Бранимир Марковић: СТРАХ И ТРЕПЧЕТ

„албанско“ питање у Србији ласно се могло решити на либералан начин – држањем закона „ко пијан плота“ и транзицијом из комунистичког у либерални поредак. 

Без србовања, шовинизма и расизма према Албанцима и анимозитета „светске заједнице“.

Први корак би био прост попис становништва.  Други корак би био рестутуција. 

Трепча је ласно могла и морала бити давно  „власнички трансформисана“ на либералном поретку препознатљив начин. 

Али, Жив је Слобо, умро није док  је Срба и Србија

 

 

 

Поново на месту злочина, где је започео распад Југославије. Да ли то значи да се распад завршава?

Кад је Слободан Милошевић почео своје демагошке спектакле од Косова па надаље, Азем Власи је одговорио – имам и ја свој народ. И на његов миг рудари Трепче су „спонтано“ ко и данас започели штрајк унутар окана.
Слободанови су наставили да урлају играју и певају по трговима, а Власијеви (знаковитог ли презимена) запосели оно од чега се живи.
Маркетиншки, Слобини перформанси су омађијали Србе а Власијеви светску заједницу, згрожену „дикатором“ који сили сироте Албанце да по цену здравља и живота бране „своје“.

Од тада је прошло више од четврт века. За четврт века ниједна власт у Србији није уподобила власничку структуру Трепче, највећег економског и природног ресурса преостале државе,  либералним стандардима (да се зна шта је и колико, чије). Та тема је била „задња рупа на свирали“.
У међувремену је „неко“ арчио „албанско-срБске“ ресурсе, годинама уништавајући без накнаде гигантским камионима препуним нечег црвеног црногорске путеве ка луци Бар.

Правила игре у којој је  колективно надређено индивидуалном, демагошко конкретном, идеологија економији, фантазмагорије здравом разуму, поставио је Слободан Милошевић по налогу својих суфлера, вероватно повезаних и са великим камионима.

Да подсетимо, „албанско“ питање у Србији ласно се могло решити на либералан начин – држањем закона „ко пијан плота“ и транзицијом из комунистичког у либерални поредак. Први корак би био прост попис становништва, пописати ко су од резидената Косова држављани а ко има статус странца или „илегалца“.  Други корак би био рестутуција. „Манити Вук“ (Драшковић) се беше упљувао понављајући да је СПЦ власница већине  обрадивог земљишта у Метохији (отуда име) , а остатак припада углавном протераним Србима, јер је краљевина извршила аграрну реформу (поделила беговска имања). Тако би „случајно“ оштећени били скоро искључиво „албански Албанци“ без решеног статуса држављанина и нешто мало косовских Албанаца који су узрупирали туђа имања. Без србовања, шовинизма и расизма према Албанцима и анимозитета „светске заједнице“.

Трепча је ласно могла и морала бити давно  „власнички трансформисана“ на либералном поретку препознатљив начин. То не мораше и не требаше да буде приватизација слободном продајом по Беговићевским и Мијатовским Ђокицама и кривих Марицама. Самоуправно власништво могло је да се „трансформише“ рецимо у власништво фонда ПИО или било који други акционарски облик, у коме би неки проценат имала и прецизно именована држава – Србија.  Праведан удео власништва  би имали и предратни власници. Тако заведена имала би исту законима и међународним нормама гарантовану „власничку структуру“ и у случају отцепљења Косова од Србије, као што је имају рецимо енглеске компаније у Судану  и пре и после грађанских ратова и распада државе. Посебно стога што су међу бившим власницима/несуђеним данашњим акционарима нрп. и Енглези. Или Теленор, аустријски државни ВИП  или доскора јУеС стил у Србији.

Овако „По свим законима и по договору у Бриселу питање имовине на КиМ тек треба да буде отворено у дијалогу са Приштином“ рече данас оверлорд, док сво ово време „Србија од 2001. редовно отплаћује кредите предузећа са Косова и Метохије наслеђене из времена СФРЈ“.

Још увек сам убеђен да Слободан Милошевић није могао да буде толико глуп да не види што свака будала може види ако хоће. Не, он беше постављен да баш то учини. 5. октобар беше само  преварни континуитет са том политиком и тим, антилибералним,  поретком (данас познатим као неолиберализам), само је  постављена друга марионета.

Да подсетим, Милошевић је једино пренео из самоуправног, далеко ближег и компатибилнијег са либералним поретком, у државно власништво совјетског типа све „привредне субјекте“ па и Трепчу. Петоокотобарци се нису много мешали у своје послове тамо, да се не замере газди. А и приватизација директном продајом на територији на којој држава нема никакве овласти, немогућа је чак и у оном карикатуралном виду какве сведочисмо у УжаС(у).

Тако је данас Трепча у власништву „Агенције за приватизацију“ државе, дакле у прелазном стању ка трајном – понављам власничкој трансформацији на либералном поретку препознатљив начин. Али које државе? Оне која фактички тамо влада или оне која влада начелно, по преамбули Устава? Одговор је лак. Све остало је демагогија. Дакле будалаштина.

А у руднику Трепча овога пута не штрајкују „Албанци“ него радници.

Министар привреде Жељко Сертић рекао је јуче да он нема дилеме (о ономе што тек треба да буде отворено у „дијалогу“, прим БрМ.) ко је власник „Трепче”. Он је навео да је око 56 одсто капитала у власништву Фонда за развој Републике Србије, плус 22 одсто су различите компаније из Србије, као што су „Гоша”, Дунав осигурање, Југобанка у стечају, Београдска банка у стечају, „Термоелектро”…

– Само у та два пакета имамо 75–76 одсто власништва

(http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Srbija-i-dalje-otplacuje-kosovske-dugove.sr.html)

У преводу, Србија је власница 75% онога што ће тек бити предмет транге франге деобеног биланса, а „kada otvorimo poglavlje o tome ko šta kome duguje između Kosova i Srbije, Vlada Srbije biće prva koja će preklinjati da to poglavlje bude zatvoreno i zaboravljeno. Ako budemo kalkulisali o ratnim odštetama, ukradenim penzijama zaposlenih na Kosovu, nepravdi izazvanoj masovnim otpuštanjem Albanaca iz javnog sektora 1991-1992, srpska vlada dugovaće nekoliko desetina milijardi evra Kosovarima..“ упозорава косовски кољега.

http://www.danas.rs/danasrs/politika/seljimi_trepca_je_sto_odsto_u_vlasnistvu_kosova.56.html?news_id=296071#sthash.kBduKNLu.dpuf

Жив је Слобо, умро није док  је Срба и Србија

(брАнали)