Драган Томић: Граџанско 1

Граџанско и његов деструктивни утицај није могуће разумети, без да се он стави у контекст настанка социјалних слојева у Србији и устројавања поретка.

Још је теже наћи кредибилне изворе за ову анализу, с обзиром на ауто цензуру насталу због спровођења панславизма која намерно изоставља битне чиниоце у формирању класа унутар Србије, а  преувеличава нека кретања и догађаје дајући им, погрешно, кључни значај како би подупрла своју про-југословенску тезу. Међутим, ма колико добро и стручно извртала реалност у намери да је прилагоди својој патологији, она то не успева јер сама идеја спровођења панславизма у Србији почива на дубоко поремећеној представи о себи и свом месту у свету.

Но одмах на почетку, треба јасно дефинисати шта је то ГРАЏАНИН у српском контексту. Граџанин јесте човек који нема никакав став и сходно томе никакве вредности. Његова уверења која тумачи као став то нису, већ та уверења произилазе из потребе да се буде “у току” са садашњим, то јест да се прате трендови. Граџанин тако постаје нека врста безличне масе која тежи да се констатнтно прилагођава реалности те стога што је безличнији и аморфнији, он је бољи у свом животу. Пошто нема став нити држи до било какве вредности које би му дале самоодређење, дефиниција граџанина увек долази споља, то јест њега увек дефинишу спољни фактори а не он сам. Стога граџанин, увек перферира опште и апстрактно а не суштинско и конкретно, просто зато што он суштине нема и сходно томе није у стању да буде конкретан у било чему, јер да би био конкретан он мора да има усмерење а усмерење не може да има јер нема никакву структуру која би се усмерила, тј дефинисала. Он опет структуру не може да има, јер њему структуру даје спољашност те тако он је само одраз, тј рефлексија спољашности. Одливак у калупу реалности.

Аморфност или пластичност граџанина јесте резултат одсуства става и вредности што га чини заклетим непријатељем става и вредности. Он не само да нема став он пре свега не жели да има став и не само то, он не жели да живи у свету у коме став постоји. Стога друштво које граџанин ствара јесте управо то, друштво без става и вредности које константно прати тренд и садашњост коју граџанин признаје као “реалност”.

Стање у коме граџанин обитава јесте стање слободе и граџанин стање слободе види не као вредност, него као једино могуће стање у коме је он слободан да се бескрајно прилагођава тренду. Слобода је зато за њега услов постојања. Стога, друштво које граџанин ствара јесте и слободно друштво, тј друштво ослобођено самог себе. Зато је у граџанском друштву у Србији све  могуће и све је једнако прихватљиво, али је такође у исти мах све немогуће и све неприхватљиво. Без става и вредности то друштво је не само недефинисано, већ је друштво које одбија да се дефинише. Када не постоје вредности и став, свака одлука, у одсуству система вредности је и исправна и погрешна у исто време. Стога, не донети одлуку јесте одлука сама по себи, и изазива последице као и донета одлука.

Оно што каратерише граџанина још, поред инсистирања на слободи јесте и инсистирање на добром животу. У случају када не постоји “над”, тј када не постоји нешто више ка чему би граџанин тежио, што је ван њега, граџанин постаје сам себи сврха и сам себи постаје вредност и како тежи добром животу, лични комфор и лична сигурност код њега избијају на прво место. Граџанин је стога увек окренут ка материјалном и комфору,  и увек тежи да  сваки тренутак “реалности” тј садашњости, сњби учини максимално добрим и угодним.

У граџанском,  граџанин је центар света јер га он креира у својим визијама тј машти.

Како преизре традицију која је увек везана за прошлост, граџанин и учи и заборавља у исти мах. Он је интелектуални проточни бојлер, који није у стању ништа да синтетише јер синтезу тј акумулацију види као не-слободу и као штету.

Ово се види најбоље на перјаници либералних медија у Србији, на чијем сајту једнаку тежину има и масакр у Ираку,Косову, Украјини као и избор прслука за вашег псића. Свеопшта какофонија милијарди информација од којих је свака важна и за свакога се нађе оно шта он лично мисли да му је важно.

Како граџанин нема став и никакве вредности а тежи да живи ослобођен става и вредности, ослобођено друштво такође нема никакве вредности нити ставове, те је стога то друштво заправо – безвредно друштво.