Nezaposlenost postoji samo zato da bi poslodavci mogli jeftinije plaćati radnu snagu. Poslodavci, uz pomoć politike, održavaju stopu nezaposlenosti na razini koja im najviše odgovara. Viša stopa nezaposlenosti donosi jeftinu radnu snagu jer su radnici prisiljeni prihvatiti loše plaćene poslove kako bi mogli prehraniti svoje porodice. Sa druge strane, nedovoljno plaćeni radnici nisu u mogućnosti dovoljno kupovati robu koju privatne kompanije proizvode. Čini se da poslodavcima najviše odgovara stopa nezaposlenosti od oko 5% a ekonomisti je prihvaćaju kao „normalno“ stanje. Ovo „normalno“ stanje omogućava eksploataciju radnika kroz nisku cijenu rada dok je kupovna moć radnika još uvijek dovoljno velika da proizvodi profite privatnim poduzećima.
Eksploatacija radnika ne može formirati zdravu osnovu za formiranje dobrog društva. Dobro društvo se može uspostaviti samo razvojem jednakih prava među ljudima. U pravednom društvu rad mora biti dostupan svima. U svrhu uspostavljanja odgovarajuće ravnoteže između ponude i potražnje rada, biti će potrebno stvoriti ravnotežu između količine radnih mjesta i broja radnika. Ako stvaranje novih radnih mjesta nije potrebno, puna zaposlenost će se uspostaviti skraćivanjem radnog vremena proporcionalno stopi nezaposlenosti. To je politička mjera koja treba biti prihvaćena od naroda i zatim provedena podjednako u javnim i privatnim poduzećima.
Skraćivanje radnog vremena će smanjiti plaće zaposlenih radnika proporcionalno skraćenom radnom vremenu. Na primjer, nezaposlenost od 10% će skratiti radno vrijeme svih radnika 10% pa će i radničke plaće bili 10% manje. Tih 10% novca oduzetih od zaposlenih radnika će biti raspoređeno novozaposlenim radnicima. Poslodavci sa tog stanovišta ne bi bili dodatno opterećeni cijenom rada a svi radnici bi bili zaposleni. U početku će zaposleni radnici niže plaće doživjeti kao nepogodnost, ali dugoročno gledamo, skraćivanje radnog vremena će donijeti velike pogodnosti cijelom društvu. Na prvom mjestu bih naglasio da nešto niže plaće zaposlenih radnika ne mogi biti ni približno tako velika nepogodnost kao što je doživljavaju nezaposleni radnici koji ne primaju nikakvu plaću. Takva mjera bi donijela garanciju da nezaposlenost i ekonomska nesigurnost radnika više ne mogu postojati. Ljudi su navikli na oscilacije u životnom standardu ovisne o uspješnosti ekonomije. Oni prihvaćaju da u krizama žive gore pa zašto ne bi prihvatili ovu mjeru koja će im u ime solidarnosti među radnicima dugoročno uspostaviti zdravu osnovu za ostvarenje boljeg životnog standarda.
Skraćivanje radnog vremena proporcionalno stopi nezaposlenosti ne samo da će ukloniti nezaposlenost već će riješiti problem eksploatacije. Ovdje je jednostavno objašnjenje: Ako postoje ukupno dva radnika koji se prijavljuju za ukupno jedno radno mjesto, konkurencija među radnicima će smanjiti cijenu rada, a radnik koji dobije posao će biti eksploatiran.
Ako postoji ukupno jedan radnik i ukupno dva radna mjesta, konkurencija među poslodavcima će povećati plaću radnika. Sa time u vezi, skraćivanje radnog vremena proporcionalno stopi nezaposlenosti će staviti radnike u povoljniji položaj u procesu proizvodnje. Nedostatak nezaposlenih radnika će podići vrijednost rada radnika i poslodavci će plaćati radnike više nego što to čine danas.
Prekovremeni rad će i dalje biti dozvoljen. U zapadnom svijetu takav se rad plaća 50% više po satu. Poslodavci koji namjeravaju prekovremenim radom riješiti problem nedostatka radne snage neće smanjivati nezaposlenost. Tada će politika koja slijedi volju naroda dopunski skratiti radno vrijeme svih zaposlenih pa će poslodavci morati plaćatii više prekovremenih radnih sati. Neka poslodavci sami uvide da li im se više isplati zapošljavati nove radnike ili plaćati više sati prekovremenog rada po radniku.
Zadatak dobre politike jestе da što jednostavnijom regulacijom ostvari što veći pozitivan utjecaj na društvo. Današnja politika regulira visinu minimalnog dohotka. Kao rezultat takve regulacije uvjerljivo najveći broj radnika u razvijenom svijetu prima upravo minimalan dohodak dok ga inflacija realno konstantno umanjuje. Regulacija minimalnog dohotka ima vrlo ograničeni učinak na raspodjelu dohodaka. Dobra politika će regulirati dužinu radnog vremena a ne minimalni dohodak. Kada se ukloni nezaposlenost skraćivanjem radnog vremena tada će poslodavci kojima treba više radne snage tu radnu snagu morati oduzimati od drugih poslodavaca jer neće biti drugih radnika na raspolaganju. Oni će povećavati plaće radnika kako bi privukli radnike iz drugih kompanija. To će izazvati lančanu reakciju u kojoj će radnicima rasti plaće. Tada regulacija minimalnog dohotka neće biti potrebna. Neće biti potrebni ni sindikati kao posrednici u zaštiti radničkih prava.
Skraćivanje radnog vremena nije nova ideja. Na početku devetnaestog stoljeća Robert Owen je uvidio besmislenost tadašnjeg radnog vremena koje je trajalo od 12 do 16 sati dnevno. On je 1817 godine predložio skraćivanje radnog vremena na 8 sati dnevno kako bi ljudi imali 8 sati na raspolaganju za rekreaciju i 8 sati za odmor. Poslodavci su se tome žestoko suprotstavljali a radnici su bili nezadovoljni. Prvi značajni otpor radnika bio je zabilježen u Čikagu 1. maja 1867 godine i taj dan je proglašen međunarodnim praznikom rada. Borba između poslodavca i radnika je bila teška i često krvava. Bilo je potrebno oko 100 godina borbe da se ideja osam satnog radnog dana prihvati u cijelom svijetu.
Ali takvo skraćenje radnog vremena više nije dovoljno danas. Socijalisti na vlasti u Francuskoj su 1988 godine donijeli zakon koji je skratio radno vrijeme svih zaposlenih sa 39 na 35 sati nedjeljno. To su učinili da bi smanjili nezaposlenost radnika i radnicima osigurali više slobodnog vremena. Ali to skraćivanje radnog vremena ipak nije dovelo do povećanja zaposlenosti radnika jer su poslodavci više opteretili zaposlene radnike. Meni to govori da nema više potrebe ni za sedmo satnim radnim danom jer je automatizacija u procesu proizvodnje smanjila potrebu za radnom snagom. Francuskim socijalistima je trebalo biti jasno da se razmaženi poslodavci naviknuti na eksploataciju radnika neće lako predati. Oni su morali predvidjeti dopunsko skraćenje radnog vremena dok poslodavci ne budu prisiljeni zapošljavati nezaposlene radnike. Ja bih na njihovom mjestu spustio radno vrijeme na 30 sati nedjeljno. Borba između privilegiranih i obespravljenih ljudi nikad nije bila laka. Francuski socijalisti nisu bili dovoljno odlučni i deset godina kasnije konzervativci su ukinuli ograničenje radnog vremena na 35 sati nedjeljno. Tako je ideja socijalne pravde još jednom izgubila.
U ime solidarnosti među ljudima, radno vrijeme se mora skraćivati sve dok postoji nezaposlenost. Samo to će prisiliti kompanije da zapošljavaju nezaposlene radnike. Samo to će izgraditi pravdu i ranotežu u procesu proizvodnje i raspodjele. Tako regulirano tržište će kao nevidljiva ruka uskladiti potražnju za radom i visine dohodaka u najprihvatljivijom odnosu i za radnike i za poslodavce.
Povećanje cijene rada radnika će ići na trošak poslodavaca. Poslodavci to naravno ne vole ali njima mora biti jasno da oni ne mogu zarađivati više ako ne postoji dovoljno velika kupovna moć potrošača. Njima mora biti jasno da se kupovna moć društva ne može povećati bez veće zarade radnika. Njima treba biti jasno da ne postoji bolja raspodjela i za poslodavce i za radnike od one koju ostvaruje fer tržište rada. Skraćivanje radnog vremena proporcionalno stopi nezaposlenosti će osigurati fer raspodjelu u društvu. Fer raspodjela će osigurati veću kupovnu moć ljudi što će osigurati veći protok robe koja će opet donijeti veće profite vlasnicima kapitala. To bi uklonilo današnju ekonomsku krizu jer se kriza u prvom redu temelji na nedovoljnom prometu robe i usluga. Skraćivanje radnog vremena će formirati bolji kapitalizam i donijeti prosperitet društvu.
Dobijao sam dosta kritika na račun toga da će skuplji rad smanjivati investicije. To je točno ali ja ovdje ne branim kapitalističke investicije nego radnike. Usporen rast ekonomije smanjuje profite kompanije a to umanjuje i razlog opstanka kapitalizma. Kapitalizam će otići ali to nikako ne znači propast društva. Proizvodnja je već danas nepotrebno velika. Ali nije to problem, problem leži u nepravednoj raspodjeli. Fer tržište rada će taj problem ukloniti. Fer tržište rada će omogućiti približavanje novog društveno ekonomskog sistema koji će u većoj mjeri zadovoljiti potrebe društva u cjelini.
Također sam dobijao primjedbe da će kapital odlaziti u većoj mjeri tamo gdje je radna snaga jeftinija. Nije li to proces koji imamo danas? Ne odlazi li kapital u Aziju? Ali taj proces će se zaustaviti jer ukoliko radnici u razvijenim državama ne zarađuju dovoljno oni ne mogu dovoljno kupovati robu koju krupni kapital proizvodi. Što manje krupni kapital bude ulagao u društvo to će sam više gubiti. Sa druge strane odlazak kapitala ne može više dovesti radnike u egzistencijalnu opasnost jer bi povećanje nezaposlenosti uzrokovano odlaskom kapitala rezultiralo većim skraćivanjem radnog vremena radnika čime bi ekonomska sigurnost i dalje bila zagarantirana svim ljudima. Dohodak radnika bi padao ali će još uvijek biti dovoljno velik da ljudima osigura dobar život. Kapitalizam je puno energije trošio da razvije potrošački mentalitet i egoističnu karakternu osobinu radnika a solidarno skraćivanje radnog vremena će to iz temelja promijeniti.
Postavlja se pitanje zašto tako jednostavna ideja nije nikad predložena narodu? Razlog treba treba tražiti u konspiraciji krupnog kapitala koji pomoću svoje ekonomske moći sprećava nastup ideja koje mogu unaprijediti društvo. Oni sprećavaju i lijevo orjentirane snage da nađu put koji može unaprijediti društvo. Krupni kapital je podržao Marksizam kao vodeća ideologiju ljevice već samom činjenicom što je nije zabranio u širenju ideja nasilnih revolucionarnih promjena. Krupnom kapitalu je oduvijek bilo jasno da Marksizam ne može kreirati dobro društvo i kao takav mu ne predstavlja opasnost. To je praksa i dokazala. Marksisti nesvjesno rade u korist krupnog kapitala ne prihvaћajуći reforme koje mogu promijeniti svijet. Marx je imao pristup do medija a moje ideje nemaju zahvaljujući konspiraciji krupnog kapitala.
Skraćivaje radnog vremena proporcionalno stopi nezaposlenosti će smanjivati privilegije poslodavaca i povećati prava radnika. Ono će također smanjivati razlike između zarada poslodavaca i radnika.
Tada će kapital gubiti značaj a sa njim i kapitalizam. Tada će spontano nastupiti novi društveno ekonomski sistem koji će zamijeniti kapitalizam. Ja sam taj sistem detaljno prikazao u svojoj knjizi Humanizam. Humanizam će biti podjednako prihvatljiv svim ljudima i značajno će unaprijediti društvo.
Aleksandar Sarovic
www.sarovic.com
P R E V R A T 
Замислите да сте за важан догађај у свом животу направили велики ручак, ангажовали италијанског кувара, и притом му обезбедили сто кила најбоље тестенине.
Замислите да он од тога направи попару и послужи званицама.
Тешко замисливо? Свака част аутору овог текста, дочарао ми је како то изгледа. Од суштинске теме направити такву кашу заиста треба знати.
Цитат:
„Ово “нормално” стање омогућава експлоатацију радника кроз ниску цијену рада док је куповна моћ радника још увијек довољно велика да производи профите приватним подузећима.“
У Србији и околини нарочито. А онда се сети српских крајева када прича о уређеним системима:
„Регулација минималног дохотка има врло ограничени учинак на расподјелу доходака.“
Каже:
„Недостатак незапослених радника ће подићи вриједност рада радника и послодавци ће плаћати раднике више него што то чине данас.“
Неуки су мислили да цену рада организује закон и синдикат, сада нас образују и казу да ће то тржиште да уради, али да сачекамо да цена рада прво још падне:
„На примјер, незапосленост од 10% ће скратити радно вријеме свих радника 10% па ће и радничке плаће били 10% мање. Тих 10% новца одузетих од запослених радника ће бити распоређено новозапосленим радницима. Послодавци са тог становишта не би били додатно оптерећени цијеном рада а сви радници би били запослени.“
Подсећа ме овај текст на београдског шпедитера који својим радницима носачима, четворици њих у тиму, плаћа сто динара по сату. Међутим, ако носе клавир, треба да их буде осам, и онда их плаћа педесет динара.
Дако дакле, радници треба сами да уложе у проширење газдиних капацитета.
Генијално.
Sviđa mi seSviđa mi se
„“Недостатак незапослених радника ће подићи вриједност рада радника и послодавци ће плаћати раднике више него што то чине данас.”
Неуки су мислили да цену рада организује закон и синдикат, сада нас образују и казу да ће то тржиште да уради“
Човек теоретише из Канаде где нећете веровати – нешто слично већ постоји. Мада, одавно избива одавде, па је могуће да је заборавио обичаје 🙂 Има још један његов текст овде на друге теме, мислим да је било крајем децембра 2012.
Sviđa mi seSviđa mi se
Потражња за радницима на Лабрадаљаској Превлаци је помало различита категорија од тражње у Подринском Потконтиненту.
Sviđa mi seSviđa mi se
Јакако. Тамо живе Канађани који гледају своја посла а не Србљи које светске завере више занимају од питања да ли ће сутра имати шта да убаце у лонац.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ovaj tekst je baziran na problemima zaposljavanja u razvijenom svijetu gdje postoji samo regulacija minimalnog dohotka. To je ono sto čeka i vas. Tako na primjer prodavači u američkoj robnoj kuci Wall Mart zarađuju minimalni dohodak koji je donedavno bio manji od $10 po satu. Sa takvom zaradom radnici nisu u stanju platiti za stan i hranu pa im država doplaćuje socijalnu pomoć kako bi mogli preživjeti. Ta doplata dolazi iz drzavnog budžeta na račun poreza koji plaćaju porezni obveznici. Korporacija Wall Mart je u isto vrijeme jedna od najprofitabilnijih kompanija u Americi. Skračivanje radnog vremena proporcionalno stopi nezaposlenih će ukloniti nezaposlenost. Tada ce radnici biti manje prisiljeni da prihvate loše plaćene poslove. Wall Mart će morati povećavati plate radnika jer ih u suprotnom neće imati. To jeste genijalno. Da si razmislio malo o ovome sto sam napisao ne bi to podcijenio. I to isto vrijedi za Srbiju. Kad bi u Srbiji svi bili zaposleni niko ne bi prihvatio da nosi klavir za 50 dinara.
Sviđa mi seSviđa mi se
država propiše radno vreme u skladu se stopom nezaposlenosti?
znači u Bosni najkraće a u Koreji najduže?
Sviđa mi seSviđa mi se
brandelmar rece: znači u Bosni najkraće a u Koreji najduže?
Pa možda ali nije to najbitnije. Ovo u Bosni je sada stvarno pobuna gladnih. Ovo rjesenje koje sam ovdje prikazao je jedino rješenje koje može donijeti bolju situaciju jer oni namju odakle dati onima koji nemaju. Pomoći će pravedna prerasposjela u neimaštini. Skraćivanje radnog vremena će svima donijeti hranu na stol. Vjerojatno će se živjeti kao u socijalizmu. Nije bilo tako lose. A ako žele bolje, bolje nego što je u kapitalizmu, i to je moguće ako prihvate novi sistem Humanizam koji sam prikazao u istoimenoj knjizi i koja je besplatno dostupna na mojim internet stranicama http://www.sarovic.com
Sviđa mi seSviđa mi se
Таман посла да потцењујем тему скраћења радног времена. Не ниподаштавам ни идеју смањења плате, једино што је не прихватам. Проблем је у томе што је у датим оквирима та идеја генерално једино прихватљива, јер је скраћење радног времена неморално у очима света, а уз мању плату и прековремени рад и бесмислено.
Ако поставите човеку непојмљиву (а неопходну) идеју уз појмљиву (а штетну), не треба много памети да се извуче закључак шта је реалније спровести. Имајте у виду започети спин о измени закона о раду о којем се смишљено спекулисало све осим о скраћењу радног времена. А то неће бити тема, ни у свету, а камо ли код нас, још доста времена. Ако уопште и буде.
Толико о неразмишљању.
Sviđa mi seSviđa mi se
Klaus morat ćeš jače poraditi na razmišljanju zato što pišeš konfuzno. Naime gore tvrdiš da je ta ideja (pretpostavljam moja zato što drugu ne vidim) jedino prihvatljiva a zatim tvrdiš da je skraćenje radnog vremena nemoralno u očima sveta??? Uz manju platu i prekovremeni rad besmisleno??? Nije mi jasno šta hoćeš reći.
Ja se nadam da će skraćenje radnog vremena postati tema ovdje jer je to najjednostavnije i najbolje rješenje za probleme današnjeg društva.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ја чак помало грубо сугеришем да треба да обрађујете тему о скраћењу радног времена, без „обогаћења“ исте идејом о иницијалном смањењу плате.
Извињавам се због властите конфузије, шта ћу када ми лете мисли свуда.
Sviđa mi seSviđa mi se
Klaus: Ја чак помало грубо сугеришем да треба да обрађујете тему о скраћењу радног времена, без “обогаћења” исте идејом о иницијалном смањењу плате.
Skratiti radno vrijeme uz istu platu je moguće ostvariti samo državnim nasiljem nad poslodavcima. Ja mislim da to nije dobro. Dogovor sa poslodavcima je bolji. Oni ne bi imali nikakav argument da se suprotstave ideji koju sam ja ovdje izneo. Sa vremenom će plate radnika uz primjenu ove mjere sigurno postati veće nego što su danas tako da se ni oni nebi trebali buniti. To će ići na račun poslodavaca koji će opet profitirati zbog većeg prometa robe.
Sviđa mi seSviđa mi se
„Скратити радно вријеме уз исту плату је могуће остварити само државним насиљем над послодавцима. Ја мислим да то није добро.“
Право насиље и над послодавцима и над радницима врши Народна и пословне банке, која целу државу држи у неликвидности, и физички онемогућавају послодавце да извршавају СВОЈЕ ЗАКОНСКЕ ОБАВЕЗЕ.
Тзв „насиље“ које ви помињете је синдикат дужан да изазива, организовано и редовно, а код нас имамо ситуацију да не реагује ни на цену пуног рада испод својих трошкова. Баш неки пацифистички синдикат, по вашем укусу?
Што се тиче „договора“ радника и послодаваца о пословној политици фирме, а у то спада и потребна радна снага, не бих коментарисао много. Правно лице не може да функционише без одговорног, које одлучује, а не договара се. Идеје о „договору“ у таквим ситуацијама представљају право насиље – над здравим разумом.
И неће проћи, корпорације нису слабашне породице.
Sviđa mi seSviđa mi se
Banke nemaju utjecaja na ovu mjeru koju sam predložio. Sindikati više neće biri potrebni kad se ova mjera prihvati od naroda jer će fer tržište preuzeti njihov posao. Dogovor koji spominjem je između poslodavaca i politike koja pobjeđuje na izborima i zastupa volju naroda. Korporacije nisu slabašne ali politika koja slijedi volju naroda je jača.
Sviđa mi seSviđa mi se
Па неће ни морати банке да мењају своју политику, сем ако се уместо смањења плата хипопотетички не би десило повећање. Ако не мислите да паре падају с небеса.
Иначе, врло је интересантна ваша теза о укидању синдиката као демократском процесу. Сви раднички и готово сви државни стандарди су постигнути уз помоћ синдиката, и промене садашњег стања су могуће на исти начин.
Онај ко занемарује ту емпирију или није превише упућен или има нешто друго у плану.
Sviđa mi seSviđa mi se
Kupovna moć plata oscilira zbog kriza ponude i potražnje, kriza ekonimije, inflacije i deflacije više nego što iznosi stopa nezaposlenosti. Takve oscilacije kupovne moći ćutke prihvaćate. Kad bi prihvatili ovu moju ideju radnici bi imali bi veću moć u procesu proizvodnje.
Mislim da posrednike koji stoje između ljudi i politike, i između radnika i poslodavaca treba ukinuti. To imam u planu.
Sviđa mi seSviđa mi se
„Kad bi prihvatili ovu moju ideju radnici bi imali bi veću moć u procesu proizvodnje.“
zar se radnici pitaju o tome, pa ne prihvataju ideju?
Sviđa mi seSviđa mi se
brana reče: zar se radnici pitaju o tome, pa ne prihvataju ideju?
Da su radnici čekali da ih neko nešto pita nikad do promjena ne bi došlo. Brana šta ti radiš ovde? Reč PREVRAT zahteva aktivnost.
Sviđa mi seSviđa mi se
„Кад би прихватили ову моју идеју радници би имали би већу моћ у процесу производње.“
Каква дивна идеја, немају фабрике, али ко да имају!
Мада, не би било лоше да се радници заинтересују за висину своје плате, иако не застарелом сталешком солидарношћу (синдикатом). Опет, поштујем чињеницу да је важније да се занимају пословном политиком фирме. Као што би оптужени требао да заступа оптужницу, а тужíлац да га брани. Зато, повлачим све што сам рекао и подржавам вас!
Ви сте просто шлаг на торти на тему рада.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala Klaus
Sviđa mi seSviđa mi se
Мада је јасно да чиста аритметика није довољна да би се читаоци покренули на размишљање, да ипак покушам:
Једна замишљена компанија запошљава 100 запослених који раде у три смене по осам часова. Ако је просечна сатница 100 рсд, за нето зараде запослених послодавац дневно мора да обезбеди 80 000 рсд. (100 радника ради по 8 сати пута 100 рсд.)
Ако би послодавац увео четврту смену па би радно време запосленог трајало шест часова – калкулација би била следећа:
132 радника ради по шест сати пута 100рсд = 79200рсд.
Ако претпоставимо да је месечно ангажовање појединца данас 172 🙂 сата, према израчунатом испада да му је нето зарада 17200рсд; уколико би се увела четврта смена просечан број радних сати по запосленом би се смањио на 144/месец, тј 14 400рсд нето.
Дакле, ако би се сваком од пређашњих 100 запослених нето зарада умањила за 2 800рсд, послодавац би могао да запосли додатних 32 незапослена и да заради 800рсд месечно.
Наравно ово све важи ако смо стварно солидарни хришћани (да не идем баш до класне свести 🙂 ). Ако нам је ипак увек најближа сопствена гузица, онда тако треба и рећи. Или друкчије: Колико нас је спремно да се одрекне дела сопствене зараде да би се запослио рођак, кум… Јавља ми се – само само ретки; и то излажући се опасности да буду окарактерисани као наивчине и глупаци неспособни да се „снађу“. Значи – до нас је… Када се обрачунамо са самима собом, кад Ротшилд види шта смо способни да радимо сами себи – има да побегне главом без обзира уплашен мишљу шта ћемо тек њему учинити ако га се дочепамо.
Sviđa mi seSviđa mi se
„ако смо стварно солидарни хришћани (да не идем баш до класне свести 🙂 ). Ако нам је ипак увек најближа сопствена гузица,“ opet isto pitanje-odgovor ko i Šaroviću. Nismo MI izmislili ovaj sistem, nego ONI i to vrlo svesno, što je sam Šarović lepo obrazložio (pritisak nezaposlenih na „flesksibilnu naniže“ cenu rada)… a, neverovali ili da Berđajev je baš zbog toga davno kritikovao Marksovu teporiju, tvrdeći da suprotnost nije između klasa nego između zaposlenih – novog privilegovanog staleža i nezaposlenih…
poredak kao i svaki poredak nije nastao spontano
Sviđa mi seSviđa mi se
da sasvim pojasnim, država treba ponovo da postane MI, pa tek onda da propiše maskimalnu manju radnu satnicu..
Sviđa mi seSviđa mi se
🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Da bi država postala MI potrebno je iskočiti iz uobičajenog načina razmišljanja. Sve što radite radite onako kako vas je Rothschild usmerio i on vas čeka na svakom sa svojim merama koje ne možete preskočiti. Korumpirao je sva političare u Srbiji ali nije se jako trudio (možda samo sa nekim pozivom na doručak ili na sastanak na nekom visokom nivou) jer ukoliko bi se bilo koji političar pobunio protiv njega, Srbija bi bila napadnuta a političar smenjen. Bila bi napadnuta politički i ekonomski a ukoliko ništa ne bi radilo kao kod Miloševića onda i oružano. Primjetili ste. Nadalje, vi svoj jad možete oplakivati samo na ovakvim malo posječenim internet stranicama jer već one internet stranice koje imaju samo jednog zaposlenog su plaćeni od krupnok kapitakla da vas vuku za nos. To je specijalno u Srbiji zato što je ratovala sa njima. Vaše članke u kojima se međusobno svađate rado primaju jer to koristi Rothschildima a svaki koji može nešto promjeniti odbacuju. Moje ideje su odbacivane svugdje i zato jako dobro znam koliko je Rothschild moćan. A izlaz iz problema je vrlo jednostavan. Samo treba osigurati jednaka prava među ljudima. Sad ću ovde poslati članak „Budućnost demokracije“ da vidite kako se Srbija može brzo i lako očistiti odozgora do dole. Vi tu ideju nećete prihvatiti zato što je bezobrazno jednostavna i nova ali neka, bar ćete vidjeti da može postojati spektar novih ideja koje niste nikada vidjeli.
Sviđa mi seSviđa mi se
Dragoslave u filozofiji i logici se od posebnog slučaja nikad ne pravi pravilo. Tako se samo kompliciraju stvari. Malo ljudi radi u tri smene, a ja bih da radi jos manje. Ovde u Kanadi bi taj problem lako rešili vec danas. Na primer postoji radno vreme koje traje 12 sati dva dana pa onda jedan dan ništa, klizno radno vreme. itd. itd i sve se super uklapa. U ovom slučaju solidarnost među radnicima bi išla direktno u korist radnika. Glupo je to onda odbiti. Ja se svakom danom ponovo čudim koliko je Rothschild lukav čovek i u kojoj je meri ceo svet popvuko za nos.
Sviđa mi seSviđa mi se
Evo palo mi je na pamet kako da ti objasnim skraćenje radnog vremena bez ikakvog viška ili manjka radnog vremena u bilo kojoj smeni. Deset radnika radi normalno radno vrijeme u bilo kojoj smeni deset dana. Svaki dan jedan od njih ima slobodno a na njihovo mjesto dolazi jedanaesti radnik. Taj radnik radi u ponedjeljak umesto prvog radnika, u utorak umesto drugog i tako dalje…
Sviđa mi seSviđa mi se
malo istorije Jevrope o kojoj pojma nemamo i koja je naše retke mimoišla. „„Nikada ranije“, pisao je Rodžers, „nadnice (u Engleskoj) nisu bile tako visoke, a hrana tako jeftina.“ (Rogers 1894: 326ff) Radnici su ponekad bili plaćeni za svaki dan u godini, iako nedeljom i za vreme mnogih praznika nisu radili. Hranili su ih poslodavci, a bio im je isplaćivan i viaticum, nadoknada za dolaženje na posao i povratak kući, za svaki pređeni kilometar. Pored toga, tražili su da budu isplaćivani u novcu i da rade samo pet dana nedeljno.
Kao što ćemo videti, ima razloga za oprez kada je reč o razmerama te kornukopije („rog obilja“; prim. prev.). Ipak, za veliki deo evropskog seljaštva, XV vek je bio period nezabeležene društvene moći. Ne samo da im je oskudica radne snage donela vodeću ulogu već je i sam prizor poslodavaca u konkurentskoj borbi oko njihovih usluga osnažio njihovo samovrednovanje i izbrisao vekove poniženja i potčinjenosti. „Skandal“ visokih nadnica koje su radnici zahtevali, mogao se, u očima poslodavaca, porediti samo s novom arogancijom koju su ovi pokazivali – s njihovim odbijanjem da rade ili da nastave da rade nakon što bi zadovoljili svoje potrebe (što su sada, s većim nadnicama, mogli da postignu brže); njihovom čvrstom rešenošću da iznajme svoju radnu snagu samo za ograničene poslove, umesto na duže vreme; njihovim traženjem drugih pogodnosti, pored nadnica; i s njihovim razmetljivim oblačenjem, zbog kojeg se, prema žalopojkama savremenih društvenih kritičara, nisu mogli razlikovati od vlastelina. „Sluge su sada gospodari, a gospodari sluge“, žalio se Džon Gover (John Gower) u Mirour de l’omme (Ogledalo čovečanstva, 1378), „seljaci žele da oponašaju slobodnjake i oblače se u njihovu odeću.“
http://anarhisticka-biblioteka.net/library/silvia-federici-kaliban-i-vestica
Sviđa mi seSviđa mi se
a razlog – nepostoijanje „viška“ radne snage posle epidemije kuge
Sviđa mi seSviđa mi se
Zaključak o tome kako ostvariti bolji život: Ili čekajte kugu ili tražite skraćenje radnog vremena proporcionalno stopi nazaposlenosti.
Sviđa mi seSviđa mi se
Brandelmar, puno ti hvala za ovu informaciju. To je dokaz koji mi je nedostajao da će uklonjena nezaposlenost povećati plate. Obnovio sam tekst i poslao ga na facebookreporter.org i http://www.vaseljenska.com
Sviđa mi seSviđa mi se
brandelmar, ti si enciklopedija koja hoda:-)
Sviđa mi seSviđa mi se
„objasnio sam da sam u svojim djelima uvijek težio prikazati kako društvena nepravda ne ovisi o zloći jednog ili drugog gospodara, jednog ili drugog upravitelja, već ponajviše o gospodarima i upraviteljima kao institucijama; dakle, lijek ne leži u promijeni pojedinih vladara, već je potrebno dokinuti sam princip po kojem ljudi dominiraju nad ljudima; također sam objasnio da sam uvijek naglašavao kako proleteri nisu individualno bolji od buržoazije, čemu svjedoči činjenica da se radnik ponaša poput običnog buržuja, ili čak i gore, čim se nekim slučajem dokopa bogatstva i moći.“
Нисам ја него неки жабар Малатеста (злочеста глава 🙂 ). Да сам знао да има његова књига, не бих се трудио да размишљам него бих пио из дволитраче, читао и копипејстовао. http://www.tarzanija.com/vajsmiler-zvanicno-pivo-tarzanije/
Sviđa mi seSviđa mi se
Могућа решења:
-Рапидно смањење броја становника.
-Раднички и хришћански солидарно (сиц) смањење надница.
Могу само да зажалим што нисам ни куга ни други облик хришћанства, да вам помогнем у намерама. Смешни су плаћени агенти матрикса у односу на бесплатне сараднике и њихов труд.
Sviđa mi seSviđa mi se
Могу само да зажалим што нисам ни куга ни други облик хришћанства, да вам помогнем у намерама. Смешни су плаћени агенти матрикса у односу на бесплатне сараднике и њихов труд.
🙂
Браво.
Sviđa mi seSviđa mi se
А шта ћемо са оним опсесивно-компулзивнима који просто воле да раде, код којих то више није чак ни питање самих пара?
Забранићемо им да раде више него што је потребно?
Sviđa mi seSviđa mi se
Pa nije baš tako. Ako gazda hoće da ih plati 50% više po satu onda mogu da rade prekovremeno. Mogu i da rade besplatno ukoliko toliko vole. Ali ne mogu da rade umesto jednog nezaposlenog, To bi otprilike značilo opet skraćivanje radnog vremena svih zaposlenih u tolikoj meri da bi i taj nezaposleni dobio posao.
Sviđa mi seSviđa mi se
Dakle, mogu da rade samo ako ima toliko posla da nema ko drugi da ga obavlja, bez obzira na to što mogu na primer da ga rade bolje od ostalih zainteresovanih kandidata, pa čak i ako traže manju ili čak nikakvu nadoknadu?
Sviđa mi seSviđa mi se
google.com/search?&channel=new&gws_rd=cr&hl=en&ie=UTF-8&q=volunteer%2Bwork%2Bserbia
Sviđa mi seSviđa mi se
da i?
o čemu se tu radi?
Sviđa mi seSviđa mi se
О чему год желите.
Sviđa mi seSviđa mi se
ja vidim samo neke „majka tereza“ konkurse na tom linku
Sviđa mi seSviđa mi se
Значи, окулиста је излишан.
Sviđa mi seSviđa mi se
mislite na oftamologa?
Sviđa mi seSviđa mi se
Офталмолога.
4:0.
Sviđa mi seSviđa mi se
„4:0.“
Детињасто, али не чуди.
Sviđa mi seSviđa mi se
Не зна чуди ли, јер бисте од просечног Србина за то „духовито“ завитлавање добили сасвим другачији одговор.
Sviđa mi seSviđa mi se
Постајете помало нервозни?
Опустите се нема разлога за то.
Sviđa mi seSviđa mi se
Inače, kada smo već kod tih tema jedan zanimljiv esej na temu rada.
Bob Black -„Ukidanje rada“ (The Abolition of Work)
Srpski prevod se može preuzeti ovde:
http://anarhija-blok45.net1zen.com/tekstovi/Black_Bob_Ukidanje_rada.doc
Sviđa mi seSviđa mi se
Хвала.
Ситуација коју феминисткиње, поричући женску природу, одлично карикирају када је у питању породица, а игноришу када је у питању радно место:
„Деградација коју већина радника доживљава на послу представља специфичан збир понижења који се назива дисциплина. Фуко је тај феномен приказао много сложенијим него што заправо јесте (Надзирати и кажњавати: Рођење затвора, Просвета, Београд 1997; нап. прев.). Дисциплина је скуп тоталитарних техника контроле примењених на радно место: надзор, рутинске операције, задати радни темпо, производне норме, звоно за почетак и крај радног времена, итд. Дисциплина је оно што фабрика, канцеларија и продавница имају заједничко са затвором, школом и азилом за умоболне. Реч је о историјски оригиналној и непојмљиво ужасној појави, о нечему што превазилази машту чак и таквих демонских диктатора из прошлости као што су били Нерон, Џингис Кан и Иван Грозни. Колико год да су били сурови, они једноставно нису располагали машинеријом за тако темељну контролу својих поданика каквом располажу модерни диктатори. Дисциплина је изразито дијаболичан облик модерне контроле, сасвим нови облик принуде, који би требало што пре одбацити.“
Sviđa mi seSviđa mi se
…и тако сви ови овде ГУБЕ и време и снагу трвећи се и доказујући нешто што је већ одавно познато.Још један „случај“ буре у чаши воде.Нити ће ,као плод овог баљезгања,запосленима у приватном предузетништву бити лакше нити ће они који су без посла(а „просвећени“ овом бесплодном распром) стећи пристојно плаћен посао.“ВЛАСТ ЈЕ КОШУЉА КОЈА СЕ САМО СА КОЖОМ СКИДА“ немачка народна пословица
Sviđa mi seSviđa mi se
Iva sve ovisi o vama. Ja pokušavam objasniti ono što nije jasno zato što su se ljudi na vlasti oduvijek trudili da zamažu istinu kroz sistem obrazovanja, medije, politiku. Čak nije važno ni šta su pričali, važno je da su vas prisiljavali da to prihvaćate. Na taj način ljudi gube sposobnost kritičkog stava. Gube sposobost da samo donose zaključke i čekaju da im netko drugi servira šta treba raditi. Dokaz: Ovako jednostavnu mjeru o kojoj sam ovde pisao niko ne vidi. I sad što se više na tu temu bude govorilo to će više ta ideja biti prihvaćena u društvu. Jednog dana će neki političar prihvatiti tu ideju, onda ćete vi prihvatiti tog političara na izborima i doći će do velikih promjena. Znanje je najveća moć. Sad postoji realna opasnost da će Rothschildi takvog političara pokušali spriječiti na neki način. Zato treba napasti Rothschilde za zlo koje čine. Da je Milošević napao Rothschilde možda bi ostao živ. Ovako Jacob Rothschild slobodno radi zlo po svijetu zato što ga niko ne povezuje sa tim zločinima.
Sviđa mi seSviđa mi se
Александре, зар је могуће да не схватате колико причом о Ротшилдима сами урушавате свој ауторски кредибилитет? „Да је Милошевић напао Ротшилде…“; Могу да разумем Дејана Лучића, човек се определио да конструише завере и од тога лепо живи… Ви међутим тражите начин како помоћи угроженима, а онда у целу причу убаците мрачне силе нереда и хаоса; хоћете ли ви да вас људи схватају озбиљно и полемишу о вашим идејама, или желите да се надгорњавате са заверолозима? Ако је у питању ово друго, на Преврату их нема, али могу да вам препоручим пар места где дежурају 24 сата дневно.
Sviđa mi seSviđa mi se
Dragoslave, moj prvi članak objavljen ovdje je bio: „Jacob Rothschild je kriv za zavjeru protiv čovječanstva“. Za one koje interesira o čemu se radi ovde je http://www.sarovic.com/jacob_rothschild_je_kriv.htm. Ovdje je jedino Vuk Jeremić pokušao negirati „teoriju zavjere“ ali je pobjegao poslije mojih argumenata. Ja znam da se ništa dobro na kugli zemaljskoj ne može dogoditi dok se Jacob Rothschild ne zaustavi. Dajem ti priliku sada da objaviš taj članak opet i da me uvjeriš da sam u krivu. Ako to ne učiniš ja ovde više neću doći.
Sviđa mi seSviđa mi se
Nije Vuk Jeremić nego Vuk Jovanović
Sviđa mi seSviđa mi se
То тако не функционише, барем не са мном. Текст који помињеш можеш и сам да нађеш у архиви и да саговорнике подсетиш на њега, али си одабрао да се саморекламираш линкујући свој сајт. Против чега немам баш ништа – све док ме не почнеш условљавати да урадим нешто, иначе… Ја тако не функционишем; ако сам могао да се одрекнем услуга једног брма, Вука Јовановића или Будимира Новаковића – онда… Боље да ме не потежеш за плајваз.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ja sam tebe potego za plajvajz zato što tvrdiš da nema zavere koju ja detaljno opisujem. Tražio sam argumente. Ali sad je kasno. Sve najbolje ti želim.
Sviđa mi seSviđa mi se
Надам се да ћу преживети… Довиђења на неком другом месту.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ja se ne ljutim, nadam se ni ti. Ali tu se radi o suštinskom problemu koji ne može biti rešen bez sukobljavanja sa njegovim izvorom. Nisu Amerikanci bombardovali Srbiju zbog ljubavi prema Šiptarima nego zato da bi porobili Srbiju. Nisu oni investirali silne novce u to da bi bilo ko izvuko profite. Ja tvrdim da iza toga stoje Rothschildi a ti o tome nećeš da čuješ. Vidimo se na nekom drugom mestu.
Sviđa mi seSviđa mi se
Каже мангулица другој:
„Драгослав оштри секирче!“
Ова узвраћа нервозно:
„Пусти ме те приче о теорији завере!“
Sviđa mi seSviđa mi se
Уопште не сумњам да завере, нарочито у тзв. крупном бизнису и те како постоје. Оно у шта сумњам, то је да неко ко нема приступ местима где се доносе одлуке – само на основу поклапања неколико чињеница заверу може да докаже. Дакле, није спорно када г. Шаровић тврди да Џејкоб Ротшилд стоји иза свих светских мућки и зала; спорно је што г. Шаровић изгледа мисли а његови коментари то имплицирају, да ако у свом активизму не можемо директно ударити на Ротшилде – ништа друго не вреди ни покушавати.
За разлику од њега који мисли да змију треба ударати у главу да би се постигао неки резултат, ја мислим да је довољно стално је ударати, па ће она (јер „паметнији попушта“) одустати и потражити лакши плен. Јер како рече песник: „Сваки свога убијте субашу…“; што ће рећи – много смо ситна риба за Ротшилде, и сам Шаровић је рекао да није смео да га нападне ни Слоба… Чему онда треба да послуже писанија о Ротшилдима ако не томе да се непријатељ прикаже као толико јак и моћан да се против њега не вреди борити и да је сваки покушај отимања из његових канџи узалудан? Да не говоримо о томе како Ротшилда буквално били дупе шта о њему пишу Павков или Шаровић – докоњаци са два краја света… Али за разлику од њега, поуздано знам да на ово место „долазе“ врло озбиљни професионалци са ових географских ширина који пажљиво читају и бележе, процењујући има ли шансе да се појави нека клица супротстављања „мејн стриму“. Све док се ми бакћемо Ротшилдом, ти људи могу мирно да спавају.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ovo tvoje „Уопште не сумњам да завере“ prilično odudara od „а онда у целу причу убаците мрачне силе нереда и хаоса; хоћете ли ви да вас људи схватају озбиљно и полемишу о вашим идејама, или желите да се надгорњавате са заверолозима? Ако је у питању ово друго, на Преврату их нема, али могу да вам препоручим пар места где дежурају 24 сата дневно“. Sad kada si se posuo pepelom po glavi nemam ništa protiv da nastavim suradnju. Ja upravo samo bockam zmiju jer nemam moć da je zveknem po glavi ali uz pomoć Srba bi mogao i te kako. Naime u članku „Proročanstvo Maja je istina“ napravio sam poster na kojemu piše „Jacob Rothschild je kriv“. Kad bi svi Srbi stavili taj poster na stakla automobila ta bi poruka obišla svet i Jacobu bi se počele tresti gaće. To bi smanjilo zlo u svijetu.
Sviđa mi seSviđa mi se
Шаровићу, када се два-три бизнисмена састану на неком скривеном месту да би поделили интересне сфере – то јесте завера јер се таквим договарањем крши пар антимонополских закона, нарушава равноправност на тржишту, итд. Дакле, то је завера за коју сам сигуран да постоји и постојаће докле год буду постојали људи довољно богати да могу да блокирају тржиште хране, енергената, оружја… Само тотална будала у то може да сумња. То се зове картелско организовање и дебело је противзаконито, једино – тешко је доказиво мајку му… А то око Ротшилда, да сам на твом месту, све доказе које сам скупио против њега, понудио бих канадском државном тужиоцу или неком дрчном конгресмену у САД; ако му они не смрсе конце – Срби сигурно неће, у нас се џаба надаш. Што се тиче сарадње – ако имаш још неки попут ова два која си послао – шаљи, текстове о Ротшилду ћеш морати да публикујеш негде другде.
Sviđa mi seSviđa mi se
Da se žalim kadiji na kadiju? Da se žalim onima koji su bombardovali Srbiju na njihove šefove? Srbi su veliki narod i to je povijest dokazala. Jednom kad im postane jasno ko im je nepriatelj oni će se pobuniti. Ako prvi prihvate sistem koji nudim ja mislim da će se Srbija jednog dana proširiti do Tokija i to preko Milvokija. Jugoslavija se raspala zato što je bila slaba. Sistem koji nudim će napraviti jaku Srbiju a jake svi vole i pridružit će joj se. Zvuči ludo ali nije.
Sviđa mi seSviđa mi se
Најозбиљнији проблем с теоријама завере је што су смишљено неозбиљне, и теоретичар носи терет доказивања да није луд.
Али ипак се окреће.
Sviđa mi seSviđa mi se