Друго Драганово писмо Брмалампију, о ексклузивизму-расизму-рационализму и нацизму.

“Карађорђе је, дакле,  започео буну у време светског или бар свеевропског сукоба као савезник Наполеоновог савезника против клерикалних побуњеника, који су искористили исти сукоб да би прекинули   либералне реформе султана. А наставио као савезник непријатеља Наполеоновог савезника. Што се конвенционалним жаргоном зове издаја. Бес, освета и сурова казна због издаје,  били су … неразумљив? А шта би ви учинили на њиховом месту?”

Дакле, прво су Срби издали своје сународнике у Османској империји, па су онда издали прогресивне Наполеонце…Ух, ти одвратни не прогресивни и традиционалистички Срби. Увек теже да се врате у прошлост а никако неће да промене свест и крену у будућност.

Брмово нео модернистичко становиште поводом овог питања је на месту. Ако се не модернизам прихвати као једина истина. Међутим, ја некако…имам проблем са тиме. А ево у чему је ствар.

Цела прича око ренесансе, хуманизма,рационализма, барем по мени, базира се на простој чињеници да је Отоманско надирање заустављено под зидинама Беча. Једном када је спољна безбедност осигурана, створени су услови за унутрашњу стабилност. Из те стабилности, када не морате да мислите да ће вам у градове упасти освајачи ви можете мало да се опустите и да цртате и вајате. Можете и да пишете. Можете да се бавите лепим стварима. Можете да се изражавате на комплексније начине од гроктања и роптања. Да би сте онда унутрашњу стабилност одржали, морате је унификовати, јер вам је унутрашњи непријатељ и унутрашња борба највећи проблем.

Најмањи заједнички чинилац у тадашњој Европи била је католичка црква. Да би се одржала, она је морала да формирам заједничку базу а то је урадила кроз форсирање латинског језика, тако да се сваки светштеник могао лако споразумети са сваким свештеником путем заједничког кључа, једног језика. А још ако је тај језик језик моћног царства што некоћ бејаше, он у себи носи, на трансцендентни начин, моћ и живот тог царства. На тај начин, идеја Римске империје се пренела на све земље на Европском континенту. Следећа ствар која је морала бити учињена јесте, протеривање локализама и фолклора, паганских обичаја који би били потенцијална претња унутрашњој стабилности. Све што је староверје је постало јерес и било је брутално истребљивано. Са све вештицама и мацама.

Тако се створио заједнички Европски дух на чијим темељима је изграђена Европска култура.

Управо је на овај начин, Европа и Европске државе, добила снагу и самопоуздање да крене напред. Не толико зато што је хтела, већ више зато што је могла а највише зато што је морала, јер су се штекови крсташких ратова рапидно трошили.

И кренули су путем бродића на путовања.

Оно шта су затекли на тим путовањима јесте био хронични недостатак других бродића. А онда су схватили да је планета огромна и да ту има богатстава каквих у Европи нема упали су у транс.

А када су схватили да нема ко да им се супротстави, када су схватили да су домороци на нивоу каменог доба, наоружани стабљикама и оклопљени меким лишћем, када су схватили да су заправо они, Европљани, у мањини и да је већина света паганска, то их је тотално престравило и из тог страха родила се апсолутна агресија, згодно тумачена од стране цркве као Гнев Божији. И тако су кренули да реч Божију шире и да прибављају материјална богатства. Да кољу домороце, да их одводе у робове, да се госте папајом и авокадом а све то под маском милости Божије.

И не да им је било до јаја, него то је било страшно. У том бунилу, јавила се мала дилема јер некако, убијајући све те друге људе гнев Божији их никако није стизао. Једини рационални и логички закључак се тада јавио а он је био да сва та бића другачијих боја коже нису Божија бића и да је потаманити неко село у Африци једнако као косити траву или избацивати ђубре. Дошли су до закључка да су САМО они Божија бића а да сви други нису.

Ексклузивизам Европског континента базира се управо на овој спознаји. Да је њима Богом дано право да баханалишу по целој планети и да њихови поступци никада не сносе никакву последицу зато што су по принципу добри и оправдани. Патње и уништења која су произвели јесу само дело Божије а они су само инструмент кроз који Бог делује. И зато су они Екстра Ексклузивни.

Било како било, злато Маја и Инка, папаје и авокада су почели да пуне Европске штекове и убрзо су се јавили ривалитетеи у борби за то ко ће да буде обновитељ Римског царства. И кренули су векови Европских шорки око штека, сви вођени истом идејом обнове Римског Царства. Ту на сцену ступа Протестантизам, који је покушај да се Папска рука макне из штека, јер је сво то богатсво трпала у велелепне цркве које, јесте да дају духовну храну али некако, и даље крче црева.

Рубне земље, попут Енглеске, биле су прве које су одбациле идеју да се госте папајом у име Бога већ су схватиле да је папаја до јаја и да ће много више папаје остати за лордове и ерлове ако се из светлости цивилизације избаци потреба да се у свакој колонији изгради мини Ватикан са својим предрканим катедралама које коштају много. Рационалније је да се домороци истребе него да се у њих улива Вера. И тако је кинта ишла у пушкице и топиће уместо на духовност.

Без духовног млаћења празне сламе, религија више није била битна а са њом ни култура, јер ако би се потчињени којим случајем дигли на буне, увек је било довољно црвених мундира да их сабљом и танетом сасеку.

Ту долазимо до најбизарније карактеристике Британске спољне политике, такозване логике ограничавања, која ће постати правило које ће копирати све Европске земље. Суштина логике ограничавања јесте превентивно деловање, које за циљ има да ограничи развој на местима где постоји интерес. Другим речима, оно што су духовници видели као јерес, тј примитивизам јер на њему нису могли да зарађују, рационалисти су видели као позитивино. Јер ако колонију научите да пише и чита, да би могла да се моли и да даје прилоге цркви, ви је путем вере држите у свом поседу, јер би онда побуна против вас била грех према Богу. Зато у колонијама које су градили Шпанци а поготово Французи, уз легионара увек је било важно да иде и поп. Увек је уз легију ишла и кулутра. Наравно, докле год домороци поштују чињеницу да су им цивилизацију донели духвници све је у реду, докле год одбацују сопствени идентитет и културу они су у Божијој милости и сигурни су да их легија неће побити. Докле год дају за Џ своје ресурсе да би неки филозофи по Паризу имали довољно да једу и да спокојно се баве филозофијама како је ето свет лепши и бољи због њих и како су они заправо до јаја, све је у реду.

Код протестантских колонија, много је рационалније одржавати примитивизам, просто зато јер мање кошта а и на дужи рок обезбеђује да домородац неће бити у стању да рукује са ватреним штапом. Зато је одржавање примитивизма и то оног радикалног од кључне важности за очување поретка протестантских колонија.

Е видиш БРМЕ зато си ти у младости у ЈБТ конструкту имао фабрике које су хендловале оне народе који нису имали довољно пара да купе екстра супер фантастичну западну робу, па су куповали најбољу копију коју смо ми производили и на тај начин те су земље остајале у сфери утицаја запада а ми градили мит како смо до јаја и прогресивини. Јер је Језуита ЈБТ донео и нешто друго поред гвоздене чизме. И зато данас, када је протестантска логика англо саксонаца превладала, имаш Фарму и Парове, где се гостимо сисом и спермом и не производимо ништа. Духовник ће од нашег села да направи фантастичну слику пејзажа, пре него што га похара и спали, и ту слику ће окачити у музеј и  проглеси за уметност,  док ће рационалиста једноставно да га сруши а траг о његовом постојању ће претворити у бројку којом се мери његов профит. Јер математика је универзални језик.

Рационална.