Драган Томић, Безбедан текст, део други

 

“Ако не познајеш себе…”

Након пропасти Првог Српског Устанка, Србију је чекала Османска казна у виду геноцида који је трајао у периоду између 1813-1815. Хаџи Проданова буна, која је се десила 1814 године, само је убрзала Османску намеру да пацификује Србију, путем геноцида ( исти механизам ће се покренути и касније, у Јерменском геноциду). Међутим, Милош, схвативиши намеру Османлија, угушио је ову буну и на тај начин заправо успорио Османлије у њиховј намери да Србе сатру. Међутим, њихова намера је била јасна и нико у Србији то није могао спречи ма колико снисходиљив био и ма колико им ишао у сусрет и када је то постало јасно Милошу, подигнут је Други Српски Устанак. Милош, свестан да Србија нема војне снаге да се у потпуности супротстави Османлијама, успешно води Други Српски устанак, представљајући га као буну против лоше Османске управе а не као борбу за слободу и на тај начин, успева да придобије Порту и избегне уништење Српског народа. Порта онда смењује Сулејмана Скопљака који се у Босну враћа као херој а Србија добија кохабитацију Милоша и Марашлије.

Е ту долазимо до успостављања правила игре која важе и дан данас.

Србија у том моменту јесте држава са двојном управом. Милош поседује ограничену власт али нема апсолутно никакву одговорност за своја дела, зато што је управа Османска. Међутим и тај ограничени простор, Милош граби 100% за себе и на тај начин, Србија постаје његово власништво којом он влада гвозденом шаком.

Из ове ситуације долазимо до првог правила по коме је установљена Српска трговачка елита.

– “ У случају када не постији виши, апстрактни циљ, као што је стварање Државе, партикуларни интерес постаје главни интерес. То значи, да се власт доживљва као циљ не као жеља да се дође у позицију да се са исте уради нешто више. Власт тада постаје сврха сама по себи.”

Србија од тог момента постаје само механизам који служи за стицање личне добити, она је апарат, машина за прављење пара. Она се прави тако, да служи елити а не да елита служи држави.

Како је настала у време кохабитацје Марашлије и Милоша, друго правило по коме се Српска трговачка елита креира следи:

– “ Једначина одржања оваквог система јесте да он може да постоји само у условима ограничене слободе, то јест, такав систем може да постоји само ако је подређен другом и јачем систему. Подређеност вишем систему, скида одговорност као контролни механизам са плећа трговачке елите и на тај начин, даје јој тоталну слободу за развој. Из овога произилази да је основни принцип којим се води таква елита принцип-тоталне слободе и тоталне НЕ ОДГОВОРНОСТИ “

Природа такве елите, јесте да она константно тежи ВАЗАЛНОМ односу и то је чини компрадорском.

Пошто нема виши циљ, Српска трговачка елита не поседује одговорност спрам Србије као вишег циља. Стога Српска трговачка елита није државотворна елита. Она као таква, стално тражи вишу силу којој се подређује, она стога тражи домаћина на коме би парзитирала и у кохабитицији живела на рачун Србије. Она је стога у својој природи, паразитска и она паразитира како на домаћну који је сам по себи паразит на телу Србије и на самој Србији. Заправо она је веза између већег паразита и Србије,чиме осигурава максималну добит. Било да паразит сише Србију при чему корист добија када ресурси иду од Србије ка паразиту, било када се Србија побуни и када ресурси иду од парзита ка Срибији. Другим речима, било да се Србија раби у име мира ( уствари страха од смрти као реалне последице побуне противу паразита) Српска елита профитира од кохабитације са паразитом, док у случају побуне против паразита она опет добија профит од те борбе јер отима Србију од паразита да би након тога сама постала парзит, сходно својој парзитској природи. На тај начин, она је у суштини, паразитов паразит а када главног паразита нема она постаје главни паразит.

–” Једначина по којој трговачка паразитска елита функционише, јесте право јачег и оно се везује за количину моћи унутар структуре елите. Моћ унутар система, тада постаје основна јединица мере,по којој се систем гради. Стога унутар тог система, влада константна бескруполозна борба за моћи и она као таква не трпи никакве компромисе и ограничење, она не тежи општим правилима већ се правила успостављају на основу односа снага. Правила су тада ЛИЧНА правила.”

Значај закона, норми и правила јесте тада обрнута пирамида. Што је позиција моћи већа то је одговорност мања. По тој обрнутој пирамиди, они са најмање моћи су највише регулисани и како се иде ка врху регулација опада док на самом врху, регулација не постоји.

Оваква поставка креира перманентну нестабилност, јер су темељи на којима почива слаби док је кровна конструкција увек тешка. Сликовито представљено, када би била представљена као кућа, та структура би била кућа са три спрата, при чему су зидови на приземљу дебели 5 цм, на првом спрату 20 цм, на другом спрату 50цм а на трећем спрату зидови су дебели 1 м. Све то накривљује кров са цреповима од којих је сваки тежак 10 тона.

Држава је на најнижем нивоу заједничка док је на врху приватна.

Ван ових правила и ове реалности слика је следећа.

Таква елита, не развија Србију напротив, таквој елити је потребна празна Србија која не креира никакву додатну вредност, јер би та додатна вредност смањила потражњу коју намирјуе трговачка елита. Како не креира додатну вредност, трговачкој елити остаје да канибализује Србију те је њено деловање канибалистичко оно профитира не на срећи и благостању, већ на несрећи и сиромаштву. Временом, незадовољство које се акумулира у народу, доводи често до неконтролисаних излива незадовољства, у форми буна и преврата што елиту држи у константној параноји и тера је на константну унутрашњу репресију.

Управо је оваква ситуација и довела до пада Милошевог режима и успостављања Уставобранитељског режима. Међутим, како је сам устав, наметнут од стране Русије и Османског царства, он у суштини није променио ништа, јер није изворно потекао из Србије, чиме је само осигурао континуитет система и његово учвршћивање.

Уставобранитељски режим, је само легализовао Милошеву личну управу.

Парадоксално, Уставобранитељеи су смењивањем Милоша као једног, направили 10 нових Милоша и како време буде пролазило, број Милоша ће се само увећавати до дана даншњег.