odrekli smo se samoživosti u ime općeg dobra. Ali ovo što se događa u svijetu jest narušavanje tog ugovora. Jer općečovječansko bogatstvo u rukama je malog broja ljudi.
Srbi su me fascinirali. Imaju tehničku Vladu i u njoj ekonomske stručnjake koji su završili najprestižnija svjetska sveučilišta. Tu su Fiat, plinovod, kompjutorska industrija, grade se tvornice. Rusi su odlučili uložiti milijarde u tu zemlju. Neki pizde da će tako Srbija postati kolonija. Ali koja je razlika biti kolonija Njemačke ili Rusije? No, onda su me šokirali pokušajem da uvedu novi zakon o radu. Koliko sam shvatio, bolesni će biti kažnjeni smanjivanjem plaće dok su na bolovanjima, čak će se i za godišnjih odmora isplaćivati znatno manje plaće. Slično se događa u Hrvatskoj. Mirando bi da se radi što više. Nema majci odraditi osam sati pa doma. Sve samo da svaki od nas bude maksimalno iskorišten i da neprestanim radom donese što više novca gazdama.
Gazde razumijem. Žele bolji auto, veću kuću, bazen i helikopter. Neki od njih zarađuju dvadeset i pet tisuća dolara u minuti. Ti mogu kupiti sve na svijetu. Ali ih, pretpostavljam, više pali što su neka vrsta kraljeva planeta. U njihovim je rukama naftna, kompjutorska industrija, voda, izvori energije, rudnici. Ukratko rečeno nenadjebivi su. Ali što je sa mnom? Želim li ja raditi deset sati dnevno, doći kući pojesti neku splačinu pa mrtav umoran leći? Moram li se odreći gledanja filmova. čitanja knjiga? Trebam li se odreći braka i djece jer ionako sve manje mogu s njima boraviti? Ili da moža utreniram tijelo da spavam svega tri sata dnevno?
Mudri gazde imaju argument. Nabacuju nam priču o protestantskoj ili azijatskoj radnoj etici. Ljudi šljakaju poput robota i nikad ne staju. OK, kažem ja. Ali što je s indeksom sreće koje mjere neke svjetske institucije? Jesu li sretni Kinezi koji rade dvanaest sati dnevno za jedan dolar? Unaprijed znam, ja bih bio nesretan. Jer ne imati od života ništa drugo do rada, spavanja da bi se opet radilo, spavalo pa radilo, nije moja opcija. I tako dok me ne odvezu u najbliži pogrebni zavod. Kakav je to život?
Genijalni Jean Jacques Rousseau napisao je knjigu Društveni ugovor. On je smatrao da su prvi ljudi bili slobodni, lovci ili ševci. S vremenom su počeli tehnikom svladavati prirodu. Potom su shvatili da trebaju druge ljude. Onda je jednog dana, Jean smatra to tragedijom čovječanstva, netko sebi prisvojio prvu privatnu imovinu. Tada počinje pohlepa, borba za materijalno, iskorištavanje jednih od drugih. Ali s vremena na vrijeme raja bi popizdila pa pljačkala ili čak ubila gospodara. Nešto se moralo učiniti. Stvoriti državu, smisliti zakone da se ne ponaša svatko kako hoće. Stoga je čovječanstvo pristalo na svojevrsni ugovor. Ja tebi dajem pravo na imovinu koju si svojom sposobnošću stekao, ti mi daješ posao, zajedno stvaramo dobit, plaćamo poreze. Svi smo pristali kako bismo imali opću korist, liječenje, školovanje, vodovod, javni prijevoz. Ukratko rečeno, odrekli smo se samoživosti u ime općeg dobra. Ali ovo što se događa u svijetu jest narušavanje tog ugovora. Jer općečovječansko bogatstvo u rukama je malog broja ljudi. Oni imaju golem novac, vlasništvo na svim dobrima, ali i našim životima. Mi smo roblje koje radi sve više i više, produžava se radni vijek i kažnjava nas se jer smo se drznuli razboljeti ili otići na godišnji. Svaka dokolica smatra se sramotom. Otkud pravo nekome, misle gazde, da hakla s prijateljima na školskom igralištu umjesto da radi?
Nema sumnje, treba nam novi društveni ugovor. Ne možemo biti jeftino roblje koje neprestano gradi piramide. To nije normalno. Čovjek s vremena na vrijeme mora imati samoga sebe, sjesti pod krošnju drveta, piti vino i gledati u prazno. Onaj tko to uskraćuje drugom čovjeku jest zločinac i psihopat. Moguće je da oni koji imaju sva bogatstva svijeta ne žele pristati na novi društveni ugovor kojim će drugima dati prava na dokolicu i pravo da svoje slobodno vrijeme rabi kako hoće. Da naprosto ode na rijeku ili more i peca umjesto da dvanaest sati radi jer je danas njegov slobodan dan na koji mora imati pravo. I da mu pri tome nitko ne spočitava ili ga kažnjava. Čovječanstvo će ubrzo morati donijeti odluku. Odbijanje novog društvenog ugovora bi nas gurnulo u pretpolitičko doba. A to je razdoblje, kaže Rousseau kad je agresivna i potlačena rulja razbijala, palila pa i ubijala gopodare.
http://regionalexpress.hr/
P R E V R A T 
Koliko sam shvatio, bolesni će biti kažnjeni smanjivanjem plaće dok su na bolovanjima, čak će se i za godišnjih odmora isplaćivati znatno manje plaće.
Pogrešno je shvatio.
Promena je izvršena na taj način da se za obračun naknade zarade (sva odsustva) uzima za osnovicu ugovorena (osnovna) zarada uvećana za minuli rad, a ne kao do sad prosečna zarada iz prethodna tri meseca. Ovaj način obračuna nosi umanjenje zato što se je uvaj prosek ulazila i uvećana zarada, tj prekovremeni rad, noćni rad, bonusi i slično. Iskreno govoreći nije logično da neko na odmoru dobije više novca nego da je radio, što je do sada bio slučaj tamo gde se ovako računalo (čitaj državna preduzeća).
Sviđa mi seSviđa mi se
Алилуја, враБче јави се молим те на пп да попричамо о овој теми.
Sviđa mi seSviđa mi se
mislim da si ipak ti pogrešno shvatio, smanjenja su drastična – pogotovo na bolovanjima..objasni mi ti logiku da se uopšte dobija umanjena plata na bolovanju .. a ne razumem ni logiku da je čudno ako dobiješ veću platu na godišnjem ako si više radio.. što se u praksi baš i nije događalo ..
na prosečnu zaradu od 43 615 dosada si na bolovanju dobijaio 28349 (što je već idiotski) a odsada 16323 – manje od pola plate!!!
na godišnjem si dobijao istu platu a po novom 16000 manje!!!
ako je to tebi normalno onda jbg
Sviđa mi seSviđa mi se
Члан 54
Члан 114. мења се и гласи:
„Члан 114.
Запослени има право на накнаду зараде, у висини основне зараде, за месец у коме запослени остварује накнаду зараде, увећане за минули рад, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа.
Послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде из става 1. овог члана у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног органа, од органа на чији се позив запослени одазвао, односно од другог лица, у складу са законом.“
Sviđa mi seSviđa mi se
Члан 55
Члан 115. мења се и гласи:
„Члан 115.
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:
1) најмање у висини 65% основне зараде за месец у коме запослени остварује право на накнаду зараде увећане за минули рад, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом није друкчије одређено;
2) у висини 100% основне зараде за месец у коме запослени остварује право на накнаду зараде увећане за минули рад, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, ако законом није друкчије одређено.
Накнада зараде из става 1. овог члана не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом.“
Sviđa mi seSviđa mi se
„Члан 118.
Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то:
1) за долазак и одлазак са рада, ако ово право није обезбеђено на други начин;
2) за време проведено на службеном путу у земљи;
3) за време проведено на службеном путу у иностранству;
4) смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде;
5) за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није обезбедио на други начин;
6) за регрес за коришћење годишњег одмора.
Висина трошкова из става 1. тачка 5) овог члана мора бити изражена у новчаном износу.“
Sviđa mi seSviđa mi se
media.ssp.org.rs/2013/12/Nacrt-zakona-o-izmen.-i-dopun.Zakona-o-radu.doc
Sviđa mi seSviđa mi se
dakle tačno je za bolovanje, ali i do sada je bilo 65%, samo je drugačije računato kao što već rekoh. stari zakon:
Član 115
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
Sviđa mi seSviđa mi se
ПОСТОЈЕ ТРИ НАЦРТА ОД ТРИ МИНИСТАРСТВА ПОТПуНО РАЗЛИЧИТА И НЕУСАГЛАШЕНА ..ја сам се уватио нацрта Дрповог миљеника министар Радуловића демоцидног
Sviđa mi seSviđa mi se
Moже ли неки линк на тај Радуловићев предлог, да га видимо и ми остали смртници.
Колико је мени познато једини валидни нацрт је онај на сајту министарства за рад, запошљавање и соц. политику пошто је то закон из њиховог ресора. И тај нацрт је направљен уз консултације са мин. привреде и дат је на јавну распараву.
http://www.minrzs.gov.rs/javne-rasprave.php
Ако је Радуловић изашао са неким другим предлогом волео бих да видим исти, или бар неки линк где он каже да има неки други нацрт који је опречан овом.
Sviđa mi seSviđa mi se