Службе које се баве контролом политичких токова имају modus operandi који беспрекорно функционише па нема потребе да се мења. Ствари ферцерају на следећи начин:
Војислав Шешељ, бриљантни студент сарајевског универзитета докторира, постаје асистент и сукобљава се са Поздерцима… Бива отеран са универзитета, осуђен на затвор након кога се сели у Београд где неометано продаје књиге са антикомунистичком садржином. Реч је о годинама након Брозове смрти, во времја власти Милке Планинц и Бранка Микулића („… док је Бугојанаца биће и међеда“). Почетком деведесетих и увођењем вишестраначја, најмлађи доктор наука СФРЈ оснива изразито антикомунистичку странку, прави перформансе изигравајући Булајићевог гибаничара што му доноси све већу и већу подршку међу Србима у Србији и српским земљама. Све пред носем ДБ и пресвученог председника ЦК СКС Слободана Милошевића који једном приликом чак изјављује како му је војвода Шешељ омиљени опозиционар. Све што су та два другара радила, испало је на штету српског народа и имплицира да су снаге СКПЈ које су дрмале војном службом безбедности и савезним ДБ биле у праву када су тврдиле како је Југославија једини оквир у коме Срби могу постићи националне циљеве.
Владан Глишић је хапшен од стране органа ДБ са тек навршених 18 година, због „припремања оружане побуне“… Убрзо је пуштен, уписао је правни факултет, дипломирао и целу досадашњу каријеру направио у државној служби, у судовима и(ли) тужилаштву. Врло интересантно, знајући на какве тешкоће код запошљавања наилазе „обични“ људи, они који никада нису сумњичени да спремају „оружану побуну против комунистичког режима“. Узгред, има ли један УДБаш да није био члан Партије?
Од свог уласка у политику, Покрет Двери у коме је Глишић одувек важио као „број два“ бави се крупним речима и периферним стварима.
Уместо да подрже конкретне људе који имају конкретне проблеме са безакоњем у земљи, уместо да притискају Уставни суд да се одреди према антидржавним актима које је усвојио парламент, Двери организују којекаква саборовања, трибине против геј парада, клечање у и пред црквама, анатемисање политичких противника, чекање Руса да ураде српски посао, и кукање како им народ не да власт да би показали шта знају. Такво понашање Старешинства довело је управо до онога што људи који контролишу политичку сцену желе да постигну – до општег утиска како су заправо сви исти, па нема смисла исцрпљивати се политичким активизмом.
Нисам нарочито упознат са радом руководства Двери у последње време, али изгледа како међу њима има и правих родољуба који схватају да неко озбиљно опструише рад покрета, па су одлучили да ствари поједноставе и изаберу лидера који ће представљати организацију. Међутим, одмах се појавила опозиција која се залаже да ствари остану какве су биле – килаве, јалове и на ползу СНС и тајкуна.
Ви наравно имате право да верујете у шта хоћете, али мени ово личи на рукопис Службе.
Ја, наравно, не знам да ли Глишић ради за Удбу али сумњам да сви они за које се тврди да су плаћени од стране Удбе или Запада, заиста јесу. Нема потребе, огромна већина ради бесплатно и несвесно.
Но, кад се већ Двери помињу, треба рећи неколико ствари. Ако правимо поређење међу „већим“ политичким партијама, које се рачунају у родољубиве, конкретно ако узмемо поређење ДСС, СРС, Двери, можемо рећи да су Двери прва партија друштвеног конзервативизма у Срба. Једина која се јавно и неким акцијама успротивила педерском силовању Србије, једина која је проговорила о највећем геноциду над Србима, који превазилази све остале геноциде заједно, чедоморству, једина која се дотакла низ других тема које се могу окарактерисати као друштвени конзервативизам. У морално и духовно разореном друштву то није безначајно, а постојање Двери само истиче један од парадокса српског друштва у којем партије, које важе за „домаћинске“ и „патриотске“, попут СРС или ДСС, у ствари, уопште нису партије друштвеног конзервативизма, већ, напротив, по питању педеризације Србије, чедоморства и јавног морала, уопште, могу у исту категорију са Чединим ЛДП.
Наравно, Двери нису избегле судбину свих осталих српских партија. Стаљинистичко устројство не дозвољава слободно деловање, нарочито на локалу. Страх да се изађе из оквира политичке коректности (због Удбе или чега другог, не знам) не дозвољава да се „иде до краја“. Уместо агресивног наступа против педерског лобија отишло се на шупљу причу о „породичним вредностима“. Сведоци смо срамног ћутања пред најездом Цигана, дискриминацијом Срба у односу на Цигане и ћутања пред најездом азијске и афричке руље која окупира Србију без испаљеног метка. Све то, довело је Двери у позицију других партија, где права родољубива Србија, с правом, у њима не препознаје своју партију.
http://nacionalnapartija.net/o-lavu-i-pederima/
Коначно, рекао бих, инсистирати на критици безакоња или инсистирати да Уставни суд нешто ради, у земљи којом влада организовани криминал, нема нарочитог ефекта.
Sviđa mi seSviđa mi se
“ Једина која се јавно и неким акцијама успротивила педерском силовању Србије, једина која је проговорила о највећем геноциду над Србима, који превазилази све остале геноциде заједно, чедоморству, једина која се дотакла низ других тема које се могу окарактерисати као друштвени конзервативизам.“
Да, знам, зато сам им и приступио када су одлучили да се укључе у политику. И онда? То је то?! Жао ми је али то није довољно, а више/боље не може јер „старешинство“ не дозвољава иницијативу већ има свест о сопственом „послању“ тј, месијанској улози.
„…инсистирати на критици безакоња или инсистирати да Уставни суд нешто ради, у земљи којом влада организовани криминал, нема нарочитог ефекта.“
Сагласан сам да се са критиком безакоња толико претерало да је она постала опште место попут оног чобанчета што је стално викало „…вук, вук“ све док људи на њега нису престали да обраћају пажњу. Познато је како је чобванин завршио, тако ће завршити и Србија какву познајемо и волимо. Међутим, ако ми, тј. јавност, прелазимо преко скандалозних судских одлука (на пример – само проглашење Уставног суда ненадлежним у примеру очигледног кршења Устава), то само потврђује моју тезу да Срби једноставно не схватају значај и фуинкцију институција система, што значи да имају власт управо какву заслужују.
Sviđa mi seSviđa mi se
Наравно да Срби не схватају улогу и значај институција. У Србији нема живе генерације која памти систем у којем су закони и институције били изнад самовоље власти. То је једна од основних разлика између Србије и Запада. На Западу су постојале и још увек постоје и држава и закони и институције, ма шта ми мислили о Западу, путу којем иде, систему вредности на којем инсистира. Проблем и јесте настао када је српска тзв. елита дошла на идеју да се тај систем са Запада, дакле систем једне аутентичне цивилизације којој Србија не припада, просто може прекопирати у Србију без уважавања особености српског друштва. То је почело стварањем модерне српске државе. После смо имали неколико деценија некритичког прихватања још једне западне идеологије, комунизма, да би се опет вратили на некритичко копирање западне „демократије“. Исход је симулација западног система, а суштински владавина организованог криминала. Онај ко хоће да промени Србију мора да понуди другачији систем и мора сам, унутар своје организације, да покаже да је другачији систем деловања могућ. Двери, наравно, то нису урадиле. Уместо да успоставе диктатуру принципа и дозволе несметан активизам на локалу, оне су устројене као свака друга партија са јаким врхом који одлучује о свему укључујући и оно о чему треба ћутати. У таквом устројству Удба нема потребе да било кога плаћа. Такво устројство, само по себи је довољно да онемогући сваки отпор.
Sviđa mi seSviđa mi se
„Уместо да успоставе диктатуру принципа и дозволе несметан активизам на локалу, оне су устројене као свака друга партија са јаким врхом који одлучује о свему укључујући и оно о чему треба ћутати. У таквом устројству Удба нема потребе да било кога плаћа. Такво устројство, само по себи је довољно да онемогући сваки отпор.“
То је то. Уз ситну допуну да српске/југословенске Службе никада никога и нису плаћале, осим наравно својих службеника који су примали плату. Сарадници свих „наших“ служби регрутовани су или из уверења да раде нешто добро, или уценом или имунитетом на прогон због бављења незаконитим радњама. На исти начин функционише и Велики брат (онај што пиша најдаље и има најлепшу цуру) а ту је и суштинска разлика између „наших“ и противничких служби и политичких система: Код нас су сви увезани у разне рођачко-племенско-земљалке комбинације, а они тамо плате па клате. Зато је код нас проблем ликвидирати генерала који ради за непријатеља (не знаш кога би то могло погодити), а код „њих“ такав лик никад не би ни доспео у ситуацију да постане генерал. Али што рече г. Млинаревић – то су халуцинације беспосличара, УДБа не постоји још откад је пропао друг Марко 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
„….. оне су устројене као свака друга партија са јаким врхом који одлучује о свему укључујући и оно о чему треба ћутати. “
Наша православна и словенска традиција! Просто да ти срце заигра кад препознаш колико је наше странке поштују!
Sviđa mi seSviđa mi se
Господине Павков,
хвала што ми „дадосте за право“, да у нешто верујем!
„Ви наравно имате право да верујете у шта хоћете, али мени ово личи на рукопис Службе.“.
Што се тиче, нашег разговора, на који овде одговарате и коментаришете, личи ми, да се по великом броју Ваших теза слажемо. Проблем су уопштавања и генерализација, кад је реч о „служби“. Боде ми очи упоређивање Шешеља и Глишића. Некога који је, какав год, ипак озбиљан политичар, најмање двадестпет година и некога, који је покушао своје амбиције, да сакрије у некакво „старешинство“ у коме би он био „главни“. Мислио сам, да нема „први“ код њих, па би ми значило да сазнам, ко је тај „први“. Потпуно се слажем да се ПОКРЕТ ДВЕРИ „бави се крупним речима и периферним стварима.“. Увек сам се питао, како их нема, када протестују сви они из угрожених група, а посећивао сам те скупове и никада се ДВЕРИ или неко од њих као физичко лице није појављивао.
Sviđa mi seSviđa mi se
Povratni ping: Ђорђе Ивковић: ЗАВЕРА КОЈА ТРАЈЕ | Српски културни клуб
Povratni ping: Ђорђе Ивковић: ЗАВЕРА КОЈА ТРАЈЕ | Nova Srpska dijaspora
http://pescanik.net/kome-ce-bog-pomoci/
Врло је индикативно како чак ни ноторни полицијски жбир међу „новинарима“ Миша Васић, није замијетио чињеницу да је након привођења у УДБу Владан направио импресивну каријеру код државе… Оперативци успели да објасне дечку и изведу га на прави пут, или?!
ПС. На задњем изјашњавању (скоро па) врховни Двер је био заменик омбудсмана.
Sviđa mi seSviđa mi se