И колико покварености треба да се излије пред наше ноге
и како је до непрепознавања доведена суштина преваре
Бранимир Џони Штулић
Ако било ког, посебно огорченог, грађанина земље Србије упитате „има ли овде цензуре“ – тај ће вам сигурно одговорити да су овде вести строго контролисане. И дилеме нема да се наш цензор не зове као онај Његошев „Драго Драговић“ (што је значило „Пиши шта ти је гођ драго“), већ је ствар у томе да је забрањивање и повлачење вести само последњи корак, који је постао крајње непопуларан и неке врста „црвеног аларма“ за друштво. Уместо директне цензуре, дакле, радије се иде на свест произвођача вести (читај: аутоцензуру); пошто је човек, посебно новинарски човек, кварљива роба – неопходно је и мислити унапред, што у овом конкретном случају значи мислити манипулативно.
Pogledaj originalni članak 784 more words
P R E V R A T 