ДВА МОМЕНТА СА ОТВАРАЊА СВЕТСКОГ ФУДБАЛСКОГ ПРВЕНСТВА

није ствар само у томе да црни играчи слободно могу играти фудбал, него и да црни навијачи слободно могу да навијају на стадиону.

бела елита не прихвата смањење социјалних неједнакости у Бразилу у последњих десет година и то на овај одвратан начин, без и трунке стида, отворено и пред целим светом, гласно манифестује.

Моменат први: Фифиних седам секунди против дискриминације инвалида у фудбалу

34 камере HBS (компаније ангажоване од Фифа за пренос светског првенства), још пет ексклузивних камера и две помоћне, хеликоптер опремљен камерама, који је све време отварања надлетао новоподигнути стадион Итакераон у Сао Паолу, као и камера која клизи на жици, затегнутој преко целог стадиона, уз преко 300 ангажованих професионалаца, није било довољно да свет испрати симболични почетни ударац светског првенства – ударац који је извео један анонимни, парализовани Бразилац у „Езоскелету“, роботизованој опреми, која футуристичким технолошким иновацијама омогућава и парализованим особама да играју фудбал.

#

Још пре седам година, када је Бразил освојио право да организује ово светско првенство у фудбалу, прихваћен је од стране ФИФА пројекат бразилског научника свезског гласа Мигуела Николелиса, да се приликом отварања првенства омогући једном парализованом Бразилцу да изведе симболични почетни ударац, а захваљујући роботизованој опреми, која ће до првенства бити осмишљена и  направљена.

Ради се о једној врсти роботизованог скелета, који омогућава парализованим особама у њему да се крећу и, чак, шутирају лопту. Захваљујући многобројним научним и технолошким иновацијама, а које, поједностављено, мождане неуроимпулсе претварају у компјутерске команде и, даље, покрете роботизованог „езоскелета“, непокретна особа може да устане из инвалидских колица, да хода и, ето, чак и да изведе почетни ударац светског фудбалског првенства, додуше, прикривен и незапажен од стране планетарног тв гледалишта.

 

Иначе, Мигуел Николелис, научник који је у ових седам година, у правој трци са временом и финансијским тешкоћама, од почетне идеје стигао до остварења најоптимистичкијих снова осам парализованих учесника овог необичног, чак и за 21.век футуристичког пројекта (сва осморица су у припремама безброј пута шутнули „бразуку“), без длаке на језику је изјавио после 7 (и словима седам) незапажених секунди у преносу отварања светског првенства у фудбалу:

„Било је договорено да за симболични почетни ударац имамо 29 секунди од 25 предвиђених минута за отварање. Ми смо све извели за 16 секунди, а од тога је приказано само 7 и то не широм света.“

Од бразилских тв мрежа, које су се готово све директно укључиле и пренос отварања, стигла су накнадно и понека извињења.

Фифа је остала нема.

 

Моменат други: Белом ВИП (Veryimportantperson) елитом против расизма

Када је на стадион ушла председница Бразила Ђилма Русефи, била је почаствована хорским звиждуцима и, за бразилске прилике, изузетно вулгарним псовкама, од којих је једна, коју сви коментатори истичу као „најнепристојнију“, отприлике гласила „јеби се у дупе“. Бразилци, иначе, у односу на нас или, рецимо, Мађаре, не располажу неким нарочитим репертоаром псовки. Мислим, псовање им баш и није нека нарочита одлика. Тим више је општи утисак био тежи.

Звиждуци и исте псовке су се поновили још три пута, после интонирања химне и у другом полувремену два пута, када је на великим стадионским екранима приказивана председница како се радује головима бразилске селекције. Истом „третману“ су подвргнути Блатер и Фифа, мада у нешто мањој мери.

Е сада, знате ли одакле су почели звиждуци и псовке председници Бразила? Из ложе ВИП на стадиону, у којој можете седети или ако платите 500 долара или ако сте позвани, што је најчешћи случај код бразилске беле елите, представљене тв водитељима, певачима, глумцима многобројних новела, политичарима и, наравно, маминим и татиним ћеркама и синовима, бољестојећом средњом класом и богаташима.

Ето, то је публика која тако НЕпоштује председницу Бразила, једну госпођу у годинама, у пратњи своје ћерке и многобројних светских званичника. Бели, млади, лепи, познати, богати и… НЕВАСПИТАНИ!

Зашто? Одговор је једноставан.
Та бела елита не прихвата смањење социјалних неједнакости у Бразилу у последњих десет година и то на овај одвратан начин, без и трунке стида, отворено и пред целим светом, гласно манифестује.

Од свих укључених тв мрежа и многобројних канала на отварању, једино су се коментатори ESPN Brasil усудили да ову појаву назову правим именом – бела елита, лоше васпитана и за сваки презир и жаљење.

То је другачија публика од оне коју уобичајено виђамо на фудбалским стадионима, која плаћа скупе карте или је позвана, а утакмици присуствује само да би исказала свој протест против политике председнице државе, која својим актима на терену социјалне једнакости, омогућава свој оној другој већини навијача на стадиону, да навијају за Бразил.

Коментатори су имали смелости и да примете да су се ови „навијачи“ понашали НЕграђански и НЕдемократски, а да никада раније нису звиждали и псовали политичаре из редова њихове олигархије.

Познавајући утицај беле елите о којој је реч, на овим ће се коментарима завршити и овај скандал. А требало би да буде другачије, када би Фифина борба против расизма заиста била права. Мислим, није ствар само у томе да црни играчи слободно могу играти фудбал, него и да црни навијачи слободно могу да навијају на стадиону.

Пише: Вук Јовановић