Драгослав Павков: Глишић као Шешељ 21. века

Службе које се баве контролом политичких токова имају modus operandi који беспрекорно функционише па нема потребе да се мења. Ствари ферцерају на следећи начин:
Војислав Шешељ, бриљантни студент сарајевског универзитета докторира, постаје асистент и сукобљава се са Поздерцима… Бива отеран са универзитета, осуђен на затвор након кога се сели у Београд где неометано продаје књиге са антикомунистичком садржином. Реч је о годинама након Брозове смрти, во времја власти Милке Планинц и Бранка Микулића („… док је Бугојанаца биће и међеда“). Почетком деведесетих и увођењем вишестраначја, најмлађи доктор наука СФРЈ оснива изразито антикомунистичку странку, прави перформансе изигравајући Булајићевог гибаничара што му доноси све већу и већу подршку међу Србима у Србији и српским земљама. Све пред носем ДБ и пресвученог председника ЦК СКС Слободана Милошевића који једном приликом чак изјављује како му је војвода Шешељ омиљени опозиционар. Све што су та два другара радила, испало је на штету српског народа и имплицира да су снаге СКПЈ које су дрмале војном службом безбедности и савезним ДБ биле у праву када су тврдиле како је Југославија једини оквир у коме Срби могу постићи националне циљеве.

Владан Глишић је хапшен од стране органа ДБ са тек навршених 18 година, због „припремања оружане побуне“… Убрзо је пуштен, уписао је правни факултет, дипломирао и целу досадашњу каријеру направио у државној служби, у судовима и(ли) тужилаштву. Врло интересантно, знајући на какве тешкоће код запошљавања наилазе „обични“ људи, они који никада нису сумњичени да спремају „оружану побуну против комунистичког режима“. Узгред, има ли један УДБаш да није био члан Партије?
Од свог уласка у политику, Покрет Двери у коме је Глишић одувек важио као „број два“ бави се крупним речима и периферним стварима.
Уместо да подрже конкретне људе који имају конкретне проблеме са безакоњем у земљи, уместо да притискају Уставни суд да се одреди према антидржавним актима које је усвојио парламент, Двери организују којекаква саборовања, трибине против геј парада, клечање у и пред црквама, анатемисање политичких противника, чекање Руса да ураде српски посао, и кукање како им народ не да власт да би показали шта знају. Такво понашање Старешинства довело је управо до онога што људи који контролишу политичку сцену желе да постигну – до општег утиска како су заправо сви исти, па нема смисла исцрпљивати се политичким активизмом.

Нисам нарочито упознат са радом руководства Двери у последње време, али изгледа како међу њима има и правих родољуба који схватају да неко озбиљно опструише рад покрета, па су одлучили да ствари поједноставе и изаберу лидера који ће представљати организацију. Међутим, одмах се појавила опозиција која се залаже да ствари остану какве су биле – килаве, јалове и на ползу СНС и тајкуна.
Ви наравно имате право да верујете у шта хоћете, али мени ово личи на рукопис Службе.