Друштвени систем у Србији објашњен деци

Систем је неолиберални или коруптивни, што је у ствари једно те исто.

тајна ове власти је у чињеници да они раде нешто што довољна већина грађана одобрава.

Људи се деле у две класе.

1) Прва, горња класа је класа која је у прилици да заједничка средства или простор користи за своје приватне сврхе. То су политичари и њихова родбина, пријатељи, чланови странака на власти итд. Шта ова класа ради заправо је сасвим непознато јавности.

2) Друга класа су сви остали. Они нису у директној вези са заједничком касом, али то не значи да се обавезно активно противе систему. У већини коруптивни систем посматрају као средство могуће брзе друштвене покретљивости, као лифт ка бољем животу.

Сегментирани су у више група:

– 2А поткласа – Људи који су у прилици да зарађују више или са стране, да овде или онде раде на црном тржишту или неформалном тржишту. Они су концентрисани само на себе и не утичу активно на систем.

– 2Б – Људи који су изван система, зарађују мало или умерено уз велики рад. Деле се у две групе:

– 2б поткласа – Доминантна у доњој класи – која је напросто незадовољна, кука, али само због чињенице да је у расподели приступа корупцији остала кратких рукава. Буне се због неправде, али само због тога што они нису у прилици оних горе.

– 2бб поткласа – Дифузна и малобројна група такође незадовољних људи који би променили коруптивни систем. Они су незадовољни јер се налазе у средини која не схвата предности одсуства корупције, а и зато што су примања изван корупције или неформалног тржишта мала. Добар пример за ову групу је свакако део професора и наставника који раде за плате испод републичког просека као радна снага са факултетима.

То је укратко то. Тренутна власт у Србији је добар пример организовања горње класе на коруптивним принципима, што се посебно види у контроли информација. Они су чак планирали да све информације о улагањима практично учине тајним. Медијима су ставили до знања да ће свако откривање послова коруптивне класе имати последице итд. Међутим, тајна ове власти је у чињеници да они раде нешто што довољна већина грађана одобрава.

Идеолошки бућкуриш састављен од европејства и национализма је такође оно што одговара већини чланова владајућих странака. Њима је заправо важно само то да су део коруптивне класе која омогућава брзу друштвену покретљивост. Потпуно им је свеједно шта странка има као своју званичну политику – то је све остављено вођи да одлучи, јер је практично неважно. Он се труди да шаље противречне поруке тако да може да одбије све критике на површан али довољно ефикасан начин.

Неолиберална идеологија, која је карактеристика и горње класе и 2А и 2б поткласе у доњој класи је везивно ткиво друштва. У свом основном виду који тражи да се све приватизује јер „поштени функционери не постоје“ она може да делује као да је против корупције јер дели ово незадовољство корупцијом са 2Б поткласом. Међутим, оно што она дели са горњом класом је став у прилог неједнакости. Она само преферира „чисту“ неједнакост која произилази из власништва над структурним монополима, а не коруптивну неједнакост која произилази из коруптивног приступа заједничкој класи.

2А поткласа нема ништа против неједнакости и једнако се сматра удаљеном од остатка 2 класе, као и 1 класа. У терминима политичке теорије – само 2бб класа стоји лево, али на неорганизован начин. 1, 2Аи и 2б класа су десно.

Доминантну друштвену свест одређују прве три класе или поткласе система. Оне преферирају сналажење, гледање свог посла, комбинације и гунђање ако у систему пролазе лоше. Нема знакова да би систематски радили на промени система. Преферирају приватну својину, лако су усвојили елементе десних идеологија – традиционализам, патернализам, алергију на левицу и социјализам итд. Добра илустрација ове доминације је да не постоји дневна новина која се продаје на тржишту, а која није експлицитно неолибералне уређивачке политике.

Овај систем је изгледа независан од избора, странке која је на власти, чак и тока времена. Садашња власт је нешто бахатија и необразованија од претходне, али међу њима не постоји радикална разлика. То се види и по томе што се садашња опозиција узда у интересе 2А класе и незадовољство 2б класе како би се вратила на власт. Ставови 2бб поткласе – леве и антикоруптивне – интересују их само ако иду њима у прилог таргетирајући власт као коруптивну. Свака озбиљнија промена система ипак није пожељна. Због тога смо ту где јесмо.

Пошто су нетранспаретност, корупција, неједнакост интелектуално непривлачне систем претрајава, али у атмосфери делегитимисаности – то је она „атмосфера“ на коју се жали премијер. Интелектуално гледано, малобројна 2бб класа је присутна и утицајна.

Међутим, њена је практична моћ мала јер се друштво полако навикава на коруптивни систем, овај пут у окружењу све раширеније неолибералне идеологије и конзервативизма. Дијалектика левог и десног која је очигледно присутна у већини држава Европе, па чак и у САД, код нас скоро да не постоји. Тренутно је у ствари главно питање да ли смена генерација и навика на корупцију нису трајно цементирали тренутни друштвени систем.

А какав је тај систем чак и деца већ знају.

Ми једноставно већински нисмо још у том политичком квантном стању у ком схватамо да је корупција лоша.

(Двоглед)