Бранимир Марковић: ПРОТИВУСТАВНОСТ и сопствена некажњивост КАО ВРХОВНО НАЧЕЛО ЗАКОНОПИСАЦА СРБИЈЕ

У последње време готово сваки пут кад се донесе неки нови закон стручњаци, чим сазнају за садржај (јер се обично доносе без јавности познате  јавне расправе) укажу на неку противуставност.

тешко је замислити у нашем ултрафашистичком систему суткињу која ће да одрапи екстра казну од 20 000 евра коју треба солидарно да исплате извршитељ и директор наплате ЕДБ-а нпр. – сиромаху који месецима није имао деци да да леба, јер му је извршитељ отео  15 ооо динара, рецимо за рачун за струју који је благовремено већ платио (ко моја маленкост) због грешке надлежног у ЕДБ

постоји ли неки „независни регулатор“ или „етички комитет“ који прати законодавни рад аутора противуставних и демоцидних закона? 

Замислимо да се пошаљу на чување оваца или на други хуман начин уклоне са позиција од  јавног утицаја поступком аналогним денацификацији и/или лустрацији.

Шта то радиш Куме?!

ALI SAMO ISTAKAO/konstatovao. I ŠTA SAD?„Nepoznavanje zakona šteti građanima u njihovim privatnim stvarima, ali kada Ustav i zakon ne poznaju oni koji treba da ih primenjuju, pa to još javno saopštavaju, tada je šteta za sve institucije i građane posebno velika„,istakao je ombdusman Janković.

Главни уставни принцип који масовно крше државна управа и јавна предузећа је – равноправност грађана пред законом.

„PREKLUZIJA znači, za ljude od struke, gubitak pravne moći (preobražajnog prava), usled nevršenja u zakonskom roku. Prekluzija je slična zastarelosti po tome što se javlja kao posledica nevršenja prava u roku koji je propisan zakonom.

Овај чудни мање познат правни појам постаје суштински за разумевање протиувуставне правне неједнакости грађана. Јер „…Prema zakonskoj regulativi, „Telekom Srbija“ nema ni pravo diskriminacije korisnika usluga. Bez obzira na Zakon, „Partizan“ i „Zvezda“ i mnogi drugi, mogu da duguju milione za telefonske račune. I njima se isti ne isključuju. A Tiosavu, mom komšiji iz Baćevca, odmah isključe!“. Слично је и са рачунима за утрошену струју, воду или комуналије или порезима – Митровићима и Мишковићим, и мени и мојим комшијама.

Но, смртницима су доскочили гледе застаре потраживања – противууставним законом о извршењима по ком практично странка не мора да буде обавештена да је у поступку, па самим тим не може да реагује у року, позивајући се на законску застару рецимо.  Тако су оном несрећнику из Ниша извршиоци одузели кућу због дуга за струју од 750.000 динара, иако су бар 80% те цифре могли да чине застарели рачуни. Но ово је нечињење по закону, још драстичнија, бесмисленија и проблематичнија са етичког становишта су огрешења о Устав – чињењем по противуставним законима.

У последње време готово сваки пут кад се донесе неки нови закон стручњаци, чим сазнају за садржај (јер се обично доносе без јавности познате  јавне расправе) укажу на неку противуставност.

Рекордер је вероватно  поменути Zakon o izvršenju i obezbeđenju, са „…najmanje 40 spornih odredbi, među kojima su sve one iz pljačkaškog, posebnog postupka za namirenje potraživanja za komunalne i slične usluge (članovi 251-256 Zakona o izvršenju i obezbeđenju).

Neki od spornih članova:

312 – javna ovlašćenja izvršitelja (u suprotnosti sa članom 137 Ustava Srbije)

71 – vreme izvršenja (u suprotnosti sa članom 40 Ustava)

72 – ulazak u stan bez prisustva držaoca stana u pratnji dva punoletna, bilo koja svedoka

73 – pomoć policije izvršiteljima (suprotno odredbama 3 i 16 Zakona o policiji)

253 – parasudska ovlašćenja izvršitelja u postupku za komunalije (izvršitelj ODLUČUJE zaključkom o pravima i obavezama građana).

256 – parasudska ovlašćenja izvršitelja u postupku za komunalije, uključujući sačinjavanje nacrta odluke koju bi sud trebalo da donese povodom prigovora (prejudiciranje sudske odluke koje podstiče lenjost sudija, tj sudijama je lakše da ne pročitaju prigovor već da na izvršiteljski nacrt samo udare štambilj kojim potvrđuju ono što u nacrtu piše; ovakva praksa je nedopustiva). ova parasudska ovlašćenja izvršitelja, koji je pod kontrolom poverioca, tj javnog komunalnog preduzeća, nisu u skladu sa članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima u kojoj se nalažu garantije nepristrasnog odlučivanja svakom organu koji odlučuje o subjektivnim građanskim pravima i obavezama.

254 – (a) diskriminatorski sužen krug prigovora u odnosu na druge verodostojne isprave, (b) iz kruga razloga za prigovor isključen je prigovor neistinite sadržine verodostojne isprave a time i mogućnost građana da pred sudom ospore sadržinu komunalnog računa (npr njegovu visinu, kamate, idt) (c) prigovor ne odlaže izvršenje, suprotno odredbi člana 46 istog zakona iz opšteg postupka za izvršavanje verodostojnih isprava, pa je prigovor nedelotvoran pravni lek, i predstavlja jasno povlašćivanje poverioca koji vam preko izvršitelja može zapleniti novac a da vi zapravo ništa i ne dugujete ili je vaš dug zastareo. (d) razlozi za prigovor se dokazuju samo pisanim ispravama (notorna budalaština)

251 – jeftin i prazan pokušaj da se postupak za komunalije ustanovi kao lex specijalis u odnosu na vrlo jasne odredbe opšteg postupka za izvršavanje verodostojnih isprava

252 – višestruko diskriminatorski član koji uređuje stvarnu, isključivu i mesnu nadležnost privatnog izvršitelja u postupku za komunalije. ovim članom je izvršitelj nadležan po sedištu poverioca, što znači nedopustivo povlašćivanje izvršitelja iz Beograda, Novog Sada i Niša. Ovaj član širom otvara vrata za korupciju među izvršiteljima, na liniji izvršitelj – javno komunalno preduzeće. Ovaj član takođe predstavlja POVLAŠĆIVANJE DRŽAVE KAO (EKONOMSKI MOĆNOG) POVERIOCA I POVLAŠĆIVANJE PRIVATNIH KOMPANIJA koje pružaju komunalne i slične usluge, u izvršnom postupku za komunalije u odnosu na osiromašene građane Srbije:

41 – povreda garantije dvostepenosti suđenja iz člana 36 Ustava Srbije

44 – povreda garantije dvostepenosti suđenja iz člana 36 Ustava Srbije

49, stav 2 – povreda garantije dvostepenosti suđenja iz člana 36 Ustava Srbije, ali i nepristrasnosti, jer opobijanom rešenju odlučuje isti sudija koji ga je doneo.

48 – nemogući, nelogični i nepošteno postavljeni uslovi za izjavljivanje prigovora na rešenje o izvršenju

336 – nedefinisana ovlašćenja pomoćnika privatnog izvršitelja; omogućava velike zloupotrebe, kao i angažman čvrstih momaka.

29 – nepoštena pravila o fiktivnoj dostavi zaključaka o izvršenju; dovode do krupnih grešaka na štetu izvršnih dužnika; otvaraju prostor izvršiteljima i poveriocima za mahinacije

30 – nesuspenzivnost povraćaja u pređašnje stanje

31 – zabrana izuzeća privatnog i sudskog izvršitelja; diskriminacija u odnosu na sudiju čije je izuzeće dozvoljeno, onda kad on vodi postupak.

30 – zabrana veštačenja

97 – prodaja imovine u bescenje, vodi finansijskom ruiniranju izvršnog dužnika u stuaciji kad nema ni ličnog bankrota ni socijalnih karata niti bilo kakve delotvorne socijalne politike

20 – naručavanje principa proporcionalnosti, jer izvršitelj odgovara poveriocu za štetu koju mu nanese time što nije izabrao najefikasnije sredstvo i predmet izvršenja u korist poverioca

50 – diskriminisan položaj trećih lica u izvršnom postupku; jer ništa što oni učine da zaštite oduzimanje svoje imovine ne zaustavlja izvršenje.

74 – postupak za otklanjanje nepravilnosti u radu izvršitelja ne predviđa načelo hitnosti odlučivanja suda:pozitivna odluka suda ne granatuje pravičnost te odluke.

335 – o pokretanju disciplinskog postupka odlučuje predsednik Komore izvršitelja, što gotovo da garantuje da on neće biti pokrenut u slučaju kad postupak inicira izvršni dužnik

354 – sastav disciplinske komisije obezbeđuje prevagu izvršne vlasti nad sudskom i minimizuje šanse izvršnom dužniku na uspeh

191 – kršenje načela bankarske tajne iz člana 47 Zakona o bankama

192 – kršenje načela bankarske tajne iz člana 47 Zakona o bankama“

Али и, рецимо:

–          „.. одлука да ће одузимати аутомобиле пијанцима који управљају возилом …  морала би да падне на Уставном суду. Правници ће објаснити да таква законска измена није одржива јер је вожња у пијаном стању још прекршај а не кривично дело. А одузимање имовине је забрањено, осим ако особа није кривично гоњена.“[i]

Pucajte, mi znamo da je to protivustavno!

–          Гледе драстичног повећања пореза на имовину у свим „локалним самоуправама “ Србије – „У Уставу је милозвучно записано да је „обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника“. Десет одсто пореза на уље, млеко и хлеб највише одузме управо од танке економске моћи најсиромашнијих. Мало је обвезника пореза којима је економска моћ порасла колико и повећани порез на имовину за ову годину. Многима ће наступити ризик да изгубе и кров над главом да би платили повећани порез… Иако у Уставу пише и да је „одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни дозвољено само у складу са законом“, очито је да је од градске управе Београда утврђивањем цене квадратног метра изнад „цена остварених у промету“ и проширење зона без боље опремљености и повезаности прекршен и Устав.„[ii]

–          Не заборавимо и легендарне градске одлуке мера Новог Сада па Београда  о забрани продаје алкохолних пића у радњама после 22, које суе већ два пута падала на Уставном суду, а сада је поступак и за трећу, тј другу Београдску и Ђитлерову – исту – одлуку.

–          По истом принципу „Gradski menadžer Goran Vesić je poručio da će kazne za one koji se švercuju biti naplaćivane sve dok sud ne odluči drugačije.“ Иако „Neplaćanje karte ne može da se tretira kao prekršaj, tvrdi ombudsman Saša Janković“, ипак је „Grad  spreman na raspravu pred Ustavnim sudom – kaže gradski menadžer Goran Vesić.“

–          Весићево понашање је разумљиво  ако знамо да је нпр. “ … правник Владимир Тодорић  9. јануара2009. године пред Уставним судом Србије покренуо иницијативу за оцену законитости члана 19. Одлуке о јавним паркиралиштима Београда. Он тврди да је незаконит и противан члану 270 Закона о облигационим односима где се изричито каже да уговорна казна не сме бити предвиђена за новчане обавезе. Дејан Милић, саветник за односе с јавношћу Уставног суда, каже да се у суду налазе два предмета по иницијативама за оцену законитости одлуке о јавним паркиралиштима града Београда. По овом предметима се води поступак, али суд још није одлучивао на редовној седници о овим предметима.“

–          Занимљива је та рашомонијада са паркинг сервисима. Чак и у Црној Гори је гледе  “Parking servis(а)”, kojem je lokalna samouprava nezakonito i neustavno dala ovlašćenje da naplaćuje parking i  utvrđuje cjenovnik “ … Ustavni sud proglasio nezakonitom naplatnu kartu od 20 eura, a što je objavljeno i u Službenom listu,  “Parking servis” nema mehanizam da kažnjava  građane zbog neplaćanja parkinga. “Ako neko javno saopšti da će nastaviti sa iznuđivanjem novca, a Ustavni sud kaže da je to nezakonito,  radi se o očiglednom pokušaju pljačke, odnosno bespravnom bogaćenju, čime bi trebalo da se pozabavi državni tužilac”  сматра dvokat Veselin Radulović. ne postoji odluka kojom se “Parking servis” može ovlastiti da naplaćuje doplatne karte ili prekršajne prijave, jer je u pitanju privredno društvo. Tvrdi da je zastupao građane u slučaju bespravne naplate parkinga i da je u većini razlog za obaranje kazne bio taj što se  nije znalo da li naplaćuju korišćenje “usluga” ili  ”javne površine.” Radulović je istakao da postoji odgovornost zbog nelegalnog naplaćivanja doplatnih karti i da bi građani, koji su platili, trebalo da se žale na sudu..“[iii].

–          Док у Србији од 2009. ЈОШ НИСУ ОДЛУЧИВАЛИ КАД СУ У ПИТАЊУ ПОВРЕЂЕНИ ИНТЕРЕСИ И ДИРЕКТНА ШТЕТА МИЛИОНИМА СМРТНИКА !!!  

–          Али кад је у питању интерес партиократске олохократије тада су експресни.  На две иницијативе за оцену уставности Закона о електронским медијима (синдиката Независнот и РЕМ-а) у делу у ком предвиђа да се стручне службе третирају као државни службеници иако у другој одредби истог Закона потврђују (европски стандард) да  је то тело независни (од државе) регулатор – одговорили су за мање од два месеца – одбацивањем инисијативе. С бисерним образложењем да се  „оспорена одредба не може довести у везу са правним положајем овог тела коме су додељена јавна овлашћења…. сагласно одредби члана 137 Устава, нити са његовом независношћу, како функционалном тако и финаснијском“. У преводу, чињеница да је унапред одређен, мимо „независног тела“   принцип и ситематизација радних места по приницпу „ураниловке“ који везе немају са функционисањем Регулатора, као и начин и висина зарада – не утиче на функционалну и финансијску самосталност Регулатора.  С образложењем које је, осим што је лажљиво и бесмислено, (јер су судови такође државне а не установе независне од државе) још и са,  за наше правосуђе карактеристичном, логичком грешком „циркуларном дефиницијом“.. „судска власт у Републици Србији према уставу одређена као посебна, независна грана власти, па то ипак није представљало препреку да се и на запослене у судовима примењују прописи којим су регулисана права државних службеника“???  Треба да се примењује- зато што се примењује .

Итд. итд. Но, прво питање свих питања је  „kada Ustav i zakon ne poznaju oni koji treba da ih primenjuju, pa  (је) tada  šteta za sve institucije i građane posebno velika“ ко ће да надокнади, првенствено смртницима,  ту штету?

А друго – како да смртник уопште добије неку одштету, кад су накнаде за „претрпљене боли“ и „изгубљене користи“ нпр. резервисане само за  за Мила Ђукановића и остале Јупитере Илирика.

Јер, тешко је замислити у нашем ултрафашистичком систему суткињу која ће да одрапи екстра казну од 20 000 евра коју треба солидарно да исплате извршитељ и директор наплате ЕДБ-а нпр. – сиромаху који месецима није имао деци да да леба, јер му је извршитељ отео  15 ооо динара, рецимо за рачун за струју који је благовремено већ платио (ко моја маленкост) због грешке надлежног у ЕДБ-у. Сиромах може, само теоретски, ако има паре за адвоката, ко што нема, након дугог судског поступка  да надокнади „неосновану корист“ – тј. само онај износ који су му противзаконитто већ одузели.

(Подсетимо „одузимање имовине је забрањено, осим ако особа није кривично гоњена.“ Ни неплаћање рачуна није кривично дело. Како онда?)

Слично је и гледе нотара. Шта ако се ипак деси да рецимо купите непостојећи стан и поред свих гаранција нотара. Да ли ће вам  нотар својим парама купиту други?

Замислимо да извршитељи гарантују за законитост свог пословања – својом заложеном имовином, или бар неким озбиљним депозитом. Колико би их преостало?

Замислимо и да се милионима грађана врати противзаконит вишак харача за имовину који је партиократија већ спискала. Ко би ту коме плаћао? Грађани сами себи, одузимајући од вртића, путева и болница. А Горан Весић и Драган Ђилас – ништа.

А друго  питање свих питања је – постоји ли неки „независни регулатор“ или „етички комитет“ који прати законодавни рад аутора и доносиоца противуставних и демоцидних закона? Радне  групе по правилу су непознате јавности.
Из личног искуства (праћења писања  медијских закона најгорих у Европи нимало по јевропским стандардима али „попуно“ контра истих) претпостављам да су „персонално“ једни те исти.
Замислимо да се пошаљу на чување оваца или на други хуман начин уклоне са позиција од  јавног утицаја поступком аналогним денацификацији и/или лустрацији.

[i] http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Dva-promila.sr.html

[ii] http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Harac-ili-porez.sr.html

[iii] http://www.vijesti.me/vijesti/podgorica-kazne-za-parking-nece-biti-mjesec-818939

(БрАнали)