– гласно размишљање о Пешићевој и Милутиновићу
неолибералистичка црква у Србата и нелустрираност су две стране истог. Као што су нпр. стални клеронацизам у Хрвата и неспроведена денацификација после другог светског рата.
Лустрација би требало да се односи на цео период недемократског режима, не само на период Милошевићеве владавине.
ако транзиција није ни започета, период лустрације се мора продужити до њеног (транзиције) почетка, тј. до наших, надам се блискобудућих дана.
На предлог Весне Пешић „…da se opozicione stranke ujedine u jednu stranku sa jednim programom, što nije teško jer su te stranke slične. Uz političke dopune mogao bi se preuzeti program Dostajebilo…“[i], уобичајено вешто и елоквентно образложен, реаговао је уобичајено хитро и сувисло Владимир Милутиновић: „Potpuno prihvatam Vesnin predlog da se opozicija ujedini, ne nužno kao stranka, ali kao savez svakako… Međutim … na putu takvim ujedinjavanjima … stoji – lustracija i neoliberalizam… dve žute mrlje ovdašnje opozcije.. … rešenje je u suočenju sa pomenute dve mrlje. Najpre, jasno odustajanje od lustracijske karte, i makar izlazak iz neoliberalne flaše za hvatanje muva u obliku fer rasprave o ovom programu.“[ii]
Уобичајено антипротиван не слажем се ни са једном (da se opozicione stranke ujedine) ни са другим (jasno odustajanje od lustracijske karte). Са трећим се већ подразумева да се слажем.
Ево зашто.
Слажем се по ко зна који пут са Владимировим луцидним анализама идеологије и погубне праксе неолибералистичке цркве у Србата и шире. Генерални је проблем што би „… оpozicija () volela da smeni režim, ali da ne smeni njegovu ideologiju. deo te opozicije Vučićev režim vidi kao neke lažne zastupnike pravih reformi ili kao polovična kvazi-socijalistička oklevala u pogledu radikalnih reformi. Ali pravac reformi je svima zajednički…“[iii], милион пута аргументовано и компаративним анализама са „случајевима“ у свету недвосмислено доказано – погрешан ем погубан. Демоцид је закономеран исход.
Али се никако не слажем да је лустрација “ … karta koju bi po mogućstvu trebalo prestati igrati.“ (Додуше слажем се да не треба потезати лустрацију само као „карту“ за политикантска препуцавања, већ јој треба приступити као суштинском питању разлога наше пропасти). Јер су неолибералистичка црква у Србата и нелустрираност две стране истог. Као што су нпр. стални клеронацизам у Хрвата и неспроведена денацификација[iv] после другог светског рата. После сваког моста наиђе ћуприја где плаћаш.
И овде се јавља дилема о којој смо већ расправљали гледе појма национализам, да ли и ми у „озбиљној“ расправи треба да користимо појмове у данас уобичајеном пучком значењу, дијаметрално супротном изворном. Владимир се тада сложио да је назив национализам за чак „противничку“ идеологију, етноцентризам, веома проблематичан, али и ја сам се сложио да и сам претерано „збуњујем противника“ кад користим појам национализам у данас заборављеном значењу присталица концепта националне – државе свих становника без обзира на етничко и свако друго порекло. Међутим, кад децу у школама правилно уче да је 19. век био век национализма, то значи да је био век грађанских револуција и еманципација, а не етноцентризма и клеронацизма (ово је доминирало у 20. веку као реакција/контрареволуција управо на национализам).
На сличан начин и (мали) Владимир (ко и сви „Турци“) користи појам лустрација[v] у значењу уобичајеном само у земљи Србији кад каже “ …. stara razlika između postojećih stranaka na liniji uloge u devedesetim… „,схватање по којем се лустрација односи само на период Милошевићеве владавине. А то је схватање које је „свита“ (управо Владимиров генијални израз) , која је персонално и сама требала да буде лустрирана, вешто наметнула.
Лустрација би требало да се односи на цео период недемократског режима. Коштуницин министар правосуђа ништа контра људским правима није учинио за Слобина вакта, ал је у Титино доба осудио дисиденте, угледне научнике па још „у годинама“ због вербалног деликта на озбиљне робије. Доајени НУНС-а (УНС-а мало мање) ништа штетно нису чинили за време Слобе, ал су скоро сви били уредници и режимски коментатори у Титино доба, аминујући сваки антидемократски потез. Очигледно лустрација и транзиција у целини у директној су супротности са „легализмом“ – континуитетом са претходним правним поретком. Ако ни један од три сегмента транзиције (преласка из тоталитарног, конспиративног и партиократског поретка у либералну, јавну владавину свих – рес публица) није ни започет, логичан закључак би требао да буде да смо још у тоталитарном поретку и без велике „феноменологије“ свакидашњег живота. Није га започео Вучић.
Ову кључну чињеницу наше пропасти подвлачи и Весна Пешић са завидним нивоом накнадне памети: „Nije podvučena crta i raspisana ustavotvorna skupština, kad se promene dešavaju simultano u svim delovima sistema. Umesto republikanskih ideja vršena su svetonazorska prilagođavanja (kao što je uvođenje veronauke u škole); kasnije je obnovom mita o Kosovu donet Mitrovdanski ustav, kojim Srbija nije definisana kao država građana, već kao država mitskog srpskog naroda i ostalih građana. Taj ustav je označio neslavni kraj petooktobarskih ideja…“ Наивчине попут мене закључиле би да се то не-урађено мора кад тад урадити. Али ко треба то да уради? Козе које су већ чувале купус (уједињена постојећа „опозиција„)? Ко је био у власти кад није„raspisana ustavotvorna skupština“?
Из ове кључне чињенице би логички следио још један закључак – ако транзиција није ни започета, период лустрације се мора продужити до њеног почетка, тј. до наших, надам се блискобудућих дана. Што ће рећи да би предмети будуће лустрације били и уредници и партиократе налогодавци рецимо цензуре у медијима попут забране емисије Никад извини и низа хумористичких емисија на радију Б92 by Boris Tadich, харанга жуте штампе типа Блиц, Курир, Информер и сл. против обично невиних смртника, судије које су судиле за вербалне деликте навијачима или налагали новинарима да плате одштете увређеним лоповима нпр. Није тајустав означио „neslavni kraj petooktobarskih ideja“. Петоокотобарска грађанска револуција замењена је контареволуцијом одмах пошто су изашли конкурси за уредничка и руководећа места у јавним предузећима и медијима са условом 5 или чак 10 година искуства на руководећим функцијама. А то беше већ пар недеља касније. Дакле итекако је повезано са не-лустрирањем.
Небројено је озбиљних анализа које по принципу „плива ко патка , гаче ко патка..“ доносе извесне закључке о „истости“ идеологије неолиберализма са два кључна тоталитарна система 20. века – комунизмом и фашизмом, поглавито гледе партиократске владавине, рада (пара) државе искључиво за олигополске корпоративне интересе и уништавања ситног и средњег обрта идентичним методама као у нацистичкој Немачкој нпр., комесарског начина управљања неизабраних по јасним процедурама (ЕУ институције које доносе одлуке нпр., не мислим на естрадни Европски парламент) владавине парадржавних институција и униформисаних формација којима се препуштају јавне надлежности и приходи итд.
Неповезати (не)лустрацију и неолиберализам, чини се мало пренаивно. Зар је чудно „у светлу“ поменутих конкурса, што нас либерализму учи Мијат Лакићевић, национализму Ратко Дмитровић – громопуцатељ против непријатеља компартије са недељних Дневника Телевизије Загреб осамдесетих година, истраживачком новинарству Горан Милић, уредник и „либералне“ Телевизије Београд седамдесетих и реформистичког југословенског ЈУТЕЛ-а и ХДЗовог клеронацистичког ХРТ-а деведесетих и неоЈУТЕЛовске Ал Џазире Балкан сада, а независном известилице са седница владе еСеФеРЈота и путовања највиших дужносника по иностранству. Зар је чудно што су сви главни уредници били и остали колумнисти омладинске штампе у души, без иједног извештаја или друге класичне новинарске форме. Особе које своју новинарску каријеру сигурно нису почеле пијачним барометром, како је у либералном поретку уобичајено.
Зар је чудно што су нелустриране особе вештије унутар идеолошки у суштини непромењеног поретка. По њиховим правилима либерали имају шансе колико ватерполисти на фудбалској утакмици.
Укратко, нама је потребна свеобухватна грађанска револуција, а први корак је управо уклањање дворске и нелустриране свите и осталог првог и другог сталежа из јавности и управљања сваке врсте. Управо је лустрација проверен ненасилни поступак.
Моја маленкост не преферира насиље већ „ход по институцијама“. Као прво излазак на изборе листе широког Народног Фронта (зашто у борби против неофашизма не узети баш то „знаковито“ име широких европских народних коалиција од Де Голове до Титове, победника над нацизмом) са јасним револуционарним програмом овог типа. Након легалног освајања власти следили би сви потези које смо пропустили да урадимо после 5. октобра, а организовање избора за Уставотворну скупштину би био први корак. Како се прави устав, не морамо да вадимо из нашег малог мозга ко што волимо – исландска искуства су већ општепозната, компјутери не служе само за фејсбук, порно сајтове и проповеди стараца о пропасти запада.
Персонално, састав Народног Фронта ласно би попунити, а захтеве много боље и паметније образложили активисти бројних наизглед сизифовских али веома самосвесно и идеолошки конзистентно образложених грађанских протеста – противника ГМО хране или узурпације јавног власништва – протеста против нотара, Бус плуса, узурпације културних институција, Филипа Вукше и бициклиста који су сами бетонирали пешачку стазу на Панчевачком мосту после две године прегањања са „надлежним“ и сл. Учешће Борису Тадићу, Чеди Јовановићу или Зорану Живковићу сличнима била би увреда пре свега за њих па и за све остале слободне грађане. Преумљавање ових ликова, у пракси бесконачно објашњавање онога што је сваком нормалном јасноморе слано и да је бело бело а не црно, препуштам Владимиру ако је докон, као што није. Али велика штета по нацију би била да такав ум на њих траћи своје знање и време.
ПС. Ово је само гласно размишљање једног блогера, чији блог чита шака јада, већином, из неких врло схватљивих разлога, од наше дијаспоре у САД. По мом мишљењу ТО би било нормално да се деси по позитивном сценарију.
У противном „ко не слуша песму слушаће олују“. А по олуји искусни поморци спуштају једра и склањају се не би ли колико толико сачували своју бродицу. Никако обрнуто. А вама и „њима“ нека је Бог у помоћи, ако уместо Вукше на улице изађу обезнањене фаланге на интифаде.
Треће опције нема, а интифада је (уз грађански рат који смо већ доживели) само опција неолибералне „агенде“ намењена непослушним нацијама.
[i] http://prevrat.com/2014/11/30/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/
[ii] http://dvogled.rs/2014/11/vesnin-predlog/
[iii] исто
[iv] Види УСТА ПУНА УСТАША 1) – „НЕМАЧКО“ ПИТАЊЕ И „ЈЕВРЕЈСКИ“ ОДГОВОР http://branali.blogspot.com/2012/03/1.html
[v] Лустрација (лат. lustratio – чишћење жртвом помирења) представља поступак утврђивања одговорности за кршење људских права грађана од стране лица на јавниим функцијама и мере спречавања учествовања тих лица у бављењу државим и јавним пословима. Лустрација (лустра) као друштвени обичај потиче из времена старог Рима и представљала је церемонију „прочишћења”, ослобађања људи и предмета од “зла”. Церемонија “ прочишћења” се одвијала кроз религиозни обред, кружну процесију, коју је пратила ритуална музика, игра и песма, око особе или предмета који се “очишћује ”. У процесији су учествовале личности од угледа.http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0
P R E V R A T 