Србија је последњи пут била држава 1918. године и, као држава, из Првог рата изашла као победник, заједно са Енглеском, Француском, САД и другим учесницима у том рату.
Отада јој се, вољом тадашње политичке и не само политичке елите, без обзира чиме је та елита све била инспирисана, губи сваки државни траг.
Најпре у краљевини, а онда у социјалистичкој, титовској Југославији.
И још увек га није пронашла.
Нити га озбиљно тражи.
Данашња Србија је самостална више вољом оних који су се одвојили од ње и заједничке државе Југославије, него својом вољом.
Данашња Србија је провизоријум, партијска скаламерија већ 25 година.
Земља без стабилне власти, без стабилних институција, без стабилне економије.
Није пробуђена, него је у мамурлуку после силних, пијаних и ничему служећих пројугословенских, социјалистичких, нереално националистичких заноса.
Србија је скоро сто година у коми
Могла би се назвати и пропалом земљом, још од 1918., кад је започела реализација њеног политичког, пројугословенског заноса под династијом Карађорђевић.
Тај занос је настављен и после Другог рата, само преодевен из краљевског у комунистичко рухо.
Ближи се стота година како Србија не постоји стварно, него у измаглицама, сновима и фантазмагоријама.
Ако се пробуди икад, па макар и на стогодишњицу свог сневања, има шансе да коначно постане држава.
У супротном, умреће у партизанско-четничком, псеудодемократском, нејасно националистичком сну, после сто година коме у коју је запала још 1918. године.
P R E V R A T 
није занос јуогловенство него је занос илузија да можеш проблеме да решаваш партикуларно, и будеш одржив малом Србијом, ма колико већа била од нпр. Хрватске.
Србија је била обичан аустријски протекторат до „пројугословенског заноса под династијом Карађорђевић“, као што је Црна Гора била руски а Хрватска обична мађарска забита провинција .. о Македонији и БОсни да не причам. ..
преврат је пут од заноса ка здравом разуму. Југославије су биле продукт здравог разума
Sviđa mi seSviđa mi se
hahahahaha pronađoh ovo od slasnogovornika Ćetnika: „Камо среће да су 1918. завладали Петровићи уместо Карађорђевића – у том случају не би било ни Југославије не све ове несреће.“ http://www.pogledi.rs/crna-gora/
Sviđa mi seSviđa mi se
Ал за лома…
Sviđa mi seSviđa mi se
Zemlje naseljene Hrvatima Hrvatska sa Slavonijom, Vojna krajina i Dalmacija u današnjim granicama bile su uobličene krajem 18. veka Karlovačkim mirom. Hrvatskim političarima u Jugoslaviji nije bilo upitno postojanje tog okvira, a interes Srba u Hrvatskoj je bio usmeren ka sticanju kolektivnih prava u okviru Hrvatskih zemalja pa su tako hrvatsko-srpskom koalicijom iz 1905. priznali kao legitiman interes da se ujedine Hrvatska i Dalmacija. U tome treba i videti obrise savremenih granica Hrvatske, a delom i Narodni sporazum iz 1939. godine. Da je, kojim slučajem Habzburška monarhija oformila Srbiju kao zasebnu krunovinu kako se naziralo od 1718. do 1739. to bi svakako doprinosilo da se ona i danas teritorijalno potvrđuje u pravcu juga i istoka. Pa čak bi mogli reći da je Srbija u granicama iz 1945. u pravcima zapada, juga i istoka poprilično slična području koje je austrijska vojska zaposela 1688. i držala dve godine.
Sviđa mi seSviđa mi se
И ја сам видео патуљка…
Sviđa mi seSviđa mi se
Bogdan Bogdanović je prije svih, mnogo prije nego što je Gedža preuzeo kormilo predsjedničkog broda, opisao tu pojavu na onaj svoj duhoviti, ironični, inteligentni način, rugajući se njegovim sinkopama i skokovima „recimo, od preteranog, netolerantnog jugoslovenstva najniže vrste do gotovo osvetničke mržnje prema Jugoslaviji.”
Sviđa mi seSviđa mi se