Бранимир Марковић ТКО (све) ИМА ВЕЋИ (од нас)

Полемика Самарџић – Драгаш као примерi Славенских антианализа[i]

„Има ли овде Срба“ да гледају своја посла.

     Недуго по објављивању мог карактеристично игнорисаног писанија СЛАВЕНСКА АНТИАНАЛИЗА И СРПСКО СТАНОВИШТЕ[ii], два угледника нас почастише примерима првог и „примерима потпуног одсуства“ другог.
„СлАвенска антианализа () затомљава трагичне последице судбински преломног догађаја за који агитује да се догоди, одсуством сваке праве анализе… СРПСКО СТАНОВИШТЕ (без Б) би требало да буде позиција „где смо ту ми“ у „свјетским гибањима“… Али, што реко руски амбасадор, има ли овде Срба?“ закукуљих ја „теоретски“. Зато је увек лакше са конкретним примерима – адвокатисања туђим империјалним интересима уместо позиције „ђе смо ту ми“.
Конкретни случај је још драстичнији од „НАТО или трт“, кише око Крагујевца коју сам ја проблематизовао, јер, у вези опредељења за ову или ону економску интеграцију заиста нико не шиба по ушима нас, којима је јасно речено да у ЕУ не улазимо бар још десетак година, с ким ћемо и на коју банду трговати. Десетак година (нпр. од 80. тих до 90. тих) је иста количина времена за коју је Кина од „болесника крај Кинеског мора“ постала барем квантитативно најјача економска сила а о Бразилу се први пут у историји уместо фудбала, боса нове и женскијех гуза почело говорити и као о економској сили. Трговина са Бразилом не искључује трговину са Западном Европом, Арапима, Африком или Русијом ни логички ни практично. Сама дискусија на тему „тко има већи“ БРИК (или бригантин[iii]) уместо како да се окористимо И БРИКом И бригантином, показатељ је антинационалног становишта.
Анти-национална (нација =становништво) значи трибална (освајачка племена), па не чуди зулу етика која доминира у оба текста. Оно што је добро за наше лоше је за противника и обрнуто. Ево неких примера:
– Милослав Самарџић, серв американске империје, изгледа и резидент тамошњи (Шикаго Илинои) наизглед поставља ствари манихејски у релацијама добри капитализам и зли комунизама: „ова политика има корен у комунистичкој пропаганди – нема никакве сумње. Почасно место код њих заузимала је управо парола о пропасти „трулог Запада“, насупрот просперитету црвене идеологије, која је долазила са Истока.“, па као меру „доброг“ капитализма узима царску Русију а меру зла – Совјетски савез илуструјући своју тезу бајковитим чињеницама какве не нађох ни у једној књизи историјској или економској: „Док је комунисти нису разорили, Русија је имала за 30 посто већи БНП од Америке и Немачке заједно, а приближно у том проценту и већи број становника.“[iv] Ако је ово тачно жестоко нас лажу чак и у средњошколским уџбеницима по којима управо преслишах сина да је, захваљујући прихватању нове технологије, Немачка била убедљиво индустријски и економски најразвијенија у Европи крајем 19. и почетком 20. века а САД у свету.
– „После црвене пошасти, у време пада Берлинског зида 1989, Русија је имала чак 80 пута мањи БНП од Америке и Немачке. Онда је почела да се опоравља и данас је БНП Америке и Немачке 11 пута већи од руског.“
Зауставимо се мало да укажемо на зулу етику, НЕ УЛАЗЕЋИ У „ВАЛОРИЗАЦИЈУ“ ИЗНЕСЕНИХ „ЧИЊЕНИЦА“. „Идеолошки наговор“ Самарџића, упрошћено, изгледа отприлике – БРИК, на челу са садашњом Русијом („Р“ из кованице) „не ваља“ јер га аутор повезује са црвеном пошашћу, чија је економска неефикасност илустрована бајковитим контра примером ефикасности царске Русије. Али, ако „Р“ не ваља јер је баштиник совјетизма, како је тај неефикасни систем успео да од 1989. смањи заостатак са „80 на 11 пута“? Или, у супротном, зашто „Р“ не ваља, ако је, будући ефикасан, настављач „доброг“ система из царског вакта? Драгаш тачно утукује: „Rusija, Indija i Brazil nemaju komunističku ideologiju koja upravlja državom, crvena propaganda se ne može odnositi na njih.“али се и „Slaže(m se sa autorom) da je Rusija bila na putu bržeg razvoja početkom XX veka, nego SAD i Nemačka(??), da je komunistička revolucija pakleni plan Familije i da su komunisti uništili državu i narod.“ [v]
„Оригиналан“ одговор лежи у богаству налазишта енергената и рудних налазишта на ком „паразитира“ „Р“ и остатак БИКа, (чији недостатак је можда разлог заостајања ПИГС, а, сукладно зулу логици, никако „није“ разлог просперитета Норвешке, Британије, па и саме САД нпр., у шали додајем):
– „Богатство потоњих долази пре свега од сировина, што њихови симпатизери посматрају као предност, а заправо то је мана: прво због тога што су залихе сировина ограничене, а друго јер финална производња доноси већи профит од тзв. примарних делатности. Лаички речено, брендови попут кока-коле – а на страну брендови типа форд, мерцедес, сименс, мајкрософт, итд. – вреде више и од најбогатијег извора нафте.“
Но, упетљавању у сопствени идеолошки наговор ту није крај:
– “ политика заснована на идеји о пропасти „трулог Запада“ уз очекивање спаса са Истока, из Бразила и Индије, апсолутно је погрешна … Да ће Бразил и Индија једном владати светом, то је, уз све симпатије према егзотици ових земаља, такође искључено.“
Зашто, кад су (последње)поменуте многољудне нације примерне „никад црвене“ либерално-демократско-парламентарне државе (исте као и „западна цивилизација (која) је стабилнија због јачег правног система, који такође има немерљиво већи значај од поседовања ма које сировине.“) парламентарне и републиканске традиције дуже од нпр. Немачке, које свој развој не базирају на богатству енергената и руда, јер их баш и немају, већ више на „људским ресурсима“. Посебно Индија, прва у свету по броју стручњака високих технологија а „мајкрософт вреди више и од најбогатијег извора нафте.“
А шта је писац хтео да каже гледе Кине, мојој маленкости није јасно, пратите линк па прочитајте и растумачите ако сте докони.
А сад пређимо на зулу утук БРИКолобисте Драгаша.
– “ „Autor (Самарџић, прим БрМ) kaže : kad i ako Kinezi preteknu SAD i EU , to neće promeniti odnos snaga u svetu, zbog mentaliteta“. To naprosto nije tačno.Odnos snaga se već promenio u svetu. Dominacija SAD na svetsku politiku je prilično ograničena, a pozicije američkih firmi su sve slabije. Snaga novca nema nikakve veze sa mentalitetom. Kapital ima svoju logiku. Vlasnici kapitala upravljaju svojim kapitalom i ne dozvoljavaju da njihovim kapitalom upravlja neko drugi. To bitno menja odnose snaga u svetu.“
Ако се и вама чини да реченица „Snaga novca nema nikakve veze sa mentalitetom“ противречи следећој „Vlasnici kapitala upravljaju svojim kapitalom i ne dozvoljavaju da njihovim kapitalom upravlja neko drugi“, не брините се, нисте једини. Сем ако власници капитала нису људи, па немају менталитет. Ал ОК можда и немају јер „новац нема нацију“, али како онда „To bitno menja odnose snaga u svetu„? И ШТА и ко мења? Или, следстевно зулу начелности, мало имају мало немају (менталитет) јер су “ … pozicije američkih firmi (којих – Мајкрософт, Гугл, Епл, „војно индустријски комплекс“?) sve slabije„, што је вероватно установљено методологијом по којој је царска Русија имала екплозивнији технолошки и економски развој од тадашње САД и Немачке?
Затим следи „тко има већи“ део:
– “ Kineske kompanije kupuju velike privredne kapacitete po EU i kupuju većinu njihovih luka. Invazija kineskog kapitala se vrši uz miroljubivu politiku koegzistencije. Kada se završi kolonizacija, onda će ovce biti onoga čije su njive i livade.“
А ми, овце крај канала Дунав Морава Вардар, треба да радосно блејимо победи добре кинеске над злом империјом САД. Узгред, не беше ли изрека обрнута, чини ми се да је тако схватају „америчке мултинационалне“ (!?) компаније које спокојно експлоатишу нафту из, баш због тога разорених, дојуче стабилних националних држава Блиског Истока.
– “ Tvrditi da je mana zemalja BRIK što imaju sirovine je potpuni promašaj. EU nema nikakvu perspektivu upravo iz razloga što nema više nikakve ozbiljne sirovinske baze. Prerađivačke kapacitete danas možete da uzmete (МИ?) vrlo povoljno na lizing i da podignete sopstvenu industriju. Zapadne zemlje ne mogu ništa da prerade, ako ne kupe sirovine.“
Какве то везе има с нама? Алооо „ђе смо ту МИИИ“?
А сад, укрстимо кључне аргументе лобиста једне и друге банде:
– Драгаш: „Brendovi poput koka-kole, mercedesa, forda i simensa , kaže autor, vrede više od najbogatijih izvora nafte. To je zaista laički rečeno“ … посебно у ситуацији кад САД, са војним буџетом „700 према 54 милијарде долара годишње руског и 140 милијарди долара кинеског“, на шта подсећа Самарџић, ласно дестабилизују земљу и присвоје њена налазишта енергената уз бурно вербално негодовање Русије и Кине.
– Од истог аутора: „Dolar i evro se štampaju sumanuto bez pokrića i to će potpuno uništiti zapadnu ekonomiju. Drugi talas poniruće krize počinje na proleće 2015. Propašće mnoge prezadužene zemlje EU.“
Моја маленкост заиста не уме да укрсти економске аргументе, али „тијеком“ сличног аналогног примера из историје кад је девалвирао новац са „златним стандардом“ због огромне количине злата које су западноевропски колонизатори опљачкали у новооткривеној Америци нису пропале западне земље него конкурент – Отоманска империја, чији су дотада супериорни занатски производи одједном у Европи постали прескупи због нарушене улоге новца као мерила ефикасности уложеног рада, а Турци нису имали довољно златних рудника и пљачкашког плена да „наштампају“ свог злата.
Додуше, пропали су због паразитизма и колонизатори, Шпанија и Португал, између осталог и зато што су својим честитим поданицима, занатлијама и сељацима Низоземске нпр. учинили живот немогућим сталним инфлаторним обезвређивањем производа њиховог рада, што је поспешило тамошње буржоаске револуције и каснији економски бум земаља „протестантске етике“ радишности и штедљивости. По тој аналогији данашње САД би заиста могле да пропадну једног лепог дана након пола миленијума ко Шпанија и Португал некоћ, али, по таквом хипотетичком моделу, добитници никако не би били други, енергентски, паразити, него управо радишни и скромни Индуси и Кинези.
„SAD i EU će bankrotirati kada prestanu da štampaju dolar i evro bez pokrića.“, међутим, зашто би то учинили кад штампане доларе пласирају у иностранство, инфлацију праве другима. Зар добровољно, након колективног просветљења? Или војним притиском држава са десетоструко мањим војним буџетом („амерички војни буџет већи је од руског скоро 13 пута 700 према 54 милијарде долара годишње“)? Или можда економским санкцијама држава од којих САД мање више ништа не увозе, сем робе из кинеских фабрика робовске радне снаге у власништву капиталиста без менталитета, махом „америчких мултинационалних“?
Самарџић указује да би у хипотетичкој ситуацији „… ако би пропао долар, што прижељкују симпатизери БРИК-а, то () аутоматски довело до пропасти кинеске привреде, јер Кина има огроман суфицит у размени са Америком, од чак шест билиона долара.“
Ето како је лако запетљати се у мерење величине туђих исуканих … и ја се примио.
Нико се не пита које ми то па производе имамо за којима жуде гладна огромна тржишта ЕУ, Русије, Бразила, Арабија или Кине и ко нас спречава да их извеземо (кад би постојали). Очекивано кад гуру(искиња) наше економске промисли бупне па преживи: „Није проблем у томе да не умемо нешто да створимо (!!!) поента је што свакоме од нас отму по 30.000 долара (које не умемо да створимо, прим. БрМ) да подмире разне Србијагасове, Железнице, слична предузећа и владајуће партије.„[vi] Квалитет стручне елаборације на који се осврћем, чији је један од кључних научних аргументи „pakleni plan Familije “ вероватно је један од узрока зашто је гуру економске мисли ипак она и онаква Дана, са супругом Бориском, а не Драгаш.
А тек се нико не пита зашто се ми, који не производимо ништа, придружујемо „ко овце што блеје“ економском протекционизму ЕУ (у коју нећемо ући бар још коју деценију) спровођеном преко сулудих „сертификација“ и „стандардизација“, због којих нпр. не можемо да увозимо јефтину робу потребну нашем становништву чак ни високих и иновативних технологија масовно серијски произведену рецимо у Индији (нрп. аутомобиле на компресовани ваздух „индијске мултинационалне“ компаније Тата за 3000 евра). Чак ни препарате проверене традиционалне медицине. Кад Самарџић указује шта се све може мимо стандарда ЕУ и мимо интереса србадије („Реч је управо о увозу из Кине. Контејнери робе из Пекинга царине се по симболичним фиктивним ценама, од 20-30 долара. Ако цариници уопште покушају да наплате реалну вредност, увозници се обрате својој амбасади, која позове Владу Србије, која због „више политике“ наређује цариницима да пуштају хиљаде тона неоцарињене робе. И тако још од доба Мирјане Марковић Милошевић.“). Да ли сте упознати да је имиграционом политиком „већи католици од папе“ држављанима Индије потпуно онемогућено да добију визе за улазак у моћну и просперитетну Србију, чак и ако су врхунски експерти планетарно признати? А и Бразилце (који не признаху Косово) киње и муче по ембехадама.
„Има ли овде Срба“ да гледају своја посла.

[i] http://www.dragas.biz/category/sadrzaj/rasprave/

http://stanjestvari.com/2014/10/27/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3/

[ii] http://branali.blogspot.com/2014/10/blog-post_23.html

[iii] Врсте једрењака – Bit Brikantine je da ima na glavnom jarbolu i uzdužna jedra, sošno jedro, vršku, a između jarbola i trokutne letnjače, i gornja križna jadra. Sošno jedro je veće nego sošno jedro brika.
[iv] http://stanjestvari.com/2014/10/27/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3/

[v] http://www.dragas.biz/category/sadrzaj/rasprave/

[vi] http://danapopovic.blogspot.com/

 

http://branali.blogspot.com/