад ураде нешто тако идиотски као што је креирање Краљевине СХС или одбијање З4 плана.

„Хрвати су најхрабрији народ, не јер се ничег не боје – већ јер се ничег не стиде…“

Јосип Џо Шимунић, центархалф Динама и хрватске репрезентације, рођен је у Канбери, од породице хрватских имиграната из Фојнице. Фојница је градић у централној Босни, пола муслимански, пола хрватски.
Дакле, Џо у себи садржи два бустера за националистичка балканска баљезгарења: ем је дијаспорац, ем је већ у дијаспору отишао не као Хрват из Хрватске него као Хрват из Босне, а сви знамо да су Хрвати и Срби из Босне и Херцеговине приближно 20 пута “правији” СрбоХрвати од нас из самих тих држава.

Дакле, ако оптужницу против Шимунића заснујемо на томе да је крив за то што је дебилчина која се гасира на националистичка довикивања преко микрофона са стадионом пуним животно неиспуњене багре која сходно томе пројектује национално као лично, онда да, Јосип Шимунић је крив за то. Али ако, као ретардирано српско јавно мњење, оптужницу базирамо на томе да је Шимунић новорођени Анте Павелић са камом у зубима, послат од католичког департмана Бога (зли департман) да коље српску нејач и да мукотрпно зарађене српске паре из буџета, које јавна предузећа уплаћују од пореза и које приватници уплаћују као доприносе са своје раднике, понесе у Хрватску и да са њима прави немачко-католичко-америчке оргије у ватиканској амбасади у Загребу, онда је Џо Шимунић невин.

У поступку Срби против Шимунића, као претходно питање се појавио његов старт над Миралемом Сулејманијем, пре који месец на квалификационој утакмици за светско првенство између Срба и Хрвата. Па да прво решимо то питање. Није нарочито компликовано.
Лопта се после хрватског корнера одбила стварно веома чудно, вихорни Горанац је почео веома опасан трк ка голу Хрватске, Шимунић је одмах видео да може само фаулом за црвени да спречи потенцијални гол. Било је остало мало до краја, његов тим је имао резултат, искусна, хладна, врхунска одлука. Ја бих први волео да у репрезентацији имамо играча који би био способан да изведе оно што је Шимунић тад урадио.
Сам старт је био груб онолико колико је морао да буде да би био ефикасан. Ни мање ни више. Чак и са одлуком да иде на прекршај, Сулејмани је замало побегао Шимунићу. Дохватио га је онако како је једино могао бити сигуран да ће га зауставити. Ствар је изгледала много горе него што је била. Био је то један од оних удараца који изгледају спектакуларно а мање више вам не може бити ништа од њих. Сто пута су опаснији подли стартови, где се иде човеку на чланак, где се иде отвореним ђоном на човека, подметања и гуркања у скоку и тако даље. Сулејманију је сигурно остало пар озбиљних масница, а ако није девојчица, са тим се већ помирио у свету професионалног спорта. Џо је одмах после меча дао максимално коректну изјаву да се нада да Миралем није повређен, да је наравно био чист црвени, али и да би сутра исто то урадио поново. А сад, то што је 50.000 шодера на стадиону и ко зна колико још при малим екранима доживело духовне модрице јер како бре нама ту усташа у сред Београда да ради бодичеке и да изађе жив, то је друга тема.

Да се вратимо на главну ствар, Шимунићев вокални моменат на Максимиру.
Поздрав “За дом спремни” није поздрав који су смислиле усташе. Користио се и раније у хрватској историји. Е сад, наравно да су га усташе кључно популаризовале, у варијанти “За поглавника и дом спремни.” Тако да ја не би бранио Шимунића на конто тога да је он викао “За дом спремни” са неким 16-вековним хрватским витезом који тако храбри своје самострелце пред бој са Турцима на уму. Имао је Шимунић на уму усташе, то није спорно. Али какве усташе? Е, то је спорно.
Шимунић је у глави имао исти онај апстрактни појам усташтва који ти имаш о четништву када певаш четничке песме после 15 ракија на свадби, или када на фејсбуку делиш слике Милана Гуровића и сличних идиота. Сигуран сам да ти на уму није јединица од 50 брадатих психопата, који су пре рата били олош из краја, разбојници и силеџије, како иду по подавалским селима и кољу, ни мање ни више него свој народ, због сарадње са партизанима. Сигуран сам да ниси ништа читао о масакру у Вранићу 1943. Сигуран сам да ниси читао о масакру коју су четници извршили над муслиманима у другом светском рату, на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне, када су побили неколико хиљада цивила или како је Светозар Вукмановић Темпо молио четнике у источној Босни да оладе са клањем несрба јер онда одатле долазе најфанатичнији борци Црне Легије, што прави проблеме и партизанима и четницима. Сигурно ти исто никад није било чудно одакле толика подршка партизанима од најобичнијег народа – па наша српска монархија и њени горди рохански ренџери, четници, су били најбољи систем и најбоља војска која је икад постојала на свету!

Ал добро, и ако су убијали те Хрвате и Муслимане, то је бре била освета.
Јебига, морали смо и ми њима неке да убијемо. Они су побили милион Срба у Јасеновцу. Јесте да ми није баш јасно одакле онда толики Срби у Хрватској и Босни после другог светског рата, али милион звучи тако зајебано. Добро, ајде нису милион. Али и даље су побили више него ми њих. Сад право да ти кажем, ни не знам дал сам бесан на њих што су већи злочинци или на нас што смо мањи, што ми њих нисмо побили више, што Суботић није скрљао Ракитића у Загребу, а не Џо Миралема у Београду. А не би ја баш ни убијао никога, кад размислим. Никада нисам пуцао ни из чега. Да ти баш искрено кажем, не могу да замислим да одузмем неком живот. Знам ко би могао, и ко је то радио у ратовима. Могу вам рећи да то нису њушке као у Лепа села лепо горе.

Ето, то је Џо Шимунић. Никакав нациста, само дебилчина. Као овај наш сународник одозго. А чак и да сам погрешио у вези овог конкретног примера…
Да ли у Хрватској има више таквих дебилчина него у Србији? Да.
Да ли у Хрватској има више оних правих болесника, више правих усташа? Да.
Да ли су Хрвати у својој историји починили квантитативно теже злочине над Србима, него Срби над Хрватима? Да.
Да ли су због тога одговарали. Не.

Да ли Србин мисли да на нивоу света постоји неки уређени правосудни систем, који ће кажњавати правично, без обзира на интересе, савезништва, геополитику? Да.
Да ли је просечни Србин због тога дебилчина која из неког разлога види међународни свет као некакав филм у којем побеђује добро, а не јачи, паметнији, сналажљивији, са бољим леђима, онај у бољем сплету околности, као што је просечни Србин прилично свестан да ствари стоје на личном нивоу, јер се не оглашава превише када краде кабловску комшији или када му ујка у мурији среди да не остане без дозволе јер је возио пијан?
Да, просечни Србин је полупана ретардчина, којој би уместо цитирања песничких поулупроизвода као што је Дучић, згражавања над тим што Ватикан више воли католике од православаца и кукања учитељици како су Хрвати зли и насилни, било боље да плати порез, престане да купује у Идеи, успе да се организује у следећем рату тако да не претрпи масовни геноцид за промену и да своје политичке прваке свргне одмах сутра кад ураде нешто тако идиотски као што је креирање Краљевине СХС или одбијање З4 плана.

Пише: Дрле Србија

(Тарзанија)