Вук Јовановић: СВЕТСКО ПРВЕНСТВО КОЈЕ СИГУРНО НЕЋЕМО ОСВОЈИТИ

                                                 или

Када је Вукадиновић навијао за Русију, Ђоковић за комшије, брм за Вахидове помпадур-вехабије, а ја за црно-беле у купу шампиона… и Бразил, наравно

 

После две пуне недеље свакодневних преноса и 48 утакмица групне фазе, светско првенство у фудбалу данас има слободан дан, идеалан  за свођење рачуна пред сутрашњи почетак осмине финала.

Изненађења? Свакако, Костарика, Алжир и Грчка, као она пријатна. Најнепријатније, Шпанија. Добро, Италија и Енглеска нису далеко од још увек актуелних светских првака.

Али, да кренемо редом.

Бразил – Чиле

Никада, али никада, Чиле није успео да победи Бразил на светским првенствима, укључујући и оно када је био домаћин, 1962. (Југославија 4.место)

Овде нико не сумња у победу Бразила, јер је Чиле стара муштерија. Последњи пут Чиле је славио пре 14 година. Прошле године су Чилеанци изгубили са неугледних 2:1, али овде кажу да се победи у зубе не гледа.

Једини који је на време, пре годину дана, указивао на Чиле као евентуалног, будућег опасног противника, био је Сколари, тренер бразилске реперезентације. Нико га није схватао озбиљно. Не схватају га ни данас.

Иначе, у оближњим баровима све већ ври, тако да не могу да ишчекам крај сопственог типкања и придружим се општој вреви. Мислим, загревање никада не пропуштам.

Сутра се очекује велики дан и надам се да га неће пореметити одлични Видал и Алексис Санчез, од којих и Сколари стрепи.

Уругвај – Колумбија

У квалификацијама Уругвај је прво претрпео тежак пораз од Колумбије са читавих 4:0. Ипак, у борби за репесаж успели су да се саставе и победе са 2:0. Дакле, ћераће се и сутра.

Колумбија је, на опште изненађење, успела да преброди тежак ударац и надокнади НЕучествовање Фалкаона, њиховог најбољег играча, можда и свих времена.

Игра коју су момци из Колумбије приказали плени и даје наде у успех. Нападачки фудбал, за голове, у веома тешкој групи, може само да их још више надахне.

Уругвај сада има исти задатак као и Колумбија, да надокнади НЕиграње свог главног вампира, Суареза, а како на клупи има Форлана, најбољег играча прошлог првенства, као и оматорелог Лугана, да се наслутити да се неће унапред предати, напротив.

Колумбији свакако дајем предност због начина игре, који се сјајно уклопио у предоминантни нападачки стил овог светског првенства, али се несме испустити из вида велико искуство уругвајских играча и диригентска палица маестра Табареза.

#

И једна обсервација. Првог дана, у прва два сусрета, састају се четири јужноамеричке екипе. Две ће морати да пакују кофере и „ватају авион за кућу“. Штета, због нивоа приказаног фудбала, али и зато, што јужноамеричке селекције налјепши фудбал приказују против европљана.

Француска – Нигерија

Французима се, као по правилу, испречи нека афричка селекција. Мислим, беше Сенегал покопао њихове наде после оног славног освајања једине титуле, а прошли пут је то урадила Јужна Африка.

Овога пута их чека Нигерија. Добри, искусни клупски играчи, снажни, брзи, добро владају лоптом, опасни. Могу да озбиљно угрозе, иначе до овог дуела изненађујуће одличну француску селекцију.  Мислим, ако добију обећани новац, који су и они тражили као и Камерунци.

Иначе, Француска је апсолутни фафорит, јер је успела да преброди изостајање Риберија и НЕпевање Марсељезе од стране њеног личног вехабије, Карима Бензема и тако прикаже одличан, нападачки фудбал, са много стила и личног печата.

Немачка – Алжир

У дуелу две неравноправне екипе победиће боља, тј.Немачка, упркос нашим навијачима.

Дуел ће одлучити за класу боље немачко додавање, измена пасова, као и њихово смишљено и тачно набацивање лопти у шеснаестерац, где Милер и Клозе суверено владају.

Алжир нема одговор, чак ни на клупи.

Холандија – Мексико

Иако неки мисле да ће овај дуел, пре свега, красити психологија губитника, јер Мексико уобичајено не прелази ову фазу осмине финала (једини пут је прошао даље код куће 86.), а Холандија, пак, носи терет НЕ освајања титуле и са најбољим генерацијама, ја типујем на победу брзог, „болтовског“ фудбала, уз много голова и узбудљивих сцена у оба шеснаестерца, уз јасну предност Робенових момака. Мислим, Холандија је боља у свим елементима…

Костарика – Грчка

У овом дуелу ће доћи до остварења космичке правде, ма која селекција победила, јер су обе по први пут у својој историји стигле до ове фазе такмичења, те су овим чудним укрштањем два велика изненађења шампионата осигурале још једно – четвртфинале за једну од њих.

Костарика је боља, Грчку ће носити искуство и срећа пласмана у, буквално, задњим минутима. Типујем и навијам за Костарику.

Аргентина – Швајцарска

Нема сумње, очекиван дуел. Аргентина је знатно боља, Швајцарска може да изненади. На стадиону и око стадиона ће бити све сами Аргентинци. Биће то хук који носи право у славу.

Ипак, око све те громогласне песме у славу Месија и другова, куцаће бразилско срце, наравно контра. Аргентине. Огромна негативна енергија и швајцарска урица на истом задатку… Хм, не верујем у бајања и вештичарења. Али, ја и нисам Бразилац.

Иначе, озбиљни аналитичари овдашњи виде финале Бразил – Аргентина. Остало су трице.

Америка – Белгија

Белгија није одушевила, мада је од неких посматрана као могуће изненађење из Европе. Ипак, победама се не гледа у зубе.

Америка је пријатно изненадила, не толико приказаним фудбалом, јер нас на њега привикава већ дуже време, већ навијачима и значајем који се сада придаје „сокеру“ код куће. Замислите, фудбал је на тв гледанији од кошарке, од бејзбола, а навијачи из Америке су преплавили Бразил. Невиђено.

Мени је овај пар најмање интересантан. Заправо, једино шта ме интересује је – за кога ће навијати Срби?