Систем је неолиберални или коруптивни, што је у ствари једно те исто.
тајна ове власти је у чињеници да они раде нешто што довољна већина грађана одобрава.
Људи се деле у две класе.
1) Прва, горња класа је класа која је у прилици да заједничка средства или простор користи за своје приватне сврхе. То су политичари и њихова родбина, пријатељи, чланови странака на власти итд. Шта ова класа ради заправо је сасвим непознато јавности.
2) Друга класа су сви остали. Они нису у директној вези са заједничком касом, али то не значи да се обавезно активно противе систему. У већини коруптивни систем посматрају као средство могуће брзе друштвене покретљивости, као лифт ка бољем животу.
Сегментирани су у више група:
– 2А поткласа – Људи који су у прилици да зарађују више или са стране, да овде или онде раде на црном тржишту или неформалном тржишту. Они су концентрисани само на себе и не утичу активно на систем.
– 2Б – Људи који су изван система, зарађују мало или умерено уз велики рад. Деле се у две групе:
– 2б поткласа – Доминантна у доњој класи – која је напросто незадовољна, кука, али само због чињенице да је у расподели приступа корупцији остала кратких рукава. Буне се због неправде, али само због тога што они нису у прилици оних горе.
– 2бб поткласа – Дифузна и малобројна група такође незадовољних људи који би променили коруптивни систем. Они су незадовољни јер се налазе у средини која не схвата предности одсуства корупције, а и зато што су примања изван корупције или неформалног тржишта мала. Добар пример за ову групу је свакако део професора и наставника који раде за плате испод републичког просека као радна снага са факултетима.
То је укратко то. Тренутна власт у Србији је добар пример организовања горње класе на коруптивним принципима, што се посебно види у контроли информација. Они су чак планирали да све информације о улагањима практично учине тајним. Медијима су ставили до знања да ће свако откривање послова коруптивне класе имати последице итд. Међутим, тајна ове власти је у чињеници да они раде нешто што довољна већина грађана одобрава.
Идеолошки бућкуриш састављен од европејства и национализма је такође оно што одговара већини чланова владајућих странака. Њима је заправо важно само то да су део коруптивне класе која омогућава брзу друштвену покретљивост. Потпуно им је свеједно шта странка има као своју званичну политику – то је све остављено вођи да одлучи, јер је практично неважно. Он се труди да шаље противречне поруке тако да може да одбије све критике на површан али довољно ефикасан начин.
Неолиберална идеологија, која је карактеристика и горње класе и 2А и 2б поткласе у доњој класи је везивно ткиво друштва. У свом основном виду који тражи да се све приватизује јер „поштени функционери не постоје“ она може да делује као да је против корупције јер дели ово незадовољство корупцијом са 2Б поткласом. Међутим, оно што она дели са горњом класом је став у прилог неједнакости. Она само преферира „чисту“ неједнакост која произилази из власништва над структурним монополима, а не коруптивну неједнакост која произилази из коруптивног приступа заједничкој класи.
2А поткласа нема ништа против неједнакости и једнако се сматра удаљеном од остатка 2 класе, као и 1 класа. У терминима политичке теорије – само 2бб класа стоји лево, али на неорганизован начин. 1, 2Аи и 2б класа су десно.
Доминантну друштвену свест одређују прве три класе или поткласе система. Оне преферирају сналажење, гледање свог посла, комбинације и гунђање ако у систему пролазе лоше. Нема знакова да би систематски радили на промени система. Преферирају приватну својину, лако су усвојили елементе десних идеологија – традиционализам, патернализам, алергију на левицу и социјализам итд. Добра илустрација ове доминације је да не постоји дневна новина која се продаје на тржишту, а која није експлицитно неолибералне уређивачке политике.
Овај систем је изгледа независан од избора, странке која је на власти, чак и тока времена. Садашња власт је нешто бахатија и необразованија од претходне, али међу њима не постоји радикална разлика. То се види и по томе што се садашња опозиција узда у интересе 2А класе и незадовољство 2б класе како би се вратила на власт. Ставови 2бб поткласе – леве и антикоруптивне – интересују их само ако иду њима у прилог таргетирајући власт као коруптивну. Свака озбиљнија промена система ипак није пожељна. Због тога смо ту где јесмо.
Пошто су нетранспаретност, корупција, неједнакост интелектуално непривлачне систем претрајава, али у атмосфери делегитимисаности – то је она „атмосфера“ на коју се жали премијер. Интелектуално гледано, малобројна 2бб класа је присутна и утицајна.
Међутим, њена је практична моћ мала јер се друштво полако навикава на коруптивни систем, овај пут у окружењу све раширеније неолибералне идеологије и конзервативизма. Дијалектика левог и десног која је очигледно присутна у већини држава Европе, па чак и у САД, код нас скоро да не постоји. Тренутно је у ствари главно питање да ли смена генерација и навика на корупцију нису трајно цементирали тренутни друштвени систем.
А какав је тај систем чак и деца већ знају.
Ми једноставно већински нисмо још у том политичком квантном стању у ком схватамо да је корупција лоша.
“Преферирају приватну својину, лако су усвојили елементе десних идеологија – традиционализам, патернализам, алергију на левицу и социјализам итд.“
Не видим претеране повезаности између приватне својине и традиционализма или патернализма. Можете ли да појасните мало? Шта сам ако ценим и поштујем традицију своје земље, окорели национал-шовиниста?! Такође, не видим ништа спорно у приватној својини над средствима производње, под условом да се поштује Закон. Проблем је тај што се у корупционашким државама, написани Закони често игноришу и самим тим крше. И то што не постоји адекватан механизам правне природе који би спречио такво понашање за оне из 1. и 2б класе.
Традиционализм је неопходан јер друштво без своје културе и традиције лако тоне у морални хазард. Тај мрски неолиберазизам такође тежи томе ка укидању сваког облика традиције на овим просторима. Хајде се пресаберите, господо из такозване “левице“. Ако већ не желите неолиберално друштво, онда престаните да величате и пропагирате гадости које то друштво пропагира. Ствари попут сексуалне оријентације, феминизма, непостојеће “слободе изражавања“ (слобода изражавања овде је злоупотреба исте ради пропагирања и одбране морално упитних изјава, давања претраног медијског простора нестручној и естрадној јавности) и сл.
Укратко, ви желите да створите морално, душевно и културно просперитентно друштво подржавајући супротности истом. Зато сте у Грчкој сломљени.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Текст је без коментара преузет са сајта који сматрамо левичарским, а ако већ питате – не слажемо се са свим наводима, нарочито са оним да је „група 2бб“ по неком дифолту левичарска. У том смислу подржавам Ваш став. Поздрав, драгослав павков
Sviđa mi seSviđa mi se
Ах, у редује онда. Нисам знао да је текст преузет. Видим сад да преносите текстове и са других сајтова.
Поздрав!
Sviđa mi seSviđa mi se
Игром случаја, дошао сам овде управо након читања чланка који објашњава везу између приватне својине и патернализма:
Ево о чему се ради. Чињенице из периода када су друштва преферисала приватну својину (1920 – 1930их, и након 1975) су да продуктивност и БДП расту док лична примања стагнирају, и знатан проценат народа постаје трајно без запослења. Премала лична примања и трајна незапосленост воде социјалним патологијама, аморалности, повећаном насиљу према другима као и према себи. Те појаве са своје стране узрокују све веће дизање гласова за ред и поредак, морал и патернализам, међу онима који су задржали посао и прибраност.
… Управо сам у три реченице ,препричао’ чланак од једно стотину:
http://www.alannasser.org/articles/whyfdrdidnotendthegreatdepressionandwhyobamawillnotendthisone.htm
Што се тиче горњег текста о класној подели у Србији, од њега се ограђујем.
Sviđa mi seSviđa mi se