Вук Јовановић: ЕПИЛОГ ДЕБАКЛА

              или

Избегавањем одговорности до новог дебакла?

Била је то утакмица обележена рекордима и експресивним бројевима.Највећа голеада коју је Бразил икада претрпео. Клозе је престигао Роналдов рекорд најбољег стрелца светских шампионата, баш против Бразила и то на његовом терену. Катастрофалан пораз је уједно и највећа голеада свих времена у једном од полуфиналних сусрета неког светског шампионата. Никада једна селекција у историји светских првенстава није постигла четири гола за само шест минута. А ни примила. Овај историјски дебакл бразилске селекције је прекинуо њену непобедивост код куће, дугу читава 42 међународна сусрета на тлу Бразила. И, бар тако сада изгледа, нико није крив за највећу бруку у славној историји земље фудбала.

 

Шта ово би јбт пун стадион!?

ПРОЛОГ

    или

Историјски дебакл

У полуфиналу овогодишњег светског фудбалског првенства бразилска је селекција, на свом сопственом терену и пред препуним стадионом, поражена од Немачке са 7:1, што је највећи пораз Бразила још од оног катастрофалног пораза против Уругваја од 6:1, претрпљеног далеке 1920.године.

Дакле, у складу са досадашњим, веома ретким брукама, овај ће пораз опстајати као највећи дебакл бразилског фудбала бар следећих стотинак година, што га сврстава у категорију историјског дебакла.

И да ствари буду још горе, овај дебакл је и потврђен у сусрету за треће место против Холандије, која је на њега ударила печат од 3:0 и тако оверила његову „историчност“, као и Сколаријев пут кући. И вечно му помињање. Мислим, могао је бити баш лепо упамћен по петој титули, али ће му се, њему и његовим чукунунуцима, спомињати овогодишњи, срамотни историјски дебакл са Немачком, све док се неко од потомака не досети и промени презиме.

1. Дунга

CBF (Бразилска фудбалска конфедерација) је јуче (уторак, 22/07) и званично, на посећеној конференцији за медије, објавила већ увелико познату и коментарисану вест, да је Дунга поново постављен за првог човека бразилске селекције.

Обзиром да је та вест процурела још у петак, јуче је, у најмању руку, била бајата, тим више јер се још у суботу увелико причало о Дунги као новом селектору, док је у недељу увече моћни и увек добро обавештени Глобо, у својој најгледанијој вечерњој емисији „Фантастико“, ту вест и „потврдио“. У понедељак су већ све тв станице брујале о Дунги као новом/старом селектору, док се на друштвеним интернет мрежама о његовој „подобности“ већ увелико анкетирала бразилска јавност*.

(* До сада смо имали прилике да видимо већ десетак незваничних, углавном интернет анкета, у којима је веома наглашено масовно одбијање Дунге као новог селектора. Негативни предзнак иде чак од 85 до 93%, што унапред најављује неуспех „реформе“ бразилске фудбалске репрезентације.)

Тако је Дунга, већ пре него што је и званично представљен, практично и одбачен од стране спортске и шире јавности, готово неком врстом акламације, као могући спаситељ и обновитељ посрнулог, бразилског репрезентативног фудбала.

#

Пре осам година, после неуспеха на светском првенству у Немачкој, на чело бразилске фудбалске селекције је, са великом помпом, доведен тада млади и неискусни селектор Дунга.

Поставио га је лично Тејшеира, тада најмоћнији човек Бразила, који је на месту председника Бразилске фудбалске конфедерације, до срамног корупционашког скандала и неславног, тихог уклањања са јавне сцене, а у замену за одустајање од даљег гоњења, успео да састави читавих 26 година. (Господин Тејшеира данас живи у свом дворцу на Флориди и ретко се виђа на бразилском тлу, увек у вези са наводним здравственим проблемима.)

Без тренерског искуства, али са ореолом врсног аса и капитена Парерине, боље запамћене као Ромаријеве селекције, оне из 94.године, која је за Бразил по четврти пут освојила титулу светског шампиона, Дунга је одмах задобио подршку и симпатије јавности, али уз велику скепсу стручњака и спортских новинара и коментатора, због свог тренерског НЕискуства, али још и више због поприлично лошег и некомуникативног односа са медијима.

Увек намргођен, строг и озбиљан, ћутљив и често у опхођењу неотесан, вероватно због неких својих старих сукоба са новинарском браншом, он је већ у самом старту заратио са спортском штампом, да би се тај сукоб касније постепено ширио на све медије без разлике и током светског првенства у Ј.Африци достигао кулминацију.

И као такав, некомуникативан, одбојан и увек свађалачки расположен према медијима, успева да се одржи на селекторском трону читаве четири године, све до оног коначног неуспеха, пропасти селекције на светском првенству у Јужној Африци 2010.године.

Његово успешно четворогодишње, селекторско преживљавање, се граничи са неком врстом подвига за бразилске, ја бих их назвао, „транспарентне прилике“. Мислим, овде се све зна, али стварно зна, не преко таблоида, као код нас или, прибогу, у нашем жутом енглеском узору, већ преко праве, озбиљне штампе.

#

Добро, ипак су том његовом успешном четворогодишњем пливању на најтежем руководећем месту у Бразилу допринели и несумњиво добри резултати. Од укупно одиграних 60 утакмица, Дунга је као селектор бразилске репрезентације добио 42, а изгубио само 6, уз две освојене титуле.

Неко би то назвао великим успехом. И сам Дунга је те резултате истицао као успешне и није био спреман да због једног пораза напусти селекторско место. Али, тако није мислила и бразилска јавност. Ни тада моћни Тејшеира.

Зашто? Зато што се у тих „само 6“ изгубљених утакмица, нашла и та по њега кобна, изгубљена од Холандије, у четвртфиналу светског првенства у Ј.Африци. Заправо, јер се због тог пораза међу освојеним титулама није нашла и она најжељенија, шеста титула светског првака.

После неуспеха, није му помогло ни то што је његова селекција играла добро у групи, а и у првом полувремену против Холандије, када је водила са 1:0, јер је у другом полувремену головима Снајдера елиминисана из даље борбе за трофеј Жила Римеа, тај обожавани предмет жеља свих правоверних Бразилаца.

#

На јучерашњој, промотивној конференцији за медије, осим што се мало удебљао и изгубио нешто косе, „нови Дунга“ је био зачуђујуће благоглагољив. Причао је отворено о својим некадашњим неспоразумима са медијима. Тврди да их је сагледао и онда, пре четири године, када је разочаран и љут због, по њему незаслуженог отказа, напустио селекцију и просто нестао из јавности, а још више их, наводно, сагледава данас, јер је на тек завршеном светском првенству, баш у улози новинара и коментатора, током шампионата пратио немачку фудбалску репрезентацију.

Од фудбалских тема, дохватио се најпре „офанзивног фудбала“ на овом последњем издању светског првенства, управо одржаног у Бразилу. Децидирано тврди да је једина селекција која се држала офанзивног стила игре била чилеанска, док су сви други, по њему, играли повучено, са једним или највише два нападача, а број голова и „офанзивни стил“ су пре последица бржег освајања простора и преласка у напад, где су се нападачима увек прикључивали 3-4 играча средине и одбране, него неки посебно офанзивни стил игре.

Наравно, о томе се сада може надугачко и нашироко расправљати, али је много битније закључити шта се иза оваквог Дунгиног утиска  крије. Нисам једини, конференција за штампу је одмах, практично симултано коментарисана и општи утисак је да он као одбрамбени играч и стари зихераш, неће загристи јабуку офанзивног стила игре по сваку цену, иако су очекивања од будућег селектора управо на том смеру.

Причао је и о бразилском стилу игре, идолима као што је био Пеле, стављајући до знања да ће се преко млађих селекција постепено уводити нови таленти типа Нејмара. Нагласио је потребу да селекција буде састављена и од старијих, искуснијих играча и од младих, нових талената.

С`тим у вези, сви коментатори су се одмах присетили Дунгиног некадашњег, тврдоглавог одбијања, да тада голобраде дечаке из Сантоса, Нејмара и Ганса, позове под своју заставу, иако су они те године просто одушевљавали фудбалску јавност својим мајсторијама у бразилском првенству. Чини се да ће он овога пута бити спремнији или, можда је боље рећи, храбрији и да ће млађи таленти имати бржи пролаз ка првој селекцији.

#

После трагичног неуспеха у мечу против Холандије, боље рећи Снајдера, Дунга је отпуштен, тихо и без помпе, а Тејшеира је убрзо довео Мано Менезеса под мотом спасавања бразилског стила игре, што је аутоматски значило позивницу за Нејмара и његове клинце.

Тако је још тада, одмах после неуспеха, додуше посредно, CBF потврдила да је бразилска фудбалска јавност била у праву и тиме, опет посредно, окривила Дунгу што Нејмар и Гансо нису играли на светском првенству, упркос младости и неискуству. Макар против Холандије. Или, бар само против Снајдера.

2. Одговорност, шта ли то беше

После полуфуналног, катастрофалног пораза од Немачке, био је видљив напор председника Бразилске конфедерације и стручног штаба селекције, да се избегне сваки јавни разговор о одговорности за претрпљени дебакл и некако задрже веома уносне фотеље.

Тако је на конференцији за штампу, одржаној после претрпљеног дебакла историјских размера, стручни штаб на челу са Сколаријем махао разним табелама, којима су доказивани рад и компетенција, уз очигледан маневар да се по сваку цену наметне тема предстојеће борбе за треће место и част бразилског фудбала, обећавајући за касније извештај председнику („како је унапред договорено, било титула освојена или не“) и, наравно, разговор са њим о њиховом будућем статусу.

Том приликом су доведени „њихови“ новинари, тако да су се до чврсто укопаног и забункерисаног стола пробила свега два неугодна питања, на која је Сколари надобудно одбио да одговори. Тада су чак и читали тобожње карте подршке од обичних навијача, а искористили су и повређеног Нејмара, који им је дао несебичну подршку.

Очигледан напор да се и поред историјског пораза задрже уносне фотеље је пропао новим, тешким поразом од Холандије, те се стручни штаб сам покупио и нестао са сцене, наравно и без разговора са председником, и без извештаја „који је унапред био договорен“, и без поздрава. Али, и без стварног и трезвеног преузимања одговорности.

#

У истој емисији у којој је објављено поновно устоличење Дунге, приказан је и ексклузивни интервју са Нејмаром, који се опоравља у породичној кући у Сантосу. На сва провокативна питања о Сколарију, тренинзима, тактици, грешкама и кривици, одговорио је неутрално и заштитнички, са очигледном намером да до краја остане веран пораженој селекцији и њеном тренеру.

#

Када су се на једној од малобројних конференција за штампу новинари коначно усудили да окриве и самог госп.Марина, председника конфедерације, прозивајући га за дебакл у потери за шестом титулом, његово божанство се сакрило иза мандата који му ускоро истиче.

Тако се, ето, због историјског неуспеха, он изволео сам и ничим изазван, добровољно „самоповредити“, јер је одлучио да се не кандидује поново. Очигледно мисли да је његово скорашње „повлачење“ у ствари преузимање одговорности.

Без имало стида, позвао је критичаре да се обрате на адресу будућег председника. У те сврхе, уз себе сада увек води и становитог господина званог дел Неро, потпредседника и свог, бар тако каже, скорог наследника, који се, пак, доследно брани ћутањем.

#

Ја сам, иначе, у једном ранијем краћем тексту за Преврат, споменуо евентуалну одговорност спортске психолошкиње бразилске селекције и, чак, у правом овдашњем стилу, посумњао у њену диплому. Е па, да се сада поспем пепелом, ваља се.

Наиме, ономад се госпођа јавила сама и одржала своју конференцију за штампу, на којој је објаснила да она није била све време са селекцијом током припрема и шампионата, већ је позивана по потреби, а радила је само са оним фудбалерима са којима је стручни штаб захтевао да она ради.

Знате оно, колико пара, толико и музике. Пар дана „психологије“ није могло да спречи блекаут који се у сусрету са Немачком догодио, али је дама јасно рекла да је дијагностификовала емоционалне проблеме. И уредно обавестила Сколарија. Шта се даље десило знамо, али се незна ко је новац предвиђен за сталног спортског психолога бразилске селекције ставио у џеп.

Нека остане, макар као занимљивост, да је она успут објаснила и то, да је пред катастрофални дебакл радила са само двојицом фудбалера, јер је то тако Сколари тражио. И још, да су њој добро познати методи других селекција и да, рецимо, Немачка ради већ десет година са истим спортским психологом све време припрема и такмичења.

На крају, одбила је да даје било какве детаље о емоционалном стању селекције и појединаца, јер је до противно кодексу, као и о самој сарадњи.

Нико из CBF и стручног штаба се није огласио поводом њеног иступа. Хм, можда се нешто нађе у Сколаријевом, „унапред договореном извештају“.

Ево, још мало пепела, па да покушам да се присетим шта је још песник мислио да каже, у закључном делу овог предугачког епилога.

#

3. О „гаушосима“, лидерима, фифиним менаџерима, корупцији о још којечему

Чак је и наш цењени публикум чуо за термин „гаушо“, ако не другачије, онда бар везан уз име чувеног бразилског мајстора фудбала, кога су због његовог мало старијег претходника Роналда прозвали Роналђињо Гаушо (мали Роналдо, па још са југа).

У Бразилу, термин шире и у жаргону, означава припадника популације из крајње јужне државе, Рио Гранде до Сул, јер су тамо били, а и данас су, популарни јужноамерички каубоји, чувари стоке, који се облаче и понашају слично колегама из Уругваја и Аргентине.

#

Непуну недељу дана пре него што је поново устоличен Дунга, постављен је као координатор свих селекција Жилмар Риналди, бивши не баш претерано успешни голман (био је замена чувеном Тафарелу на светском шампионату 94. и није наступао).

Представљен је као бивши играч и овдашњи, а гле чуда, и фифин менаџер. Власник сопствене агенције за представљање фудбалера. Под окриљем Фифе. Познат као заступник чувеног, сада потпуно пропалог Адријана (Императора). Одмах се јавно, због евентуалног сукоба интереса, одрекао будућих послова, овдашњих и са Фифом.

Осим што је председник Марин тада пустио да Алешандре Гало, селектор олимпијске селекције и координатор свих млађих селекција, одржи предавање на тему, како конфедерација „брине“, замислите само, већ читавих годину и по дана о млађим фудбалским нараштајима, конференција је искоришћена и да се одговорност за избор новог селектора припише новопостављеном Риналдију, а који се, пак, одмах изјаснио да то неће бити странац и да ће он, као човек брз и од акције, привести будућег селектора новинарима већ за који дан.

Неки „писменији“ коментатори су већ тада наслутили преокрет и повратак „заувек отписаног“ Дунге. Како? Ванге у слободном времену? Кугла? Хороскоп? Ништа од тога, драги моји… Мислим, већ сам вам рекао да се ради о писменим, читај мислећим људима. А ево одакле тако „дубокоуман“ закључак о повратку Дунге као селектора и то на велика врата CBF.

Сколари је гаушо. С`поносом. Дакле, Гаушо. Риналди је гаушо. И он с`поносом. Дакле, и он Гаушо. Дунга је такође гаушо. Каже и он, с`поносом. Значи, и он Гаушо. Их, скоро да га заборавим, и Мано Менезес је гаушо. За њега се нешто не сећам да се тиме дичио, праштајте. Мислим, да му не лепем велико Г…

Да погледамо фудбалске разлоге. Сколари безначајан фудбалер. Риналди такође. Добро, Дунга је био ас, не од оних вееликиих, али ас. Мано? Никакав…

А какав је фудбал на југу? Сличан европском, колико се то може у Бразилу. Познати клубови, у светским оквирима су вечити архиривали, Интернационал и Гремио. Њихови најпознатији асови су одувек Аргентинци(!) и Уругвајци, мало ту израсте правих бразилских асова.

Дакле, изгледа да баш и нема неких већих фудбалских разлога да се на челу бразилске селекције стално и изнова „мувају“ људи из истог миљеа, који баш и није репрезентативан, гледано чисто фудбалски, за бразилски стил игре. Па како онда баш од њих очекивати и то годинама, поновно оживљавање специфичног, бразилског стила фудбалског надигравања?

#

Ви који до сада нисте одустали од читања, били сте у праву да на крају следи извесна инсинуација. Мислим, знате аутора…

Овај шампионат ће, осим по дебаклу бразилске селекције, остати упамћен и по неким другим стварима. Од позитивних, навешћу организациони успех, перфектне стадионе са „правим“ енглеским травњацима, радост навијања, непрегледне реке навијача из целог света, братимљење до сада непомирљивих, леп фудбал, доста голова (за шта се несебично потрудио домаћин) и „откриће“ неколико нових селекција и асова.

Од негативних (хм, у крајњој консеквенци је и то позитивна ствар), у свету је мало познато да је бразилска федерална полиција разбила и похапсила највећу банду тапкароша, који су на шампионату „радили“ директно под окриљем Фифе. Шеф је Рејмонд Вилан, Енглез, чија фирма има седиште у Цириху и, да ли због тога, ексклузивно право да под окриљем Фифе продаје хотелски смештај у градовима где се игра светски шампионат, а уз смештај и, наравно, карте за утакмице.

За њега су радили међународни мешетари, Алжирац Фофана и остали, а утврђено је да су продавали хотелски смештај најмање дупло скупље, а успут „тапкали“ карте на велико, наравно по вишеструкој цени. Фифа је на све то стално давала знаке, прво дискретне, а онда и јасније, да бразилска полиција мало успори и зажмури и све до сада, иако пружа вербалну подршку, није доставила тражену документацију.

#

Да се вратимо нашим „гаушосима“, за које се неко из конфедерације већ изјаснио да су рођени лидери и да, можда, због тога задобијају поверење као најодговорнији кадар, јер место селектора бразилске фудбалске репрезентације заиста и јесте најодговорније руководеће место у целом Бразилу.

Као што смо видели, фудбалски разлози су недовољни. Претерујем? А шта ћемо са једнимЗиком, или Фалкаоном, или Жуниором, који су се сви већ доказали, и као асови, и као коментатори, и као тренери? Или, зашто не странац. Гвардиола је и пре четири године давао до знања да је заинтересован.

„Објашњење“ је, иако чиста инсинуација блиско, како памети, тако и интуицији. Знате на шта мислим. Интереси! Велике су паре у питању, велики се новац врти око фудбала, светског и бразилског. ФИФА је легло корупције. Хоћете доказ? Немам га, али је мени доста када један Ромарио отворено прозове Блатера због личне корупције и овај обећа да ће сутра одговорити, а да нам онда никада не пружи ту задовољштину.

Да закључим, дубоко верујем да бразилским фудбалом влада једна иста клика већ годинама, ако не и деценијама и да је у питању велики новац, који се ту врти и својим добрим делом завршава у њиховим џеповима. И не ради су ту само о „пиксли“ коју селектори узимају, по сваком продатом играчу, од оних који су под њиховом палицом пролетели кроз бразилску селекцију.

Рецимо, стадиони, како ново подигнути, тако и реформисани, коштали су много више него што је планирано. Ромарио је пронашао Блатерове пипке и јавно га прозвао. Људи, у питању су милијарде… И омерта! Мислим, већ сам исувише лајао…