Због медијског спина који се појавио у току јучерашњег дана, морам нешто да објасним. Сам закон ни у једном једином члану не помиње реч списак, регистар, листа, база или на било који други начин даје назнаку да ће бити на једно место прикупљени и евидентирани подаци о женама које су прекинуле трудноћу. Републички фонд за здравствено осигурање је у обавези да ове податке прикупља и чува у складу са Законом о заштити података о личности и они се не смеју користити за друге сврхе нити учинити доступним јавности. Још увек не знамо како ће бити примењен овај закон, али ако будете икако имали информацију да је дошло до злоупотребе, слободно се обратите Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности или мени лично на е-маил: оффице@доконапопадија.цом, како би правовремено реаговали свим расположивим правним средствима.
Пре недељу дана у скупштини Србије усвојен је Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља који ће у среду, 4. 12. 2013. ступити на снагу.
Ради се о закону који би требало да деци, трудницама и породиљама, омогући право на бесплатну здравствену заштиту, без обзира на основ по коме су осигурани, ако ова права не могу да остваре по основу обавезног здравственог осигурања. Овај закон је имао намеру да реши један од горућих друштвено-економских проблема, а то је питање здравствене заштите деце, трудница и породиља у ситуацији, када, рецимо, послодавац не уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање и због тога трудница, породиља или дете нису у стању да остваре право на здравстену заштиту.
У овај кратки закон од десет чланова, поред племените намере законодавца да реши проблем здравственог осигурања деце, трудница и породиља, врло перфидно је уткана и једна крајње политичка одредба која гласи:
Први став, дакле каже да је лекар, специјалиста гинекологије дужан да да одмах по утврђеној трудноћи, односно, по извршеном прекиду трудноће труднице која остварује здравствену заштиту по овом закону о томе обавести Републички фонд.
Шта ово у ствари значи?
Премда не пише експлицитно у закону, можемо основано претпоставити да право на здравствену заштиту по овом закону почиње оног момента када лекар, гинеколог, обавести Републички фонд да је та и та жена трудна, јер закон гарантује здравствену заштиту трудницама и ово је неспорно.
Споран је други део ове одредбе, а то је обавеза лекара да обавести Републички фонд о извршеном прекиду трудноће. Да ли ово значи да жена која изврши абортус губи право на здравствену заштиту по овом закону? Одговор на ово питање: ДА.
У ставу два члана 5. предвиђена је обавеза здравствене установе у којој је породиља родила мртво дете да одмах обавести о томе Републички фонд. У ставу 3. пише да породиља која је родила мртво дете има право на здравствену заштиту три месеца по подођају. За жене које су прекинуле трудноћу није предвиђено овакво право. Штавише, закон експлицитно наводи у ставу 5 да ће Републички фонд на основу ових обавештења одлучивати о престанку права у складу са овим законом.
Дакле, овај закон је требало назвати: ,,Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља, осим оних трудница које су абортирале“.
Зашто је ово проблем?
Замислимо следећу ситуацију:
Извесна Ж. је силована и остала је у другом стању. Ж. одлази да абортира, али, као и већина жена у Србији, нема средстава да се лечи код приватног гинеколога. Приликом абортуса, долази до компликација, премда је сам абортус извршен, о томе уредно обавештен Републички фонд, да јој укине право на здравствено осигурање, испоставља да се је потребна још једна киретажа, јер први пут није лепо очишћена, а она за то нема пара. Дакле, Ж. у овој ситуацији нема никаква права и можемо само да јој држимо палчеве да не умре од сепсе (унапред се извињавам због могућег лупетања везаног за медицину, овај пример је само илустративан). Државу једноставно није брига за Ж., држава не субвенционише здравље оних жена које не желе да рађају из било ког разлога.
Све и да Ж. није силована (мада сам намерно узела овај пример, јер, шта год мислили о прекиду трудноће, не можете остати равнодушни на чињеницу да Ж. није ни најмање крива што је затруднела), државу просто није брига. Добићеш помоћ ако желиш да рађаш, а ако нећеш, који год да је разлог зашто не желиш да рађаш, што се државе тиче можеш слободно да цркнеш, јер јој ниси занимљива.
Овај закон нас враћа на примарну, патријархалну (за ову државу, рекло би се и једину) улогу жене у друштву – да рађа. Она да рађа, он да брани.
Овакав став племенитог законодавца поткрепљен је и чињеницом да се Републички фонд обавештава о извршеним абортусима. Иако Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, каже да је ова одредба у складу са Законом о заштити података о личности, остаје питање зашто држава, ако је већ имала очигледну намеру да дискриминише жене које су одлучиле да прекину трудноћу, није нашла други начин да им укине ово право, него је то морало бити кроз обавешавање фонда да је та и та жена тад и тад извршила абортус. Све и да се ти подаци држе у тајности, да поверујемо у моћ Републичког фонда да их заштити, остаје питање, шта се догађа у свести једне жене која жели да прекине трудноћу, када зна да о томе треба да буде обавештена једна државна институција? Можемо ли рећи да се тиме врши додатни притисак на оне жене које не желе да рађају?
Овим законом, на први поглед, није никако дирнута слобода жене да одлучује о томе да ли ће родити. Слобода свакога да одлучује о рађању, да цитирам племенити нам Устав Републике Србије. Ипак, он је посредно и те како дискриминисао оне жене које не желе да рађају, указајући нам да су здравствену заштиту заслужиле само труднице и породиље које ,,истерају“ трудноћу до краја. После овога, остаје као неумитно питање: Шта је жена и њено здравље за нашег законодавца, осим машине за рађање малих Срба?
P R E V R A T 
Сваки пут кад се бране абортуси, потеже се силовање. Па је ли могуће да се у Србији годишње силује преко 100 хиљада жена? А толико се евидентира „прекида трудноће“ (каквог ли еуфемизма – још мало па ће убиства да се називају „прекид постојања“). Или је „силовање“ кад се она сутрадан предомисли?
Паралелно са економским, духовним и менталним убијањем нације, траје и физичко. Мислим, ако Државно Дно већ ради на затирању нације, што не би дотирало и абортусе, ефикасније је?
Sviđa mi seSviđa mi se
Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuu, ovo ti nije trebalo 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
Па, мени се чини да би проблем „беле куге“ могао бити решен без улагања пара у „пројекте“, на једноставан начин, који би донео и неке друге пратеће користи:
1. Док влада бела куга женама одузети бирачко право у било ком облику.
2. Код сличних других услова, мушкарац има предност при запошљавању.
3. Право на абортус максимално сузити.
4. Забранити прославу Осмог марта, валетинова…
5. Увести порез на нежење и вечите удаваче.
6. Увести порез на силиконе и слично (ош 5 5%, ош 6 10%…)
ИТД
Наравно, кад бих са овим изашо негде у јавност, био бих моментално рашчупан. Зато сам идеју написао овде.
Sviđa mi seSviđa mi se
Срам те било, од жена се кријеш на Преврату 🙂 чекај само док те Зора и Тања уоче (а и иначе су ти ту , комшинице)… Што се тиче твојих предлога за решење проблема, морам да те разочарам – уопште нису оригинални и тако се ради у свим нормалним и развијеним демократјама; ово што је код нас, и намењено је недораслој гологузији тј. нама, хрватима, босанцима…
Дакле, нико нормалан не уводи порез на нежење и удаваче већ се пореском политиком стимулише ступање у брак и размножавање; оно што је код тебе и теби сличних Срба проблем, ви би само да одузимате (права, имовину) тј. ви би да на тај начин остатку српства (а и шире) показујете колико сте моћни и како су сви остали у односу на вас кеса Васина. То тако не функционише, јер је у људској (нарочито српској) природи да се против силе и неправде буни. ОндаК је цела нација у перманентном ванредном стању, и не може напред, јер уместо да се рецимо копа ископ за доњи строј неког пута – сви дангубе копајући ровове око својих авлија…
Паметнији од нас исти резултат који ти желиш да постигнеш, не постижу одузимањем стечених права жена, већ лукаво – политичким средствима.
Уместо да донесу закон по коме ће мушкарци бити фаворизовани, они стимулишу послодавце да запошљавају мушкарце, што овима и те како одговара јер су мушкарци углавном физички спремнији на напор и рад под притиском, инвентивнији и посвећенији колективу, а ако код куће имају и жену као стуб куће, која води бригу о деци и породици и стално му виси над главом тражећи све више новца – за газду – пуна шака браде – куд ћеш бољи бесплатан стимуланс за радника!? Зашто то може у некој западној демократији а не може код нас, све док нам у главама нешто не кврцне, тј. док нам се „не јави“? Па зато јер тамо имају законе који се морају поштовати од свих и у сваком случају. Тамо је свеједно да ли је радник мушкарац или жена – за обоје и за послодавца важе исти закони и сво троје подједнако морају да их поштују. Тамо газда не може да притиска радника да ради прековремено, недељом и празником „јер се повећао обим посла“… Ако се повећао обим посла – њему се повећао, шта запослени има с тим?! Нека запосли још радника или нека боље плати постојеће… Код нас међутим, послодавац ако може да бира, запослиће жену где год може; јер жена је (као) одговорна према породици па ће пристати да ради и за мању плату него што би то учинио мушкарац на истом послу. Затим, жена је неотпорнија на притисак, и подложнија уценама („добро је кад не туку, има много оних на бироу који би радили и за мање, срећа што имам и овакав усран посао…“), а свој опортунизам по правилу оправдава бригом за породицу, која се узгред буди речено проширила да подразумева и тачно одређену генерацију мобилних телефона, момачко-девојачких аутомобила или патика. Па ко ове „љубигамајка“ држи у двособним родитељским станчићима до четрдесете кад се са остарелим очевима суверено гурају пред телевизором?! Тате – шоње под ултиматумом алфа-мама 🙂 То нема ни у природи; замисли да тата и мама орлови између себе, у гнезду на 2000 метара над морем тетоше орлушину од педесет кила јер је мами жао да се „птић“ злопати без њене заштите и помоћи!? Јок море, тата га шутне из гнезда чим процени да је време, а ако мама инсистира на правима деце – и она добије по тамбури, мало се дури ал’ се брзо помири са судбином.
Могао бих овако до сутра, у’ватила она… логомахија 🙂 , то је ваљда због личне фрустрације 😦 извини…
Оно што нас једино може спасти, то је да коначно признамо да смо као народ у тешком дефициту и да престанемо да се неосновано курчимо и изазивамо подсмех. Треба да признамо сами себи да смо мали и у светским размерама прилично безначајан народ, да од нас постоје много озбиљнији и у овим стварима искуснији народи који су своје државе већ уредили на тренутно најбољи и ефикаснији начин, а онда да искористимо ове паметњаковиће што знају светске језике, не с’лазе са интернета и читају све и свашта, да им дамо задатак да погледају како су се организовали ти, озбиљнији и искуснији, да нам то препричају а ми да узмемо шта нам треба а одбацимо оно што је сувишно и непримерено нашим условима или потребама. „Нација“ у којој се свакодневно делегирају теме попут „фудбал у Србији је лош и нема прођу на европској сцени јер ФСС нема стадионе који испуњавају европске стандарде“, и то се прећутно и уз мудро климање главом прихвата – би морала да престане да се размеће некаквом „генетском“ (ваљда урођеном, ‘бем ли га…) памећу…
Али, пре свега, да би се било шта од овога остварило – потребан је потпуни (или барем што већи) суверенитет државе; то нам је одузето уз наше „мудро“ климање главом и то нам нико неће вратити док сами не одлучимо да га узмемо назад. И само од нас зависи на који начин ће то да се деси.
Некада су ЕВРОфанатици мантрали како ни за стоку није лоше да има газду који је добро храни, народ је мудро климао главом („море, ми Срби и јесмо стока…“)… Данас су престали и да нас хране, заправо – пред свиње још и бацају пуне кофе напоја, али пред стоком ситног зуба је све мање сена а и курузовине понестаје… шта сад? Јавља ми се да би стока покушала некако да развали капиџик и изађе на слободу и напасе се; а Срби? Хоће ли наставити да кукају све док не изгубе глас и гризу се међусобно, или ће коначно „таргетирати“ (означити. прим. дрп) непријатеља и покушати да смисле како да му доакају?
Sviđa mi seSviđa mi se
Блог Доконе попадије…, ма, где налазите све ове лудаке да ми је знати.
Sviđa mi seSviđa mi se
Дакле, заиста ми није јасно против чега се ова госпоја буни.
Држава је свим трудницама до порођаја и 12 месеци након њега обезбедила здравствено без обзира на то да ли га имају уплаћено или не. Лепо, одавно је требало то да ураде.
Ако је нека жена прекинула трудноћу (из било ког разлога) она дефинитивно више не спада у ту групу.
Ако дође до таквих компликација као што су описане у овом тексту (а мислим да је у односу на број укупних абортуса тај проценат и није толико велик) болнице су дужне да приме по хитном поступку без обзира на уплачено социјално (као на пример у случају саобраћајне несреће).
Елем, да не дужим, не да немам ништа против тога да паре који ми се одузимају од плате иду делом и на покривање социјалног осигурања трудницама и породољима већ бих на неком хипотетичком референдуму и гласо за то. Са друге стране, заиста не видим разлог да плаћам наредних 12 месеци социјално некоме ко је прекинуо трудноћу, сем ако није животно угрожен, извињавам се, угрожена.
Мислим, ни мени ни милионима других нико не плаћа.
Sviđa mi seSviđa mi se
Е да и ово:
„Све и да се ти подаци држе у тајности, да поверујемо у моћ Републичког фонда да их заштити, остаје питање, шта се догађа у свести једне жене која жели да прекине трудноћу, када зна да о томе треба да буде обавештена једна државна институција? Можемо ли рећи да се тиме врши додатни притисак на оне жене које не желе да рађају?“
И до сада се у болницама водила евиденција о извршеним абортусима, баш као и о операцијама слепог црева или на пример ампутацијама удова, тако да заиста не видим у чему је проблем.
Sviđa mi seSviđa mi se
Постоји мућка због које је држава прибегла доношењу овог закона, али је то урадила волунтаристички и неозбиљно у корист сопствене штете; тако да стоји знак чуђења над чињеницом да – ајд’ што су нам политичари будале и покварењаци… Али, како побогу немају ни толико памети или морала да макар за саветнике или државне службенике поставе квалитетне професионалце који имају муда да им кажу „Шефе(це) – ово не ваља због тога и тога и нанеће штету ту и ту ако се примени…“!?
Елем, најмањи проблем је у бесплатној здравственој заштити, као што и сам кажеш – најугроженије жене (и мушкарци) су је и досад имали. Штос је у следећем: Појавила се пракса да поједине даме у најбољим годинама (за размножавање) из покварених побуда затрудне, оду код гинеколога и добију потврду о трудноћи, пронађу ФИКТИВНО ЗАПОСЛЕЊЕ (саме себи уплаћују доприносе), са потврдом гинеколога и послодавца иду на лекарску комисију РФЗЗ која им додељује решење о исплати личног дохотка са рачуна Фонда (чини ми се док беба не наврши годину дана. не држи ме за реч, нисам сигуран за старост бебе).
Наравно, кад се ово „право“ оствари – трудноћа се без проблема прекида уз партиципацију од 100 евра али шта је то према користи за поносну будућу мајку коју више нико не позива да се појављује пред оном комисијом, ваљда да не ствара гужву 😦
Све је могло бити избегнуто да је неко овакав сценарио ставио у супозицију приликом јавне расправе о предлогу измена и допуна закона. Ако је расправе уопште и било. Могло је да се пропише да мајка (и касније беба) једном месечно Фонду достављају уверења из гинеколошког и дечијег диспанзера о току трудноће и прве године живота детета… Могло је свашта да је некога занимало; али наша држава је приватна прћија сналажљивих, а женски шовинисти раде на кључне речи попут „родна равноправност, права жена, насиље у породици, право на абортус…“, тј. кад чују/прочитају те речи – чула им отупе, мозгови се зауставе а руке се саме дижу у гард. Тражити од њих да схвате како понашање „сналажљивих“ жена штети на првом месту сами м женама, оним наравно које су у стању потребе али којима не може да се помогне јер се ове „сналажљиве“ не кажњавају за своју „домишљатост“ је немогућа мисија.
И коначно, зашто би абортус био право које се остварује на рачун свих који уплаћују у Фонд а сами никад неће бити у прилици да га користе – ако прекид трудноће није индициран медицинским или етичким разлозима?
Sviđa mi seSviđa mi se
„Ако је расправе уопште и било“
Sviđa mi seSviđa mi se
Како је у друштву с већински женским бирачким телом могуће фаворизовати мушкарце, и то називати демократијом?
Интересантно је да нико није ни приметио да овакви лекс специјалис имплицирају ништавост постојеће легислативе по којој СВИ ЖИТЕЉИ СРБИЈЕ ИМАЈУ ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ И ОСИГУРАЊЕ.
Sviđa mi seSviđa mi se