Бразилска грозница и дорћолски змајеви

Фудбал се, за разлику од осталих спортова, не учи на тренингу. Фудбал се учи на улици, плажи, ливади.

знам да ово светско првенство можда није најбоље у историји ал сматрам да је најзначајније.

убедљиво НАЈГОРИ фудбал су играли „наши“ у два политички коректна кључа – Русија, Босна и Хрватска.

Име „Циганин“ настало је спонтано у знак протеста, јер су за Титиног вакта приликом сваког гостовања српског клуба домаћи навијачи скандирали „Цигани, Цигани“. Тада је било забрањено „Убиј, закољи да Србин не постоји“.

Ево и ја мало о светском првенству…

Гледао сам само четири целе утакмице (Бразил-Чиле, Бразил-Хрватска, Грчка – Обала Слоноваче и Уругвај, не могу да се сетим с ким, ал моји (Уругвај) су растурили). Е да и Гану,не могу да се сетим с ким, ал моји (Гана) су испали. Ништа чудно Хајнекењ и Јелен су ми толико згадили фудбал да сам целе прошле године одгледао само једну утакмицу, и то због Атлетика, који одудара од грозног укуса фудбала по „формату“ хемијских пива (сва иста, разликују се само „брендови“).
А знам да ово светско првенство можда није најбоље у историји ал сматрам да је најзначајније. Зато што је вратило веру у фудбал и мултинациналним тајкунским смрадовима и бандидитима из ФИФА и УЕФА (који се здушно и удружено труде да сасвим упропасте најважнију споредну ствар на свету и да останемо без живота, да нам преостану само ситнице) показало шта је суштина фудбала. Још само да холандски мегасмрадови предвођени највећом бруком  у историји фудбала Робеном испадну.
И Бразилске бруке (не знам шта се тамо догађа, на http://prevrat.com/ је најбољи дописник из Бразила из прве руке, Вук Јовановић, али овај пут ко киша око Крагујевца и прави се блесав да нису бруке).
И да не заборавим – убедљиво НАЈГОРИ фудбал су играли „наши“ у два политички коректна кључа – Русија, Босна и Хрватска. Геополитичка орјентација наших елита ка митлевроазији је изгледа учинковита, играмо досадније чак и  од некадашњег Совјетског Савеза и Пољака. Ни трага од медитеранског духа.

Моји ставови о балуну су стриктно навијачки – антиекспертски. Навијачи су оно што је планетарно уништила зла вештица Тачер а код нас „службе“ почев од Аркана, започевши еру неолиберализма. Са катастрофалним последицама по нације. Глупача је уништила два места где се постаје мушкарац и где се „ванинституцинално“ усваја морал и честитост – улице квартова и стајања на стадионима. Улице су претворене у бојна поља на која нико нормалан не излази, укидањем  саморегулаторног тела за каналисање сувишне енергије – трибине стајања локалног клуба. Укратко, нема више дружења, солидарности, заједништва. Ванинституционална социјализација је јако битна у друштвима урушених институција (попут нашег, афричких и латиноамеричких нпр.) или деловима друштва којима су недоступне (радници у Енглеској нпр.).

Задах неолиберализма почео је енормним поскупљењима цена карата за фудбалске мечеве у Енглеској (о томе Хорнби генијално у Стадионској грозници).

Ја сам био прави навијач бар четврт века – Циганин, пре него што су службе предвођене Арканом увеле идиотско име отоманске паравојне постројбе која је терорисала, уз обавезна силовања  и мушког и женског, напаћени срБски народ. Име „Циганин“ настало је спонтано у знак протеста, јер су за Титиног вакта приликом сваког гостовања српског клуба домаћи навијачи скандирали „Цигани, Цигани“. Тада је било забрањено „Убиј, закољи да Србин не постоји“. „Ми смо Цигани, најачи смо најачи“ поштовани глупани  значи „Ми смо СРБИ, најјачи смо најјачи“, на тада свима јасан начин, али у форми коју нису могли да забране. О деградацији стуба срБства писао сам толико да би могао да скупим  и књигу да издам. После непримећеног скандала непримећивања стогодишњице клуба славног имена Велика Србија, озбиљно мислим да пређем у редове градског ривала (они (који) су  славили стогодишњицу). О мени као навијачу лично, препоручујем поменуту књигу Стадијумска грозница, јер је то књига о мом енглеском двојнику. Подударности до наситнијих детаља (рецимо однос према оцу и његовом клубу, опис ушушкане (мало)грађанске средине у којој је живео у контрасту са Хајберијем и паралела личних са успесима Арсенала/Звезда) су фрапантне.

После дужег самопромотивног увода – на поенту.

Две су ствари које лоптање храном (како једино Срби, из мени непознатих разлога,  зову ову игру – food ball) чине неупоредивим:

А) Фудбал се, за разлику од осталих спортова, не учи на тренингу. Фудбал се учи на улици, плажи, ливади. Објаснићу вам на једном примеру шта је фудбал. Док сам  (кратко) живео на Вишњичкој бањи посматрао сам са терасе локалне клинце. Играли су фудбал искључиво на платоу величине мале собе, поред малог дућана. Плато је, сем што је мали и што туда пролазе купци, још и на низбрдици, а доста прометна узана улица  је одмах поред. Посматрао сам задивљен како им никад АЛИ НИКАД лопта не одлети под кола или низбрдо на  улицу, никад не повреде пролазнике и наравно – мајсторије које изводе „на марамици“ а на низбрдици. Важна напомена – одлично уређен  терен за мали фудбал је мање од 100 метара поред (и углавном зврји празан). Само тако се постаје Шекуларац, Срба Стаменковић, Vladislav Bogićević, Pižon, Чава Димитријевић, Милош Шестић, Блаж Слишковић, Славиша Жунгул, Дејо, Роби и Пикси… оно што више не постоји у храномету Илирика. Нажалост ни у Бразилу, сунцу свих заљубљеника у фудбал.

Б) храномет је једини спорт у ком не побеђује нужно чак ни неупоредиво квалитетнији. У „мом“ ватерполу апсолутно нема шансе да победиш знатно квалитетнију момчад.

ЗАТО је фудбал најпопуларнији. Он је нада „обесправљених“ и несавршених, тј. 99%.

Обе differentie specifice белодане су на овом првенству, а сасвим су уништене у „Делта мишко Јелен пиво“ „Кока кола – Хајнекењ“ европском систему клубских такмичења. Тамо где су на седелачким коповима туристи из Скандинавије и Јапана, као навијачи Ливерпула и МЈунајтеда. И уопште ко има  да плати бесмислено скупе улазнице за бесмислено скупе фудбалере. Где царују вештачке екипе попут Челзија. Где све екипе играју истопивски „безсвојствено“ (добро ајд, не сви – Атлетико )

Прошле су (на светском првенству) екипе где се балун још шутира на плажи, ливади и/или улици, углавном латиноамеричке и нажалост само једна афричка.  Тешко је рећи ко игра лепше – Костарика или Колумбија, Мексико, Чиле или Уругвај, а и Аргентина је она стара, штета што су испале Гана и Обала Слоноваче, али ту је Камерун. Пропаст су доживеле оне нације које су некад биле познате баш по том извору талената (Енглези, балканске и остале медитеранске нације, Француска се извукла на Африканце, Карибиен и Арапе, демонстрирајући по ко зна који пут супериорност националног концепта организовања заједнице). Од Европљана су успешни само протестанти, који су, будући не-уличари, фудбалу дали организованост са нагласком на честитости и заједничком духу.
Немци заслужено јер су остали честити, док су Холанђани слика деградације и нестајања протестанстког света и етоса. Они (протестанти)  без морала су најсмрдљивија говна. Довољно је рећи РОБЕН. Белгијански модел је на пола пута између француског и холандског, као и сам држава.

Пример констатације Б су Грци. Живео сам му Атини два пута по 6 месеци. Доста сам играо мали фудбал са мештанима. Гарантујем да већих антиталената нема на кугли земљаској. Оперисани од фудбала (не знам какви су обични Руси у малом, али једини планетарни конкуренти у „официјелном“ фудбалу по неталентованости су им Руси). Али знају да су оперисани НИСУ СУЈЕТНИ. И боре се против сваког противника. Како на малом фудбалу, тако и на Европском првенству где су били прваци (за разлику од нас) и сад у Бразилу. Све недостатке надокнађују духом заједништва и мудима. Није чудо да су нације као концепт (демократија) настали у Атини. Спој оваквог духа са талентом показују и гусари Магреба нашег (по жељи са или без наводника) Вахе.

Ово пишем 30. јуна у дану кад се „вољом ждријебета“ састају три афричке репрезентације (ко раније латиноамеричке међусобно) и Немачка. Штета што једна сигурно испада, волео би да то ипак буде Француска. Гусарима Сулејмана Величанственог желим и прогнозирам успех против честитих али уобичајено предосадних и препредвидљивих панцера (рекох ја сам антиексперт).  Сутрадан прогнозирам и желим наставак заслуженог дебакла европског фудбала у име фудбала. Ју-еС-еЈ и тако то политички некоректно.

Немој после да вам нисам реко.

Бранимир Марковић  (брАНАЛИ)