Заштитници ћирилице – заштитнику грађана

Од: Српско Удружење Ћирилица-Београд <cirilica.beograd@gmail.com>
Датум: 23. јун 2014. 23.11
Наслов: заштитник грађана
Коме: „zastitnik@zastitnik.rs“ <zastitnik@zastitnik.rs>

Поштовани господине Јанковићу,

С обзиром на позитивна искуства у раду са Вашом институцијом, а то се пре свега односи на брзину и лепо обраћање према нама, шаљемо Вам још једно писмо у нади да ћете нас укључити у рад институције  Заштитника  грађана, а с обзиром на озбиљност тренутка који се односи на кориштење језика и писма у Републици Србији.

С поштовањем,

Управни Одбор

Српског Удружења Ћирилица Београд

П.С.

Такође користимо прилику да ово писмо насловимо и нашим бројним члановима и пријатељима.

 

——–

 

Поштовани господине Јанковићу,

            Путем широке мреже наших сарадникаи чланова добили смо информацију о састанку који је одржан у Вашој организацији  http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-en/2011-12-25-10-17-15/3349-2014-06-17-12-49-21 , a на тему „Остваривање, проблеми и унапређење језичких права грађана по Закону о службеној употреби језика и писама“.

С обзиром на позитивна искуства у дописивању са институцијом којом Ви председавате овим вас информишемо да Српско Удружење „Ћирилица“ Београд жели да учествује у свим јавним активностима ваше институције, а имајући у виду да је коришћење језика и писма од фундаменталног значаја за успешно функционисање Републике Србије.

С обзиром на то да је наш основни циљ залагање за доследно поштовање Устава Републике Србије,где се у јавној комуникацији користи српски језик и ћирилично писмо као Уставно одређење молимо вас да нас благовремено обавештавате о јавним расправама, округлим столовима, конференцијама за медије, као и о осталим активностима ваше институције на адресу назначену на меморандуму.

Подвлачимо да је латиница (Гајева  латиница, гајевица) којом је урађена презентација ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 ( Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ), међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала  хрватски језик својом латиницом (коју ми и даље користимо), све што се напише на таквој Гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Ушавши у Европску унију Хрватска  је  тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу, јер ту важи правило један језик – једно писмо, тако да све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.

С обзиром на свеукупне наводе предлажемо Вам да најесен поновите тему, али са жижом на негативна искуства у употреби Уставног ћириличног писма у јавној употреби.

Због значаја употребе језика и писма у јавној употреби ова наша намера је јавно достављена и редакцијама дневних и недељних листова у Републици Србији а такође је дистрибуирана и преко друштвених мрежа.

Срдачан поздрав,

У Београду,                                                          Управни   одбор

23. јун 2014. године                         Српског Удружења Ћирилица Београд
.