Što se tiče njegove zemlje, 40. urugvajski predsednik, koji pre liči na nekog dobrodušnog baštovana nego na latinoameričkog državnika, kaže da je srećan što je Urugvaj jedna od najbezbednijih i najmanje korumpiranih zemalja i doživljava je kao “ostrvo mira u okeanu ludila”. On se ponosi socijalnom politikom svoje zemlje kojom je svakom detetu obezbeđen besplatan kompjuter i školovanje, a formiranim cenama elementarnih namirnica – olakšan život najsiromašnijim slojevima. Glavne industrijske grane poput energije i telekomunikacija su nacionalizovane, a država poslednjih godina beleži ekonomski rast od 3%, kao i značajno smanjenje stope nezaposlenosti – sa 20% na 6,2% u 2012. godini
Kao i prethodnih, i ove godine se na odlasku stare i dolasku nove, bira ličnost godine. Koliko smo mogli da vidimo, relativno mali broj ličnosti figurira na listama za ovu prestižnu titulu – Edvard Snouden, papa, nekoliko aktivista pokreta zelenih, nekoliko blogera. I to je uglavnom to. Guardianovi čitaoci su se opredelili za Snoudena, dok je Time izabrao papu i teško je i zamisliti da će se pojaviti neko novo lice.
Međutim, pored njih, rame uz rame, bi časno mogao da stane još jedan čovek, o kome, nažalost, do skora nisam znala takoreći ništa, a koji zaslužuje apsolutni respekt i divljenje. Reč je o Hose Muhiki – predsedniku Urugvaja – jedinstvenoj i harizmatičnoj figuri svetske političke scene.
Poreklom iz siromašne seljačke porodice, Muhika je kao mlad čovek počeo da se bori protiv vojne diktature, postavši član čuvene gerilske grupe Tupamaros. Budući da je grupa bila poznata po prilično nekonvencionalnom metodu borbe – obijali su banke i plenili robu, a potom novac i hranu distribuirali siromašnima, 70-ih godina su ih prozvali i Robin Hud gerila. Kao jedan od najpoznatijih boraca, Hose Muhika, poznatiji kao Pepe među narodom, tokom svoje gerilske borbe je bio šest puta ranjavan, više puta hapšen i maltretiran, da bi konačno u vojnom zatvoru proveo punih 14. godina, od čega 18. meseci u totalnoj izolaciji. Godine 1985. dolaskom demokratske vlasti biva oslobođen, da bi 1994. bio izabran za poslanika, a 2009. godine za predsednika Urugvaja.
Od kako je došao na čelo zemlje, 78-godišnji Hose Muhika je iznenadio sve svojim načinom života, kao i smelim političkim potezima.
Rešivši da živi isto kao i njegov narod – skromno i jednostavno, on se umesto u predsedničku palatu – koju je ustupio beskućnicima, smestio u malu jednosobnu seljačku kućicu svoje supruge, nadomak Montevidea. Potom se odrekao 90% iznosa svoje mesečne plate (12000 dolara) u korist raznih humanitarnih organizacija i socijalnih programa. Nema bankovni račun, niti kreditnu karticu. Kada koristi avionski prevoz, leti isključivo ekonomskom klasom, a u Montevideu se vozi u svom starom folksvagenu-bubi iz 1987. godine. U njegovoj deklaraciji o imovinskom stanju, navedene su tri stvari – VW buba, jedan stari traktor i malo parče zemlje, na kojoj zajedno sa svojom suprugom Lucijom Topolanski, senatorom, uzgaja hrizanteme. Nema vozača, niti policijsku pratnju i jedino obezbeđenje čine dva čuvara, koja stoje u relativnoj blizini njegove kuće.
Zbog svega toga, a posebno zbog njegove skromnosti i jednostavnosti, Muhiku su novinari proglasili za “najsiromašnijeg predsednika” na svetu. Međutim, ovaj velikodušni i simpatični čovek kaže da svi oni koji ga smatraju siromašnim ne razumeju pojam bogatstva – “Ja nisam najsiromašniji predsednik. Najsiromašniji je onaj kome treba mnogo za život, koji stalno želi više i više. Moj način života je posledica mojih životnih rana. Bilo je godina kada sam mislio da je najveća sreća imati samo jedan dušek”.
Što se tiče njegove zemlje, 40. urugvajski predsednik, koji pre liči na nekog dobrodušnog baštovana nego na latinoameričkog državnika, kaže da je srećan što je Urugvaj jedna od najbezbednijih i najmanje korumpiranih zemalja I doživljava je kao “ostrvo mira u okeanu ludila”. On se ponosi socijalnom politikom svoje zemlje kojom je svakom detetu obezbeđen besplatan kompjuter I školovanje, a formiranim cenama elementarnih namirnica – olakšan život najsiromašnijim slojevima. Glavne industrijske grane poput energije i telekomunikacija su nacionalizovane, a država poslednjih godina beleži ekonomski rast od 3%, kao i značajno smanjenje stope nezaposlenosti – sa 20% na 6,2% u 2012. godini.
Nedavno, njegova vlada je napravila istorijski korak usvojivši zakon o legalizaciji marihuane, što će državi omogućiti da kontroliše proizvodnju, distribuciju i prodaju droge. Taj zakon, kao i progresivna politika u vezi abortusa i gay brakova, učinili su da Urugvaj, s pravom, stekne reputaciju jedne od najnaprednijih i najliberalnijih zemalja.
No, i pored svih tih hrabrih i naprednih poteza, Muhika smatra da su mogućnosti njegove zemlje da unapredi društvo limitirane zbog moći globalnog kapitala – “Bolestan sam zbog svega što se dešava. Ovo je vreme u kome našim životima dominira tržište. Savremena politika nije ništa drugo do kratkoročni pragmatizam. Mi smo napustili filosofiju i religiju. Ono što je ostalo je automatizam kojim sprovodimo ono sto nam nalaže tržište”.
On je veliki pobornik obnovljivih energija i reciklaže, i zalaže se da to bude politika njegove vlade . Na konferenciji UN RIO + 20,o održivom razvoju prošle godine, Muhika se glasno i žestoko usprotivio slepoj opsesiji da se ekonomski rast ostvari kroz veću potrošnju –“Ja sam predsednik i borim se za više radnih mesta i više investicija, zato što ljudi traže sve više i više. Ali, trudim se da proširim potrošnju, ali da smanjim nepotrebnu potrošnju. Protivim se neracionalnom trošenju energije, resursa, vremena. Mi treba da gradimo stvari koje traju”.
On veruje da bi 7. milijardi ljudi na planeti moglo da ima sve što im treba “kada bismo svi živeli u okviru naših mogućnosti i potreba i kada bismo svi bili pažljiviji, jer danas sve može da se reciklira. Globalna politika treba da ide u tom pravcu”.
Što se tiče revolucije, ovaj bivši revolucionar kaže –“Svet će uvek imati potrebu za revolucijom. Ali to ne znači ubijanje i nasilje. Revolucija je kada vi uspete da promenite vaš način razmišljanja”.
Kada ovaj hrabri, humani i pametni čovek završi svoj mandat 2015. godine, njegova supruga i on planiraju da usvoje 30-ero dece, koje bi na farmi obučavali uzgajanju cveća. On neće biti penzioner sa milionskom usteđevinom, ali će njegova politika i filosofija života nesumnjivo ostaviti dubok trag na urugvajsko društvo i njegovu budućnost.
Naravno, bilo bi dobro kada bi njegova poruka i primer otišli i dalje –“Razvoj ne sme da bude na štetu ljudske sreće. Razvoj, naprotiv, treba da promoviše ljudsku sreću – ljubav i humane odnose među ljudima. Život je najznačajniji trezor koji imamo i kada se boriimo, mi moramo da se borimo za ljudsku sreću”.
Borjanka Milatovic
(e-novine)
P R E V R A T 
Reblogged this on М Е С Т О ЗА Н А С.
Sviđa mi seSviđa mi se
Осим што Преврат поново преноси ИСТИНУ, корисно је напоменути да је Мухика ЛЕВИЧАР, да су све револуције, осим обојених, левичарско дело и да нико у свету није видео чувену „конзервативну револуцију“, ма шта то било, мада се толико прича о њој, од Русије, преко старе Европе, па све до Америке. Хм, надам се да је ова рукавица довољно јако шљепнула у лице оне којима је намењена, хе, хе… Мислим, да пређем на текст.
У јужној Америци је све наопако, јеби га, јужна полулопта. Мислим, ми овде ходамо на глави… Тако богати север, о коме ми увек говоримо са типичном српском завишћу, у Јужној Америци се налази на југу. Запамтите, овде је југ увек богатији од севера. У сваком граду је јужни део града богатији од северног, јужне су државе богатије од северних, а осим тога су и сређеније, „културније“, мирније… Једном речју, животни стандард је на вишем нивоу. Дакле, Уругвај је Скандинавија јужноамеричког континента, рецимо, као на пример дрпова Норвешка.
Иначе, држава је јако мала за континенталне размере Бразила и велике државе као што су Аргентина или Чиле. Има свега 3 милиона становника, одличан стандард, врло уређен живот и у појединим деловима заиста личи на стару Европу. Држава није много интересантна у погледу динамике живота илити забаве и више одговара старцима, пензионерима, људима који воле да се досађују. Клима је оштрија.
Имао сам прилике да одрадим неке послове у крајње јужној бразилској држави Рио Гранде до Сул и да неколико пута прелазим у Уругвај, где је вотка, руска и абсолут, необично јефтина, а има и доброх вина и пива. Роштиљ подсећа на аргентински, веома су на цени „морска“ јела… Природа је сурова и у исто време веома питома, леп контраст.
Мухика је харизматичан старчић. Био је веома храбар као млад, исто као и бразилска председница Ђилма и многи други јужноамерички лидери, који практично целог живота ратују са Америком, наравно посредно, преко њених сателита овде. За старца кажу Хомбре, Човек, а то је некада много значило и код нас, бар у време када сам ја био млад. Такви људи инспиришу, дају снаге, њима се верује… То ја мало аконто вође, институција и Вође. Мислим,често институција да би била Институција мора, уместо вође, начелу имати Вођу. Човека.
Sviđa mi seSviđa mi se
нико у свету није видео чувену „конзервативну револуцију“,
pa reč re-volucija znači pre-vrat …
zabavno je kad se ono što se događa u Latinskoj Amerioci „po difoltu“ trpa u levičarske „klasne borbe“ a ustvari je tipična bužoaska revolucija – buržoa PO MILIONITI PUT = građaniin … protiv neofeudalnog neoliberalizma – novog oblčika starog fašizma, koji se opet trpa u desnicu (a lepo se zovu socijalisti)..
borba za vlasnost građana – svog stanovništva a ne za „diktaturu proletarijata“.. neka mi neko objasni koji su „tržišni mehanizam“ insituciju države ili bilo šta što je tekovina liberalne države ovi „leviičari“ suspendovali?
Sviđa mi seSviđa mi se
neka mi neko objasni koji su „tržišni mehanizam“ insituciju države ili bilo šta što je tekovina liberalne države ovi „leviičari“ suspendovali?
суспендовали су неравноправну расподелу! наиме, у бразилу већ годинама функционише систем „стипендија“ за сиромашне, да се не упуштам у детаље, то је широка материја, па је тако преко тридесет милиона мизерних, испод долара (стандард ун) преведено у нижи средњи слој становништва…
поука о леку: да би био успешно заједљив, треба прво да познајеш материју
Sviđa mi seSviđa mi se
neravnopravna raspodela je tekovina lioberalne države?
a ja mislio da su zbog toga uvedni progresivni porezi, besplatno školovanje u državnim školama, socijalne pomoći i zdravstvene zaštite, sinidikati, antimonopoliski zakoni, zakoni o zaštit konkurencije iosatlo čega neam u neoliberalnim državama tipa srbije… ili su većina evrope, kanada, australija i pokojna SAD komunističke
Sviđa mi seSviđa mi se
„ili su većina evrope, kanada, australija i pokojna SAD komunističke“
нису, него су НЕОЛИБЕРАЛНЕ
Sviđa mi seSviđa mi se
pošto si neosporno bolje upućen u latinksu ameriku od svih nas ovde, citiraj nam makar jednu rečenicu u kojo se tvoji „levičari“ ne pozivaju na svo stanovništvo – naciju, nego vode partikularne klasne borbe.. gde uopšte pomin ju reč klasa?
Sviđa mi seSviđa mi se
lationoameričke revolucje su NACIONALnE – borba protiv globalizma i imperijalnog paternalizma … za drćžavni suverenitet – upravo ono što nama treba
Sviđa mi seSviđa mi se
Тако је!
Sviđa mi seSviđa mi se
реч класа се спомиње свакодневно… не онако како ти очекујеш, наиме, маркс је одавно умро, па лењин, па стаљин, па мао, па тита, ене га и кастро се повукао у тиховање, а класе које данас у бразилу легитимно живе, не само као термин, су класа а, класа б, класа ц, класа д и мизерни…
ради се о економској моћи и зато су и у свим званичним државним статистикама, али и акцијама… још једном ћу поновити, замараш својим НЕзнањем, живиш у фикцијама и тотално застарелим дефиницијама, то о чему ти покушаваш да говориш више одавно не постоји…
ко је левичар, а ко „левичар“ у јужној америци свакако ја знам а ти не знаш… одрасти већ једном
Sviđa mi seSviđa mi se
баш „прелиставам“ старе револуције.. како си некада знао да убодеш у суштину.. . шта ли ти се дешава..бринем(о)
Sviđa mi seSviđa mi se
Није овај „уругвајски Др. П.“, нити може Др. П. бити „србијански он“ зато што је овај озаконио истополне „бракове“ а Др. П. то не би… : = )))
Sviđa mi seSviđa mi se
si siguran?
Sviđa mi seSviđa mi se
Не би смео ставити главу на пањ, али ипак се уздам у Др. П.-ов здрав сељачки ум и домаћински разум. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se