Драгослав Павков: Пророчанство старца Пајсера

Најквалитетнији људи – родољуби су се жртвовали и изгинули по ратиштима и улицама, они ниже на лествици су емигрирали, трећи степен елите се уградио у лош систем и користи га за своје лукративне сврхе.

Уједињењем у прву Југославију Срби су покушали да заокруже што већу земљишну просторију насељену Србима, а Хрвати и Словенци да се елегантно извуку из рата који су изгубили. Наиме, много је боље бити „брат“ победника, него предмет за намиривање апетита великих сила и комшилука. Како је цела операција уједињења извршена на превару и неискрено (Срби су као ратни победници мислили да имају већа права у заједничкој држави, остали су рачунали да је Југославија само фаза у стицању независности) та држава је морала да пропадне.

Погрешно је данас након седамдесетак година за распад кривити целе народе – „Србе“ или „Хрвате“.  Криве су елите и барабе којима су злоупотреба и узурпација једина вера и нација.
Верујем да је Југославија могла опстати да је прихваћен концепт модерне нације (нација = држављанство), у којој би било стварно депласирао премеравање „националних“ патака. Заправо, у Титиној СФРЈ било је забрањено, али тако да су Хрвати мислили како закони штите Србе, а Срби да закони фаворизују Хрвате и остале…

Након  две Југославије морамо да констатујемо да смо се сви преиграли, али без потребе је проливена крв, и са тим треба стати. Приче о поновном уједињењу сматрам штетним јер су анимозитети толики да би живот у заједничкој држави кад-тад довео до новог крвопролића. Пустите нас да цркавамо као пси уз европски плот чекајући хоће ли нам неко бацити довољно лоше оглодану кост, кад нисмо способни да се организујемо и живимо као нормалан свет. Не због нас, већ због наше деце која појма немају о чему говоримо, једино – виде да смо нешто дебело засрали. Историја ће се поновити јер је по ко зна који пут очигледно да овај народ нема ко да усмери и води.
Најквалитетнији људи, родољуби, жртвовали су се и изгинули по ратиштима и улицама, они ниже на лествици су емигрирали, трећи степен елите се уградио у лош систем и користи га у своје лукративне сврхе.

Србија је данас „тенАк“ којим управља мајмун који нема појма о вођењу рата али би радо пуцао… На било кога – Шиптаре,“усташе“, „бечке коњушаре“, НАТО, сопствене грађане који се у довољној мери не диве премијеру и његовој мудрости, или својом галамом кваре неке већ договорене „комбинације“… Србија данас је организам оболело од аутоимуне болести која напада сваки свој  орган, сваку живу ћелију.
Основно родољубље не постоји, вере у бољу будућност нема… Војводину, Космет, јужну и источну Србију „прави“ Срби никада и нису доживљавали као органски део српског бића, већ нешто што смо „ослободили јуришајући на бајонет“- па су нам нижи облици живота који те просторе настањују до краја времена дужни захвалност, дивљење и клањање. Јер на Косову живе „Шипци“, у Војводини – „Маџари“, у Крушевцу „Чарапани“, у Лесковцу „Паприкари“ (и Цигани), у Босилеграду и Димитровграду Бугари, а ни Зајечар и Књажевац не насељавају неки елитни Срби…

Због таквог односа пре свега НАС САМИХ према својој отаџбини, она се непрестано грчи и скупља, па ће се десити да ће права мера Србије бити територија коју описује некадашњи Београдски пашалук. Вероватно боље нисмо ни заслужили, па нека нам је срећно пропадање 　 Јер кад једном паднемо – дизање или смрт су једине опције; стално (про)падање је агонија.