Српско српско помирење гледе Другог светског рата се не односи на четнике и титоисте, већ на ЈВуО, Љотићевце и Недићевце. С Титовим олошем нема мира. – Дејан К.
Како ко помене „фашизам“ или „нацизам“, сви од тога перу руке или се међусобно оптужују за исто, а нико да пита: извините, а шта под тим подразумевате? – Владимир Челекетић
Као што ме нико не може присилити да кажем како бисмо се да није било Тите још увек возили на воловским запрегама, исто тако не пристајем да лажем о стварима за које имам сазнања супротна од пожељних и у „срБству“ прихватљивих. – ДрП
prekoДејан Косановић: Српско-српско помирење или Драгославу отпоздрав на писмо.
Компилација коментара: драгослав павков (ДрП) vs.Дејан Косановић и Владимир Челекетић
ДрП:
ДрП:
„Дај документ за ову тврдњу!! По теби су Немци тражили од “бандита“ да пређу у Босну и да нападају њихове савезнике (усташе)?! „
Не треба документ, довољна је здрава и исправна логика. Ево ти мало историје из седмог основне (узгред – ти си студирао са Милославом Самарџићем?):
Србијом су 1941. године управљали Немци као окупациона сила, а Босном њихов савезник Павелић и његов усташки режим, и то не као територијом под окупацијом већ као делом „неовисне државе Хрватске“.
Ради лакше контроле становништва, одржања поретка и експлоатације добара, Немци су у Србији формирали владу која је окупљала већину отворених колаборациониста, којој је председник био генерал- политичар Милан Недић а идеолошку, „домаћинску“ подршку давао је предратни политичар – фашиста Димитрије Мита Љотић. На територијама које су чиниле тзв. „НДХ“ није било организованог отпора Хитлеровим савезницима (пошто је реч о народу који је навикао да „поштује државу“, чак и када га иста организовано коље), а у Србији су се појавила два покрета – нажалост безнадежно супротстављена без могућности за сарадњом. Милан Недић као образовани генерал, способан да мисли аналитички и његови немачки господари, схватили су да НЕМА ШАНСЕ ДА ЧЕТНИЦИ И ПАРТИЗАНИ ЗАЈЕДНО УГРОЗЕ НЕМЦЕ. Први су се залагали за повратак на старо уз кажњавање Хрвата за издају у априлском рату и погром над Србима, а други су хтели нову државу, на потпуно друкчијим основама, која би подразумевала „диктатуру пролетаријата“, развлашћивање буржоазија и национализацију материјалних добара. Четници су били расположени да чекају расплет на светској сцени, па кад савезници заврше са Немачком – да им се прикључе (у складу са својим могућностима), а партизани су знали да ће на тај начин њихова револуционарна критична маса отићи четницима. Њихов интерес је зато био да се Немци и њихови савезници нападају, подстичу на репресалије и да погорелцима и преживелим жртвама нацистичког терора попуњавају своје редове. Дакле, четници су желели да одржавају мир у Србији, партизани су на све начине покушавали да интензивирају сукоб Срба и Немаца. Наградно питање за тебе (а може да ти помогне и Самарџић) гласи: Да ли је Немцима у Београду био важнији мир у Србији (којом директно управљају првенствено због Бора, Трепче, пруге за Солун, Дунава…) или миран сан Анте Павелића на периферији немачких интереса? Зар није логично за једног окупатора да ради све како би уништио герилу која је за њега ТРЕНУТНО опаснија, док би другу, ону која се „бори за мир“ из борбе елиминисао шаљући је да брани своје сународнике далеко од пруге Београд – Солун, од Дунава којим свакодневно пролазе шлепови, итд?
Друго, због рата са Стаљином, Хитлеру је на источном фронту био потребан сваки Немац. Њихови савезници нити су имали мотивацију да се боре, нити су објективно били дорасли војницима и старешинама Црвене армије. Зато се трудио да својим килавим савезницима на управљање повери оно што за ратни напор Трећег рајха није било нарочито битно (периферију), а да сам контролише само оно што мора. Попут Србије. Зато је током целог рата у Србији владала немачка војна управа (преко Недића и његове владе) док је „НДХ“ препустио Павелићу. Притом, мит је да су Немци „хтели да униште Србе“. Да су хтели – онако разбијене у априлском рату и уобичајено разједињене могли су да нас потамане до задњег. Хрватске усташе су хтеле да „униште Србе“, Немци су хтели (и скоро успели) да униште Јевреје. Оно што су за нацисте били Јевреји, за усташе су били Срби. Зар би иначе било могуће да твој тата спас од усташког ножа потражи у окупираној Србији. Како је било? Отишао Недић (или Љотић) код немачког генерала и ударио шаком о сто, а овај рек’о:
„Добро, до даљњег ћемо обуставити план за уништење Срба…“?
Тачно је да су Немци стрељали сто Срба за једног убијеног Немца, алије исто тако тачно да су тај „закон“ многи Срби искористили да би се решили политичких и других противника.
Није ми јасно како твој отац „не лаже за Недића“ ако је имао четири године када су га довели у Недићеву Србију. Он се Недића сећа тачно колико се ти сећаш Тите, а ако си на њега повукао – могу само да замислим како он заступа „бравара“; исто као што ти заступаш „чичу“ – острашћено и уз полуаргументе типа „да није било Тите – данас не бисмо имали компјутере…“.
И на крају – партизани нису водили седам офанзива. Водио их је окупатор уз помоћ својих домаћих сарадника, а партизани су у њима „побеђивали“ тако што нису изгубили Врховни штаб. Као уосталом и свака друга герила, јер „војска губи рат ако не добија битке, герила побеђује ако не губи људе“. Међутим, ова дефиниција за тебе можда и није валидна јер ју је дао генерал Ђап – комуниста који је једини у рату победио САД. Мада, вероватно зна шта прича јер је командовао истовремено и војском Северног Вијетнама и герилом Виетконг. Дража је био герилац који је покушавао да ратује као да води војску (а не герилу) и првенствено због тога је изгубио рат. Другим речима – био је трагично неспособан и некомпетентан.
обичан смртник попут мене би помислио да се дејан свађа сам са собом, јер нигде нема Дрпа у наслову као аутора утука ..
„Српско српско помирење гледе Другог светског рата се не односи на четнике и титоисте, већ на ЈВуО, Љотићевце и Недићевце.“ ово је стварно иновација, јер не постоји земља у свету у којој се мирило са нацистима.. чак ни Немачка, ни тамо се нису мирили него су спровели денацификацију.. оно што није у Хрвасткој са очигледним последицама а изгледа да је ипак требало или ће бојим се тербати и у Србији, јер се увоз из рвацке повећава очигледно…“отац из Славоније“
Sviđa mi seSviđa mi se
ТРИЈУМФ УСТАША и усташлука!!! Постигли су тачно оно што су желели – изменили традиционални идентитет и избацили или истребили „реметилачки фактор“ из државе.
Овом тријумфу парадоксално доприносе и особе на које се првенствено односи наслов овог текста (које су се поново „намножиле“ по србијанском јавном простору), иако (или поготово што) су персонално готово без изузетка потомци жртава усташких бестијалности. У њихове добре намере не желим да сумњам, али морам да констатујем да су све очигледније последице њихових беседа и писанија баш по „српску ствар“.
http://branali.blogspot.com/2012/03/1.html
Sviđa mi seLiked by 1 person