Дрски плагијат Александра Шапића

докторска дисертација Александра Шапића један је од најстрашнијих примера плагијата које смо имали прилике да видимо. Имајући у виду обим лоповлука, плагијат је очигледно био смишљен и намеран. Нема места сумњи, дакле, да г. Шапић свој докторат није стекао „поштено и часно,“ како то сам јавно тврди. 

 

 

У тексту који је анализирао докторат министра Небојше Стефановића, истакли смо да се наши мотиви анализе тог доктората тичу искључиво академског интегритета и квалитета образовања у Србији, те да иза њих не стоје политичке намере нити жеља за дисквалификацијом појединих политичких партија. Данас из истих разлога упознајемо јавност са налазима наше анализе докторске дисертације функционера опозиционе Демократске странке, председника општине Нови Београд Александра Шапића.

Пре два дана, а после скоро три месеца чекања, новинари Центра за истраживачко новинарство успели су да дођу до докторске дисертације г. Шапића, која је тражена истовремено кад и докторат министра Стефановића. Њен скенирани текст у целини је доступан овде. Дисертација г. Шапића насловљена је „Карактеристичне активности маркетинг односа у функцији интереса индивидуалних потрошача,“ а одбрањена је 2012. на Факултету за пословни и индустријски менаџмент Универзитета Унион.

Такође пре неколико дана, г. Шапић је на свом Твитер налогу објавио следећи (еxтра-ларге) твит:

Траже ми овде појединци моју докторску дисертацију на увид. По ком основу било ко има право да сумња да сам баш ја било шта нелегално или неморално урадио. Уколико је основ мој физички изглед, тетоваже…или спортска каријера (“јер боже мој, сви спортисти су глупаци”), па по том истом основу, можда сам и диплому основне школе купио, па и то треба да докажем. Никоме не желим да се правдам, а ако било ко у било шта сумња, нека посети надлежне органе или било коју другу институцију и нек потражи правду кроз њу, немам никакав проблем са тим. Мој живот је транспарентан и јаван већ преко 20 година и немам шта да кријем ни од кога. Све своје у животу сам поштено и часно стекао и ничег се не стидим, али немам намеру да само зато што је неко одлучио да нас све ставља у исти кош, пристанем да се било коме правдам и ваљам у блату које се наменски ствара у нашем друштву, да би се створила слика да смо сви исти. Нисмо исти!

Тачно је да нисмо сви исти. Већина доктора наука на својим је докторатима мукотрпно и годинама радила. Али г. Шапић јесте исти као његова претеча, министар полиције Небојша Стефановић: обојица су плагијатори. Ако ишта друго, г. Шапић утонуо је у академско блато нашег друштва још дубље од г. Стефановића, не због својих тетоважа или (неспорно блиставе) спортске каријере, већ зато што је његов плагијат озбиљнији, обимнији, и бесрамнији од Стефановићевог.

Велики део Шапићеве дисертације израван је превод са енглеског делова књиге Давид Јоббер и Геоффреy Ланцастер, Селлинг анд Салес Манагемент (Харлоw: Пеарсон Едуцатион Лтд, 8. издање, 2009 – даље: Јоббер и Ланцастер). Сама књига доступна је у деловима на Интернету преко Гоогле Боокс, сервиса лоок инсиде Амазона УК, и на сајту неког опскурног факултета из тзв. Турске Републике Северни Кипар. За тврдње које следе читаоци нама не морају веровати на реч, већ могу сами да отворе текст Шапићевог доктората и књиге Јоббер и Ланцастер и непосредно их упореде.

На пример, цело поглавље 4 Шапићевог доктората (стр. 96-120) превод је поглавља 3 (Цонсумер анд органисатионал буyер бехавиоур) из књиге Јоббер и Ланцастер. Ароме ради, поглавља почињу овако:

Шапић, стр. 96

Јоббер и Ланцастер, стр. 78

Постоји неколико значајних разлика између истицања индивидуалних потрошача као купаца и организација као купаца, сто има важног утицаја на пласирање робе и услуга, нарочито на функцију продаје кроз лични контакт.

Начелно, компанија која продаје индустријске производе има мање потенцијалних купаца него она која продаје робу широке потрошње. Често се 80% производње, у првом случају, прода броју од 10 до 15 фирми. То значи да је за компанију која се бави индустријском продајом један купац неупоредиво значајнији него за компанију која продаје робу широке потросње. Ситуација се компликује на неким потрошачким тржистима где је значај посредника у трговини као што су супермаркети тако велики, да су купци који директно купују, без обзира на то што за производе постоји тржиште од много милиона људи, у истом рангу као важни индустријски купци.

 

Такође, почетни делови Шапићевог поглавља 6 (стр. 144-152) преведени су и плагирани делови поглавља 8 (Персонал селлинг скиллс) из књиге Јоббер и Ланцастер (стр. 248-258), све са преузетим референцама, табелама, па и препеваним кинеским пословицама:

Шапић, стр. 150

Јоббер и Ланцастер, стр. 256

Демонстрација.Кинеска пословица: Реци ми, и заборавићу; Покажи ми, и можда ћу се сетити; Укључи ме и схватићу.

Демонстрације такоде умањују ризик због тога што пружају доказ о подразумеваним користима производа. Главни продуцент филмова о обуци продајног особља организује демонстрације кадрова на регионалном нивоу како би менаџерима за обуку показао квалитет кандидата. Произвођачи индустријских производа организују демострације како би показали могућности своје робе. Продавци аутомобила дозвољавају муштеријама да провозају аутомобиле. Демонстрацију свих производа, осим најједноставнијих, корисно је поделити у две фазе.

Слично, увод Шапићевог поглавља 7 (стр. 169-170) преведен је део поглавља 12 (Интернет анд ИТ апплицатионс ин селлинг анд салес манагемент) из књиге Јоббер и Ланцастер (стр. 353-355, текст у кућици под насловом А салес працтионер’с перспецтиве). Даља дискусија није преузета из те књиге, мада су из ње као својеврсни зачин насумично узете референце, а и тада са грешкама у преписивању:

Шапић, стр. 173, фн. 6

Јоббер и Ланцастер, стр. 378, реф. 16

Схан, Р., Цустомер аре абоут салес нот фалсеФриендисхипс, Маркетинг, јануар.1999

Схаw, Р. (1999) ‘Цустомерс аре абоут салес, нот фалсе фриендсхипс’, Маркетинг, Јануарy, п. 20

 

Наравно, г. Шапић није плагирао само књигу Јоббер и Ланцастер (коју да увреда буде већа нигде ни не цитира). Његова цела дисертација заправо представља један велики плагијаторски колаж из разноразних извора. Примера ради:

Шапић

Оригинали

стр. 5, други параграф, дискусија о степену сатисфакције корисника

Преписано из М. Килибарда и М. Манојловић, „Мерење сатисфакције корисника логистичких услуга,“ реферат на 35. Националној конференцији о квалитету, 2008, стр. 2.

стр. 17, одељак 1.2.1, дефиниција планирања маркетинга, без референце

Поклапа се са дефиницијом истог појма из рада доступног на сајту „Бесплатни семинарски радови“, под 3.

стр. 20 и даље, укључујући и илустрације

Преузето без референце из књиге Б. Машића, Стратегијски менаџмент, Сингидунум 2009, стр. 284 и даље.

стр. 71 ин фине, текст који почиње са „Појединци на Интернету…“

Преписано из текста о ауторским правима (!) на сајту ЛИНК Университy: Бесплатно образовање доступно свима. Да иронија буде већа, закључак овог текста бави се плагијатом као кршењем ауторских права.

стр. 91-95: текст под насловом “Кластеризација у функцији диференцирања потрошача” (укључујући референце и табеле)

Преписано скоро дословце из М. Драшковић, „Кластеризација као компонента глобалне конкуренције,“ (2006) 2(4) Монтенегрин Јоурнал оф Ецономицс 165, 166-171.

стр. 188, параграф насловљен „пријављивање на претраживаче“

Преписана и сажета верзија чланка под називом „Увод у претраживаче,“ објављеног 27.11.2000. на сајту yуТренд.

 

Један пример потенцијалног плагијата посебно нас је заинтригирао. Наиме, постоји велика подударност текста између делова Шапићевог доктората и стручног чланка аутора Горана Дашића, ‘Вредност потрошача у функцији остваривања конкурентске предности‘ (2013) 2 Социоецономица: Тхе Сциентифиц Јоурнал фор Тхеорy анд Працтице оф Социо-ецономиц девелопмент 116. Наведени часопис издаје Научно друштво за промоцију и унапређење друштвених наука АКРОАСИС са седиштем у Новом Пазару, док је аутор, г. Дашић, помоћник директора и доцент на Високој школи модерног бизниса у Београду.

Идентичан или мало измењен текст тако можемо наћи (у шта се, понављамо, читаоци могу уверити и сами) на стр. 80 (други и трећи параграф осим прве реченице у другом параграфу) Шапићеве дисертације, односно стр. 129 Дашићевог чланка; стр. 80-82 Шапићеве дисертације, односно стр. 117-120 Дашићевог чланка; стр. 86-91 Шапићеве дисертације, односно стр. 121-127 Дашићевог чланка; стр. 192 (последња два пасуса)-193 Шапићеве дисертације, односно стр. 124 и 129 Дашићевог чланка.

Оно што овај пример чини интересантним није само велика количина дословце преписаног текста, већ чињеница да је Шапићев докторат одбрањен 2012. године, док је (по првој фусноти из самог рада) чланак г. Дашића послат часопису Социоецономица 25.5.2013, после одбране Шапићевог доктората. Чини се да за овај проблем постоје три могућа решења:

(1) Г. Шапић преписао је делове своје дисертације из неког ранијег нацрта чланка г. Дашића;

(2) Г. Дашић преписао је свој чланак из иначе плагиране дисертације г. Шапића (што би заиста био врхунац космичке ироније);

(3) Дисертацију г. Шапића и чланак г. Дашића писала је иста рука, која је због лењости два пута искористила исти текст.

На то која је од ових опција тачна одговор могу дати само господа Шапић и Дашић, али једна од њих мора бити тачна.

Укратко: докторска дисертација Александра Шапића један је од најстрашнијих примера плагијата које смо имали прилике да видимо. Имајући у виду обим лоповлука, плагијат је очигледно био смишљен и намеран. Нема места сумњи, дакле, да г. Шапић свој докторат није стекао „поштено и часно,“ како то сам јавно тврди. Да ли се стиди, не знамо, али се надамо да зна шта му је чинити.

У том погледу:

(1) Позивамо Универзитет Унион у Београду да покрене поступак одузимања докторског звања г. Шапићу, те да за разлику од Универзитета Мегатренд у случају г. Стефановића, обезбеди пуну непристрасност и независност тог поступка, између осталог тако што ће у одлучивање о валидности доктората г. Шапића укључити и професоре који нису запослени на Униону;

(2) Позивамо г. Шапића да прихвати одговорност за учињени плагијат, извини се јавно свим ауторима чија је дела плагирао, те поднесе оставку на место председника општине Нови Београд и на све друге јавне функције које врши;

(3) Позивамо председника Демократске странке, г. Бојана Пајтића, да од г. Шапића јавно затражи да преузме одговорност за своје неморално поступање, те да у случају да он то не учини искористи све механизме који су му на располагању да би г. Шапић био лишен својих садашњих јавних функција;

(4) Позивамо све политичке странке у Републици Србији да на своје веб сајтове поставе докторске дисертације и магистарске или мастер тезе својих функционера, који су та звања стекли док су се бавили јавном или страначком функцијом, ради увида стручне јавности.

Ми наравно нисмо никаква академска полиција, и ово тражимо само као обични грађани. Сада је управо на другим академским грађанима Србије, који у њој и даље живе, да спрече још већу девалвацију универзитетских диплома и наставе са разоткривањем јавних личности које се из сопствене сујете ките незаслуженим титулама. Уместо закључка, чувену кинеску пословицу парафразирамо (да нас не оптуже после…): реци ми за плагијат, и заборавићу (Стефановића?); покажи ми плагијат, и можда ћу се сетити (Стефановића!); укључи ме у разоткривање плагијата и схватићу да је поштовање ригорозних етичких и академских стандарда једини пут ка оздрављењу образовног система у Србији, а и целог друштва с њим.
Аутори: др Угљеша Грушић, др Марко Милановић, др Бранислав Радељић, Слободан Томић

Пешчаник.нет, 05.07.2014.