Operacija GLADIO ili STAY BEHIND

 На основу откривених докумената, судија Касон се повезао са парламентарном истражном комисијом за тероризам. То је закотрљало клупко открића по целој Европи.

 

У почетку осамдесетих година прошлог века, млади италијански судија Феличе Касон почео је истрагу о бомбашком нападу у Петеану извршеном лета 1972. године. Истрага је показала да је бомбу поставио Винченцо Винцигера у тесној сарадњи са војном обавештајном службом СИД. Истраживао је даље, и 1990. године добио је дозволу за увид у архив СИСМИ (војна обавештајна служба – прим дрп). Тамо је нашао документе који су доказивали да је у Италији постојала тајна војска под шифром „ГЛАДИО“ (мач), која је била део војне обавештајне службе. Такође, нашао је документе који су Гладио и десничарски тероризам у Италији и западној Европи повезивали са САД. На основу откривених докумената, судија Касон се повезао са парламентарном истражном комисијом за тероризам. То је закотрљало клупко открића по целој Европи.
Другог августа (1990. – прим дрп) сенатори су наложили председнику Владе Ђулију Андреотију да у року од 60 дана упозна Парламент са постојањем и циљевима паралелне структуре која делује у оквиру војних тајних служби и утиче на политички живот у земљи. Наредног дана Андреоти је пред парламентарном комисијом први пут потврдио постојање тајне безбедносне структуре која је повезана са НАТО.Слагао је да су те „активности трајале до 1972. године“. На тај начин је покушао да прикрије своја лажна сведочења из седамдесетих година, у време истрага десничарских покоља.
Осамнаестог октобра, Андреоти је куриром послао депешу названу: „Такозвана паралелна СИД – Случај Гладио“. Када је три дана касније сенатор Галтиери хтео да прочита депешу, Андреоти га је назвао телефоном и затражио депешу назад, из разлога да је „потребно унети неке измене“. Галтиери је направио копију, а оригинал послао назад…

Двадесет четвртог октобра добио је документ назад, али без две стране које су из текста избачене. Недостајали су подаци о међународним везама, и сличним тајним организацијама у другим државама.

Иако је назив „Гладио“ заправо ознака за италијански део НАТО операције Stay behind, у јавности то име се употребљава као синоном за све сличне НАТО јединице које понеки називају и „супер НАТО“. Испоставило се такође, да су те јединице биле повезане и са многим терористичким нападима  који су приписивани екстремним комунистима – Црвеним бригадама.

Након тог открића уследила је расправа у парламенту ЕУ, који је 22. Новембра донео резолуцију којом је осудио четрдесетогодишње постојање паралелне обавештајне службе, затражио потпуну истрагу и распуштање и разоружавање јединица потпуно одметнутих од сваке демократске контроле. Парламент је осудио могућнопст да су те тајне групације нелегално, терористичким актима утицале на унутрашњу политику у неким земљама – чланицама, односно – да то још увек раде. Резолуција протестује против става неких војних представника САД у НАТО по коме они имају право да помажу у организовању таквих тајних група. Од држава чланица ЕУ захтева се да предузму посебне мере , ако је потребно и установљавање парламентарне истраге, да прикупе све податке о организацијама које су уплетене, и њиховим везама са државним безбедносним структурама, терористичким и другим нелегалним активностима.

Више података о „Гладио“у можете погледати у документарном филму кога је снимио ББЦ, или у књизи Данијел Генсер: Тајна војска НАТОа – Операција Гладио и тероризам у западној Европи (ако неко осети потребу да је преведе и изда за српско језичко подручје – прим дрп).

(Тероризам)

Превод са словеначког: дрп