зр Драгослав Павков: А Ролан Гарос ?

побунили би се Срби врло радо, али не знају шта би са победом; пробали су социјализам па им није ваљао, пробају капитализам па им изгледа још гори… Шта им преостаје? 

ако је Србијанцима све прече од одлучивања о сопственој судбини – и мени је некако прече сејање баште, изградња генератора метана (хоћу на прдеж да грејем стакленик ), читање пропуштених штива или пецање… 

„… више не видим смисао у покушајима да било шта покрећемо на „великим“ темама. “

Али с „великим“ темама“ продужавамо.

Па знате, теме су велике онолико колику интеракцију произведу. Дипломе и докторати су пре свега тема за академски свет; због чега је спала књига на зр Драгослава Павкова да се њима бави? За Преврат сте написали пар коментара, види се да сте писмен човек, вероватно писменији од уредника овог места… Због чега се ви не бавите овом темом? Ево, пре него што коначно и дефинитивно напустите Преврат, позивам вас да напишете један текст у коме ћете рећи све што вам је на срцу. Нешто епохално, што би спасило Васколико Српство би било феноменално… Једино што тражим од вас, то је да не понављате оно што су написали други аутори; јер мислим да је све речено, и више пута него што је потребно, а интеракције нема. Зашто нема? Можда већини Срба и није толико лоше под чизмом Новог светског поретка? Или им јесте лоше, али они нису грађани већ поданици и нису нација већ раја – па немају петљу да се буне? Или је ипак у питању оно треће – побунили би се Срби врло радо, али не знају шта би са победом; пробали су социјализам па им није ваљао, пробају капитализам па им изгледа још гори… Шта им преостаје?
Ето, то је велика тема, предлажем је вама ако вам није смор због актуелног фудбала… Ако јесте, јавите се једном кад не будете имали другог посла, ради ћу вам помоћи да разјуримо ову шаку јада, домаћих издајника и страних плаћеника. А онда идемо на пиво или шта је већ по вољи.

Него, шта вас је то око диплома толико наједило? Да немате можда неког дипломца или недај боже доктора са Мегатренда у фамилији па не бисте да се замерате? Или вам ипак смета оно основно што покушавам да истакнем од како сам пре неких десетак година написао први коментар за Политику : Политичари су слика и прилика народа којим руководе. Да смо ми бољи – бољи би били и они. Светске завере постоје, али ми, Срби не чинимо довољно, не чинимо ништа да бисмо им се супротставили; а оно што чинимо – то су јадни и патетични покушаји који за циљ имају не победу и уништење непријатеља, већ је циљ њихово просветљење, а када схвате да смо ми – небески народ у праву, грдно ће се покајати и биће нам захвални што смо их на крају ипак дозвали памети. За разлику од већине Срба који „знају“ да ничија није горела до зоре и да правда увек побеђује (ако не пре, а оно на српској исконској територији – на небесима), ја – сомборски сељак знам да борбу са јачим треба избегавати колико год је могуће, а кад другог избора нема – све своје капацитете треба употребити како би се непријатељу нанели што већи губици.  Свим средствима. Ко друкчије каже – клевеће и лаже, а у мени од недавно више неће налазити саговорника јер сам сит и својих заблуда, туђе ми недостају колико и чир на гузици.

Дакле, када сам рекао да нећу отварати „велике теме“, нисам рекао да нећу коментарисати глупости на које наилазим читајући медије… Оно што нећу радити, нећу више губити време са људима који нису способни да ударе „лајк“ на Фејсбуку, а овамо би чим у’вате пар дана слободно – ишли да протерују Шиптаре преко Проклетија. За такве прстоблудничке активности имате сајтова колико вам срце иште, на Преврату ћете тешко наћи саговорнике за такво шта.

Што се тиче Гандија и његових цитата… Примио сам к знању ваш коментар у коме тврдите да цитат о коме је реч није Гандијев. Ја вас упућујем на Гугл и кључне речи: prvo ce vam se smejati.
Првих десетак упутница које се појаве, воде ка  Гандију као аутору. Дакле, пошто купио – по то продао, а што је најважније – уопште није битно ко је аутор. Од оснивања Преврата, овде је битно шта се каже а не ко је то рекао/написао. Да ли су оно Гандијеве или речи Хомера Симпсона сасвим је споредно, важно је да публика којој се Преврат обраћа реагује управо онако како је аутор објаснио: Моји текстови су најпре изазвали подсмех у стилу : „… ти ћеш да ми кажеш – полуписмени салашар са три разреда ШУП школе…“, а ни брм као јуродиви интелектуалац није боље прошао.
Сада смо у фази игнорисања јер би се многи радо спорили са мном или са дрТомићем, али недостају им аргументи. Они који нису били спремни да признају грешке или их чак нису ни свесни – било да је реч о ауторима, уредницима или коментаторима – већ су отишли… Следећа фаза ће бити борба против Преврата али у њој ћемо победити  ми који не одступамо од принципа, чак и кад због тога трпимо директну штету. То је оно у шта верујемо и због тога она фотографија (макар и fake) стоји на сајту.

Тешко је и сагледати све суштинскије теме које се њиме (Стефановићевим докторатом – прим. дрп) засењују!

Не спорим, али о тим „суштинскијим темама“ имате много текстова на другим местима. У чему је проблем? Тамо о њима пишу разни људи –  од тоталних будала и напаљених фрикова, до врхунских ауторитета; одакле вам идеја да бих  ја умео да напишем квалитетнији текст о проблему Космета од неког ко тамо живи, или анализу стања бољу него што то ради Вукадиновић?! Ми на Преврату пишемо о стварима које мислимо да познајемо; на вама је да наше тврдње оспорите, да се сложите с нама или да нас игноришете. Ви у свом коментару не оспоравате ништа, већ покушавате да уређујете Преврат. Нажалост, то неће моћи, барем не још једно извесно време.

Напуштају се друштвене теме не зато што смо поверовали да су бесплодне, већ јер смо с њима прошли непријатно. 

Ово није коректно, али није ни сасвим нетачно… Истина је да сам покушао да покренем неке ствари, у некима сам успео, у већини нисам.
Конкретно, својевремено сам дигао фрку јер је у сомборској болници умирала девојчица за коју су се месецима скупљали прилози потребни за трансплантацију срца. Написао сам текст, објавио га на блогу, преузела га је НСПМ, Они Који Имају Моћ  су поступили онако како им је у тексту сугерисано (отворили су СМС налог за уплату донација) и за непуна два дана сакупљено је више новца него што је било потребно за операцију. Девојка је пребачена у Беч, оперисана и данас живи у једном селу у околини Сомбора. За мене никада није чула и на то сам нарочито поносан. Имате ли ви неку такву причу? Ако немате, потрудите се да је доживите, врло је благотворно, за самопоштовање пре свега.

Затим, била је ту и петиција председнику Николићу за помиловање г. Ласла Шаша који је осуђен на петомесечни затвор јер је увредио једног мађарског фашисту. Потписао ју је чак и један декларисани српски фашиста који уме да залута  на Преврат… Оно што је са овом акцијом занимљиво, то је да ју је преузела и присвојила Радио телевизија Војводине, али ху керс?! Важно да је чича после пар дана пуштен из затвора. И тако даље…

Међутим, као што исправно претпостављате, оно где смо „прошли непријатно“ је оставило јачи утисак. Можда је претенциозно, али то вам је као кад Ђоковић освоји све што се освојити може, а онда се нађе неко ко у животу није стао на шљаку и пита: „А Ролан гарос?“
Тако се десило да ви, човек са ник-ом, мене, који сам више година ипак покушавао да покренем неке ствари прозовете да сам издао не знам шта јер сам „прошао непријатно“?!
Значи, покушао сам да опишем србијанског типичног гологузана, човека који вози кола на лизинг, живи у туђем (најчешће родитељском или банчином) стану, ради код израбљивача за цркавицу или бира да емигрира пошто у земљи нема шансе да (пре)живи, или је незапослен са све мање шансе да му се статус промени, назвао сам га онако како таквом човеку и следује – пролетером, и позвао га да се организује са себи сличнима па испостави своје захтеве према држави… На самом Преврату, у редакцији само један човек (онај који ни по ком критеријуму не припада пролетаријату) је схватио и прихватио оно што сам рекао. Други је рекао да није пролетер него буржуј, трећи да од тога нема ништа, четврти да га пролетаријат асоцира на седам офанзива и стрељање србских интелектуалаца… То је било мало непријатно, али ништа нарочито.
Након тога уследио је покушај да се ми, незадовољници владом Вучи-Дачи умрежимо на интернету, преко друштвених мрежа, на Преврату првенствено – сви јунаци ником поникоше. Осим оног поменутог Швабољуба, који је написао филипику на тему: Како криптокомуњара дрп позива на неко умрежавање, а боли га дупе што потомцима фолксдојчера и љотићеваца нису враћене куће, њиве и родни виногради.

Трећа и последња акција те врсте, била је позив на бојкот последњих  „избора“ за парламент. Превратничка јавност се поделила у пропорцији од прилике пола-пола, једни су били за бојкот, други за излазак на изборе и гласање за било кога осим за напрдњаке и жутаће. Основана је група на Фејсбуку као и страница, прикључило се стотинак људи – резултат је познат. Вучић се намешта да постане српски Вучин. Неки бивши Превратници су ми пребацили да сам превише очекивао и да бојкот заправо јесте успео, пошто је на гласање изашло најмање људи у историји вишестраначја у Србији. Наравно, мене то не задовољава па сам рекао да одустајем и прелазим у герилу. На првом месту  јер нису људи послушали брма и мене па су одустали од изласка на „изборе“, људи су тог дана имали преча посла. Е, кад је већ тако, ако је Србијанцима све прече од одлучивања о сопственој судбини – и мени је некако прече сејање баште, изградња генератора метана (хоћу на прдеж да грејем стакленик ), читање пропуштених штива или пецање… Замислите, живим на десет метара од канала а нисам „забацио на пловак“  више од десет година…

Због тога ће теме којим ће се Преврат у будуће бавити бити мало опуштеније од оних на које сте навикли. Ја не могу присилити Нешу Стефановића да поднесе оставку, али могу да га зајебавам због фалш доктората, на то се порезА не плаћа… Све у инат дроновима, ХААРПовима, Билдерберг групи и Малтешким витезовима. А ви, видите сами шта ћете са собом.
Што се мене тиче, ако сам преживео одлазак брма – једног од оснивача Преврата, врапца – вероватно најкоректнијег коментатора, апстиненцију Дејана и дрт-а – вероватно ћу преживети и изостанак ваших коментара. Јако волим кад оно што поставим овде прочита много људи, али ово је непрофитно место и број кликова ми није пресудан. Донације нисмо тражили, нити се неко сетио да их понуди. Чак ни у време кад сте мислили да

 Људи овде жуде за чврстим темељима. Осуђују оштро (да оштрије не може бити) заблуде и лажи и површност претходних генерација. Човек би рекао: каква страст за истином и мудрошћу!

Као што рекох, трудимо се да оставимо траг… Ко ће кренути за њим а ко ће га занемарити показаће време. Ко је у праву одувек, а ко ће то бити као и увек („рекао сам ја, само ме нисте разумели…“) – такође ће показати време… Ја тако, а ви како хоћете; поздрављам вас.