Живојин Гавриловић: СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА

Циљ ове стратегије је да се у свим областима и институцијама за сва времена заустави и блокира приступ неупотребљивом и неспособом менаџменту,  и да се уместо њима, поверење укаже стручним људима који су показали спремност и способност да зауставе ову катастрофу и успоставе бољу економску и социјалну будућност, за релативно кратко време

Људски ресурси, у целом свету се разматрају као незаобилазни фактор за успешно пословање, у свим областима и регионима.
У Србији је ова проблематика запостављена и третира се као споредни фактор, највише због недовољне стручности и искуства ХР („HUMAN RESOURCES“ – прим. дрп) професионалаца, и погрешног тумачења квазистручњака и аналитичара.
У програмима политичких партија, организацијама, удружењима, покретима ,НВО и других, ХР област практично не постоји или се поистовећује само са једним сегментом (кадровска проблематика) који је препуштен нестручним и неспособним људима, па смо много година гомилали неупотребљиви токсични менаџмент у привреди, школству, здравству, војсци, полицији, култури и др. Сво време се погрешно водила кадровска политика која је обезвређивала људски капитал и потчинила га финансијком капиталу, тако да смо добили поларизацију нације кроз емиграцију једног дела становништва широм света, и другог дела становништва у матици – који је остао на милост и немислост политикантима и демагозима.

Нужност и логичност имплементације ове Стратегије је сасвим оправдана јер не зависи од нормативно-правне регулативе а постојећи Закони нису препрека за њену успешну реализацију. Ова Стратегија ће доказати да су могуће корените промене у постојећим условима и да је дошло време да ЉУДИ ИЗ НАРОДА преузму кормило судбине.

ЦИЉ И НАЧЕЛА СТРАТЕГИЈЕ

Циљ ове стратегије је да се у свим областима и институцијама за сва времена заустави и блокира приступ неупотребљивом и неспособом менаџменту,  и да се уместо њима, поверење укаже стручним људима који су показали спремност и способност да зауставе ову катастрофу и успоставе бољу економску и социјалну будућност, за релативно кратко време, залажући се за примену следећих начела:
1. Начело организације и управљања
– Одређивање нових организацијских структура које обезбеђују мању и ефикаснију администрацију за покретање производње и пружање услога у складу са потребама домаћег и страног тржишта. Парламент ће бити једина институција преко којег ће се изказивати воља народа на изборима и то са највише 60 представника од 10 до 14 чланова (из сваког од 5 региона) који ће бити одговорни за целокупно стање у држави. Досадашњи, највиши орган власти  је дефинитивно, доказао да служи као ,,марионета’’ и параван за малверзације извршне и доминантне монетарно – финансијеке власти.

Људство у осталим институцијама ће се постављати искључиво по конкурсу закључно са владом од највише осам министарстава:
– Економије и рада
– Финансија
– Пољопривреде, шумарства и водопривреде
– Здравства и социјалне политике
– Просвете, науке, културе и спорта
– Одбране и Полиције
– Спољних послова
– Једно министарство без портфеља за покривање одређених међупростора
Управљање ће се одвијати у складу са хијерархијском структуром надлежности и одговорности с тим што ће заживети територијално-месна надлежност и одговорност за сваког грађанина, преко локалних самоуправа (МЗ и општина) као и контролна функција преко регионалних центара и изабраних представника највишег органа власти у парламенту.

Управљање и однос, по месту рада, ће се одвијати искључиво у складу са облигационим односима између послодавца и запосленог са контролном функцијом надлежних инспекцијских органа и комисија за контролу стандарда.

Судска власт ће бити потпуно издвојена и независна (са својим буџетом) без икаквих утицаја законодавне, извршне, монетарно-финансијске власти и политике монопола и дискреционих права појединаца и група.

2. Начело транспаретности
– Потпуна слобода свих медија у избору и одређивању људства за јавне и друге функције где сваки појединац, без ,,окова’’групе и репресије ,,државе’’, може да предложи општа и појединачна решења, да изабере или смени неког од представника парламента коме је указао поверење или носиоца неке јавне и друге функције који је постављен по конкурсу, да комуницира са грађанима путем слободних медија, изабере или предложи неког кандидата… Ово начело блокира могућност кадровске и друге малверзације и ствара услове за објективно одређивање људства и реализацију активности без икакавих монопола и доскреционих права на изборима, тендерима, аукцијама и сл.

3. Начело Интеграције и афирмације традиционалних породичних домаћинстава
– Обезбеђује повезивање и заједничко деловање матице и дијаспоре са тежиштем на повратку наших људи из дијаспоре и покретање традиционалног бизниса, самостално – кроз индивидулано предузетништво или заједно – са другим породицама у матици.

4. Начело иницијативе, предузетништва и одговорности
– Подразумева планирање и реализацију пројеката са економском оправданошћу и проценом ризика.
Ово начело исључује досадашње нестручно и неодговорно понашање појединаца и група на руководећим и сличним позицијама и прекида ланац корупције. Такође уводи новину у целокупном досадашњем систему јавне и друге одговорности и пасивности, а обезбеђује услове да сваки појединац размишља својом главом и може материјализовати свако корисно дело. Ово начело укида сваки вид колективне одговорности и уводи индивидуалну одговорност у складу са надлежностима и обавезама.

5. Начело извршавања планираних активности по месту, времену и начину реализације
– Ово начело се конкретизује акционим планом везаним за сваку област, институцију и регион, и у почетном периоду, даће веома добре резултате нарочито у реформи јавних и других управа. Обезбедиће потпуни дисконтинуитет у дугогодишњим обећањима по принципу чекања „бољих дана“ и повољнијих услова. Свака реализација активности ће бити попраћена са анализом и предузетим мерама за наредни период и подељена на следеће временске интервале:
– У року од 24часа
збрињавање свих бескућника, породица, азиланата и других категорија преко непосредно надлежних (непосредних руководилаца – по месту рада и председника месних заједница – по месту боравка) као главних носилаца реализације планираних активности.
– У року од месец дана
израда и имплементација нових организацијских структура у свим областима, институцијама и организацијама.
– У року од 3 месеца
збрињавање евентуалног вишка запослених у складу са програмом збрињавања кроз ангажовање истих на одређеним пројектима, производима и услугама у складу са њиховим стручним и психофизичким способностима.
– У року од 6 месеци
полугодишња анализа функционисања нових организацијских структура, корекција истих (у складу са насталом ситуцијом на тржишту) и кадровске промене на руководећим и сличним позицијама, у свим областима где се нису могли реализовати економски оправдани пројекти
– У року од 9 месеци
увођење стандарда пословања и контрола истог од стране инспекције и надлежних сертификационих кућа.
– У року од 12 месеци
унапређење процеса рада и отклањање евентуланих пропуста (утврђених од стране инспекције и сертификационих тела), анализа функционисања постојећих организацијских структура и менаџемента са тежиштем на оцени резултата рада постављени)х лица на руководећим и сличним позицијама.
– У року од 15 месеци
анализа спремности и способности за самосталност топ менаџмента за управљање у организацијама и институцијама кроз испуњавање обавеза према запосленима, држави и унапређењу процеса рада.
– У року од 18 месеци
анализа спремности и способности средњег менаџмента за самосталност и функционисање у оквиру својих надлежности.

( Аутор текста је мајор РВиПВО у пензији и један од успешних директора ФШВ ГОША, смењен након што је одбио да извршава налоге локалних политичара инструисаних из Београда, од тадашњег министра за привреду М. Динкића. Видети на Преврату под: Патологија србијанске транзицијеИзмеђу осталог, аутор је уважени члан и један од оснивача Савеза пролетера )