Драгослав Павков: БОЈКОТУЈТЕ ПРЕВРАТА!

политичари се више и не труде да грађанима представе неки програм са роковима за извршење, кадровима који су способни да га спроведу, не – страначки лидери се понашају као првосвештеници који проповедају, а као невернике и јеретике обележавају сваког ко им баш и не верује „на невиђено“ и на исте бацају анатеме, од немогућности запошљавања, до изопштења из јавног дискурса.

Нешто необично се дешава са овим „изборима“, необично у односу на оне претходне које памтимо… Чини ми се да никад као данас није била толика фрка да се на „изборе“ изађе у што већем проценту. Што је нарочито занимљиво – на што већи одзив једнако позивају и власт и опозиција.
Притом, владајуће странке на што већу излазност позивају оне који ионако на изборе морају изаћи (своје чланство и чланове њихових породица), па су се финансијским питањима неоптерећени, теренски и телефонски активисти распрдели на сав глас оверавајући „сигурне гласове“ за странку, а за себе пар рецки више и могућност напредовања у страначкој номенклатури.
Са друге стране, на што већу излазност позивају све опозиционе странке, покрети, „независни“ аналитичари… Сви они имају сасвим јасне интересе, који додуше могу бити дискутабилни посматрано са државотворне или етичке стране, али су потпуно легитимни када се гледа са  стране прагматичности и интереса. Просто – нико није основао странку или нешто слично да би бојкотовао изборе; само ретки своју „политику“ везују за принципе, већина принципе прилагођава интересима… Ако су случајно принципи и интереси у неком сразу – тим горе за принципе.

Тако да потпуно разумем (али не оправдавам) лидере опозиционих странака који позивају на што већу излазност „јер је Србија у опасности да њоме завлада диктатор…“. Међутим, они који позивају на изборе – мада знају да је тај који се намешта за диктатора толико јак (код центара моћи и у дисциплинованом бирачком телу) да му не могу ништа – ипак позивају да се на „изборе“ изађе у што већем броју… Зашто?
Па зато да би се на било који начин ушло у Скупштину, стекла или задржала синекура. Због тога је занимљиво што се углавном позива речима: „Изађите и гласајте за било кога осим за „знате кога“ “. Наравно, ти које знамо су пр.потпр. Вучић и његова менажерија.
Из ове ситнице је очигледно да нико више као победничку не делегира своју „политику“; страначки маркетиншки гуруи су схватили како након Динкићеве лажи о хиљаду евра „бесплатних акција“ – гро бирачког тела странкама не верује баш ништа, и ако гласа – гласа из чистог и нескривеног интереса.
Пошто ипак постоји и  пристојан број оних који стварно не могу да поверују како су баш сви политичари битанге – комплетна опозиција, и „патриотска“ и „издајничка“ је залегла да тај део бирачког тела анимира на што већу излазност подсећајући га  ни на шта друго – него на чињеницу да ће се грађани природно  („памтим само срећне дане…“) лакше сетити златног доба Немањића из историјских читанки (златне кашике и слично) него прогона богумила, доношења Устава пре него „Колубаре“, визионара Ђинђића пре него пуњене птице Тадића, Шешеља пре него Радете… Па ће сходно томе, свој глас поверити Дверима, ДСС-у, ДС-у, СРС-у…

Дакле, политичари се више и не труде да грађанима представе неки програм са роковима за извршење, кадровима који су способни да га спроведу, не – страначки лидери се понашају као првосвештеници који проповедају, а као невернике и јеретике обележавају сваког ко им баш и не верује „на невиђено“ и на исте бацају анатеме, од немогућности запошљавања, до изопштења из јавног дискурса. На том послу најбољи сарадници су им „независни аналитичари“ – синекурци увек добро привезани уз одговарајуће јасле.
Како је у свести српског бирача дубоко укорењена „традиција“ из османлијског вакта – да вредиш онолико колико ти нуде мита, није никакво чудо да „најбоље“ анализују они који и најбоље зарађују. Пошто су им анализе по правилу округле па на ћоше (ту предњачи „динарска школа“, она по којој увек можеш да кажеш „то сам и рек’о само нијеси разумио…“), они годинама остају радо виђени гости у ТВ студијима… Лепо попуне сат програма, а тако анализују да се ТВ станица због њихових „анализа“ ретко коме замера; милина божија.

Али, уочи ових „избора“ приметан је зорт од аутора-аматера који је ухватио медије са обе стране политичког ринга.
Текст који позива на бојкот „избора“ више није могуће објавити нигде. Живи сам сведок…
То што Преврат не преносе умишљене величине попут уредника Новог Стандарда и Вестинет, могу да разумем. Такође, јасно ми је због чега ни НСПМ не може да отвори ни један фајл који им шаљем; чим се заврши ова фртутма око „избора“ послаћу им свог програмера да им инсталира МС Офис 2007 како даље не би били ускраћивани за моје мудрости… Немам дилема ни у вези сајтова које финансира ДСС…
Али браћо Срби (и сестре Српкиње) зар је могуће да је Србија спала на Фејсбук и Твитер, да ви који к’о јарчеви дречите о затворености медија – сами толико зентујете и толико сте огрезли у аутоцензуру? Оно, разумем ја да су вам сајтови приватни и да имате право да објављујете шта вам се свиђа, али…
Чему служе места на којима пар  истомишљеника подврискује на исте теме на које и сами свршавате? Није ли пуста прича о Украјини и Криму којом су затрпане насловне стране ваших сајтова – заправо гурање главе у песак?

Када вас ускоро деца буду питала због чега сте морали да продате кола која су била баш добра, због чега морате да се преселите у Земун поље када вам је цело друштво остало на Врачару – хоћете ли моћи да им објасните како су вас на кварно узјахали неки стари јахачи, јер сте у време када је требало да против јахања устанете – ви морали да бринете бриге Владимира Владимировича, и шта мислите – хоће ли вам поверовати да вам је Русија важнија од Србије, или ће у себи помислити: Ћале не сери, и буди човек па признај да немаш муда… И… Јебала те Русија, ако ти је преча од Србије.

Мислите о томе, нарочито ви који боље од нас у Србији знате шта МИ треба да радимо, а сами нисте способни да се организујете ни да пошаљете стотинак мејлова амбасади у Штокхолму која је јуче обавестила држављане Србије у Шведској да у тој земљи неће бити организовано гласање за „изборе“ у Србији… Као и ви који планирате да „у неку странку“ инвестирате свој тешко зарађени долар; тамо где сте их зарадили „инвестиција“ у странку се зове корупција и врло је кажњива. Ја живим за дан када ће кажњива постати и код нас, а ви? Размишљајте о томе док се размећете својим геостратешким знањима и бојкотујте ове „изборе“ јер избора нема, СВИ СУ ИСТИ – БОЈКОТ СРБИЈО!