smatramo kako je najvažniji oblik aktivizma onaj koji će nas naučiti konkretnim tehnikama i strategijama za borbu protiv neoliberalnog kapitalizma, onaj koji će nas učiti kako stvarati drugačije svjetove.
Premda i sami pišemo o razvoju obnovljivih izvora energije, smatramo kako je u ovom trenutku važnije pokazati kako se na primjer gradi solarni kolektor za toplu vodu.
Premda i sami pišemo o biodizelu, smatramo kako je važnije naučiti kako, ovdje i sada, samostalno proizvesti gorivo na bazi ulja, a ne čekati da se biodizel pojavi na benzinskim crpkama.
Najbolje vrijeme za posaditi stablo
bilo je prije deset godina.
Slijedeće najbolje vrijeme je sad.
Kineska poslovica
U redu, najbolje vrijeme za objaviti ovakvu knjigu bilo je prije deset godina. Ali što da se radi. Prije deset godina smo brijali (srb. palili se , prim drp) na pank, klupice u parku, gutali fanzine i šivali prišivke do zauvijek. Lagali bi kad bismo rekli da nam je žao. Uostalom, najljepša i najjača iskrica koja nas je zapalila za anarhopank – uradi sam kultura – danas je zaista prišivena na našim srcima. I što ćeš normalnije nego da mi nakon deset godina napišemo ovakvu knjigu. Zato jer je sad slijedeće najbolje vrijeme.
Prije četiri godine smo krenuli u stvaranje Recikliranog imanja, našeg odsanjanog životnog prostora, ali i otvorenog edukacijskog centra. No, osim otvorenih srca i brda energije nismo imali previše znanja i vještina kako izgraditi jednu takvu priču. Stvarno smo bili nabrijani dripci i dripice koje ništa nije moglo zaustaviti da krenemo na to zajedničko putovanje. Jedna ovakva knjiga bi nam sigurno olakšala put. No kao što je i dotada bilo sasvim ok da nemaš pojma svirati, a ipak uzmeš gitaru ili bubanj i kao sviraš, tako smo i mi, premda nismo znali izmjeriti dužinu kuće i hvatati energiju sunca, krenuli stvarati naš mali raj. Tijekom putovanja upoznali smo ljude sa sličnim vizijama i željama i kod svih se pojavljivao problem manjka znanja i vještina kako nešto praktično napraviti. Polako se počelo s nabavkom literature, međusobnim kontaktima, razmjenom iskustva i pomaganjem. Bio je to super osjećaj. Znao si da kada god padneš, uvijek su blizu ruke da te pridignu. Kada smo došli do radionica, to je bilo to. Radionica je super riječ.
Označava da se nešto radi. I zabavno je. Trenutak kada nekome možeš pokloniti dio sebe je nešto najljepše na svijetu. I ova knjiga je plod svega toga.
Nekoliko je važnih stvari vezanih za knjigu. Glavni cilj nam je bio prikazati što je više moguće praktičnih rješenja za održivi život. Premda i sami pišemo o razvoju obnovljivih izvora energije, smatramo kako je u ovom trenutku važnije pokazati kako se na primjer gradi solarni kolektor za toplu vodu.
Premda i sami pišemo o biodizelu, smatramo kako je važnije naučiti kako, ovdje i sada, samostalno proizvesti gorivo na bazi ulja, a ne čekati da se biodizel pojavi na benzinskim crpkama. Manje nas dakle zanimaju high-tech rješenja ili iščekivanje i lamentiranje o nekom novom i neotkrivenom resursu koji će spasiti svijet. Ne zanimaju nas komplicirane i skupe tehnologije koje bi navodno trebale biti alternativa “utrci prema dnu” koju vode političke i ekonomske elite.
S obzirom na sve veće siromaštvo i uništavanje prirode, ratove za naftu i druge resurse, smatramo kako je najvažniji oblik aktivizma onaj koji će nas naučiti konkretnim tehnikama i strategijama za borbu protiv neoliberalnog kapitalizma, onaj koji će nas učiti kako stvarati drugačije svjetove.
Doduše, treba otvoreno reći kako je neoliberalni sistem dobio svog partnera u zelenom kapitalizmu gdje sve što je eko, bio, organski, prirodno, zeleno ili slično ima nevjerojatno visoku cijenu, neovisno da li govorimo o hrani, kozmetici, energiji ili gimnasticiranju. Kako li je samo ekipica nanjušila lovu. Time su od ekološke priče učinili elitistički hram za bogate novcem i odabrane duhom.
Naša poruka je da vam za održivi život nisu potrebni niti opaki stručnjaci, niti puno novaca niti samoproglašene vođe. Zato smo se i trudili knjigu ispuniti s jednostavnim i praktičnim receptima kako proizvesti, napraviti i primijeniti neku od inspirativnih mogućnosti za održivi život. Uz žličicu osmijeha što to sve radite sa svojim prijateljima i ljudima koje volite. U knjizi su sakupljena znanja i vještine koje smo sami usvojili i danas ih prakticiramo. To je druga stvar koju želimo istaknuti. Većina od predstavljenih znanja i vještina stvara se ovdje u Hrvatskoj ili šire u regiji. Nismo htjeli navoditi lijepe priče iz svijeta koje za nas ovdje postoje samo na slikama, već prikazati kretanja prema održivosti u našim zajednicama i susjedstvu. Nekoliko je razloga za to. Od lijepih slika malo koristi u praksi ako ih ne možemo preslikati u stvarnost. Te lijepe slike već postoje u literaturi na stranom jeziku i dostupne su preko Male Alternativne Knjižnice (MAK) koju vodi naša udruga – Zelena mreža aktivističkih grupa (ZMAG).
Ukoliko vas zanima literatura iz nekih od područja koje ćemo spominjati, možete nas kontaktirati. Kao što smo već rekli, osjećamo nedostatak knjige na našem jeziku sa primjerima iz naše regije. Tako će vam biti i lakše povezivanje sa svim tim pričama i projektima, a ukoliko želite nešto slično probati, imat ćete modele koji su blizu. Od naše prve frustracije kako nemamo dovoljno za pročitati u dostupnoj literaturi o temama koje nas zanimaju do danas kada imamo knjigu punu primjera iz naših života, možemo samo zaključiti kako nije li to baš lijepo em prekrasno. Hodamo polako, malim, ali upornim koracima po praktičnim stazama održivosti.
(…)
Bruno Motik i Dražen Šimleša – ZMAG
Uvod u knjigu „Zeleni alati za održivu revoluciju“ (koja se može skinuti u rubrici „besplatne stvari“ prim. drp)
Како живим у Бразилу, земљи која је најдаље одмакла и што се тиче биодизела, и што се тиче других обновљивих извора енергије, могу да из личног искуства потврдим значај оваквог начина размишљања. Мислим, могуће је, остварљиво је, не треба чекати на Империју и неолиберални капитализам, да прво исцрпе планету до коске, па да нам онда уваљују њихове варијанте обновљивих извора енергије. Зашто? Зато што ће бити касно! Планета ће већ бити уништена и то више неће имати никакву практичну вредност, бићемо осуђени као цивилизација на тихо изумирање. Поздрављам овакве текстове и овај начин размишљања, уносе наду…
Sviđa mi seSviđa mi se
Као што сам и рекао у једном од последњих ауторских текстова, више не видим смисао у покушајима да било шта покрећемо на „великим“ темама. Због тога, Преврат ће у будуће инсистирати на оваквим текстовима и искуствима појединаца, јер људска природа је таква да је свакоме од нас ближа кошуља од капута, сопствено благоутробије од нације, итд. Дакле, немамо намеру да постанемо неки „еко-талибани“, да бацамо анатеме на сваког ко једе паризер или пиша у водотокове, али покушаћемо да развијамо свест о томе како ће свет бити много бољи за живот ако уместо пластичних кеса које ћарлијају са дрвореда почнемо користити папирне штаницле… Или, ако уместо папагаја – у некој Борчи људи почну да гаје патке… Или, ако нам деца пре бронтосауруса и птеродактила, на РТС-у упознају јазавце и свраке.
Оно што оћу да рекнем, покушаћемо да систем рестаурирамо на тачки где је почео да учитава команде које добија од „малвера“ уместо оних које му задаје корисник и финансијер. Па да видимо…
Sviđa mi seSviđa mi se
тиха вода брег рони… треба кренути од малих промена, које ће саме по себи, својом једноставношћу и корисношћу, окретати размишљања људи из околине према могућим решењима… сматрам то племенитом мисијом, трудићу се да помогнем колико ми то време дозволи…
Sviđa mi seSviđa mi se
„Као што сам и рекао у једном од последњих ауторских текстова, више не видим смисао у покушајима да било шта покрећемо на „великим“ темама. “
Али с „великим“ темама“ продужавамо. Дипломе су доста велика тема која у сваком тренутку тежи да постане све већа. Великом (универзалном) темом се бави и гандијев цитат с десне стране који је ЛАЖАН* – што сам вам лепо написао, са изворима и аргументима – и ви продужавате да га неизмењено истичете, као да је разлика између истине и неистине небитна.
Ово место има велику латентну снагу јер овде бар људи прихватају очигледно – тако сам мислио. Тако сам и престао да мислим.
Клица опстанка? Каква је то клица опстанка која се пасионирано укључује у тренутни медијски циркус о докторатима! Тешко је и сагледати све суштинскије теме које се њиме засењују!
Људи овде, мислио сам, жуде за чврстим темељима. Осуђују оштро (да оштрије не може бити) заблуде и лажи и површност претходних генерација. Човек би рекао: каква страст за истином и мудрошћу! Кад оно, нови крхки темељи се постављају: релативизују се битно и небитно, лажно и истинито.
Напуштају се друштвене теме не зато што смо поверовали да су бесплодне, већ јер смо с њима прошли непријатно. Повлачимо се, али комплекси су остали. Још сањамо да „растуримо систем.“ То свет још није видео, и вероватно неће. Повратак селу и остале алтернативе су за лично преживљавање и битно утичу на далеку будућност. Али, што се тиче система, још данас вам „закон“ брани да слободно живите од земље онако како сте могли живети пре двадесет година. У сукобу између фармера и „чувара реда,“ дронова, робота, тешко да ће се полиција солидарисати с радницима.
Раније сам рекао како остајем овде – изразио сам верност. Зато имам права да изразим и обрнуто. У суштини сам изгубио поверење у овај сајт.
Sviđa mi seSviđa mi se
не бих да улазим у гандија, то расправите са дрпом… али, што се тиче „великих тема“, као што је поменута диплома, немам ништа против критике, напротив… још једно мишљење, наше, по било ком питању, не може да штети, зар не? мислим, кога не интересује тема, просто прескочи текст и тачка…
Sviđa mi seSviđa mi se
Као што рекох, није битно да ли је Ганди аутор или не. многи народи а Срби нарочито – функционишу не на основу историјских истина и космичких аксиома већ на основу предања. Српство се темељи на светосавском (што је баби мило, јер велика већина Срба благе везе нема о томе шта је свети Сава стварно поучавао, а нарочито не зна ништа о његовим политичким активностима) и косовском предању (кнежева вечера на којој се обилић заклео да ће дубије Мурата, а Вук је издајник и главни кривац за изгубљену битку… Обашка што још увек не знамо јесу ли Срби битку изгубили или добили, будући да је протекло још 70 година пре него што су се Турци вратили на тло Србије. Победници се једноставно тако не понашају. Дакле, народну свест обликује предање пре него историјски факти, тако да – ако ће приписивање ауторства спорног цитата Гандију допринети да се докаже тачност тезе изнете у њему – у томе не видим ништа лоше. Нарочито јер и „докази“ који Гандију оспоравају ауторство личе на метод познат као „кад ти ја кажем“.
Sviđa mi seSviđa mi se
Рецепт за борбу против неолибералног капитализма:
1. Држава продаје и уништава производне погоне, и задужи се у иностранству.
2. Стране банке подјарме државну економију.
3. Ти од стране банке узмеш кредит индексиран у еврима.
4. Увезеш кола и алат из иностранства.
5. Увезеш биодизел дестилерију.
6. Разведеш се од Београђанке, даш отказ, и узгајаш репу у Б. П. Селу.
7. Једном речју, будеш фактор који мења све, док државна економија иде у 3пм. Све ће да дође на своје кад комшије дођу у стадијум да те питају могу ли у натури да ти плате кромпир.
8. Младе женске раде по Београдима за 20 – 30 хиљада, и након што се пусте с ланца, не пада им на памет да иду на село са фанатиком – када њих три могу да унајме гајбу и узму кола на лизинг. Код стране банке, у еврима индексиран, наравно.
Мислио сам да ћу бити прегруб са овим, али и сама реч Преврат је доста јака, и коментар је прикладан.
Sviđa mi seSviđa mi se