Ђорђе Ивковић: Фах-идиот Дејан Илић, антинационални имбецил

Не може геноцид да изврши појединац или неколицина, већ држава, односно њен владајући апарат.

Сребреница је на исти кољачки начин,  за 78 година три пута  почишћена од Срба.

Шта би сваки од овдашњих критизера  „злочинаца из Сребренице“ чинио у сличној ситуацији? Како би поступио  да му балије кољу фамилију, генерацијама? А да си при томе потпуно свестан да за злочинце казне нема. Као што је није било у, не без разлога, наведеним историјским подацима?

На љубазну молбу г. Драгослава Павкова, глодура  „Преврата“, покушаћу својим скромним виђењем допринети дискусији о блентавом кварењу србског национализма.

1.

Признајем, био сам на вашару у Селевцу 1968 године. Истом приликом, у општој гунгули, попих три пива, скоро на екс. Ово зато што је било врућина и, што је важније, да покажем новим другарима да могу. С обзиром да сам био напунио целих 14,5 година и да је даље била врућина, све око мене је добило неку сладуњаво-ружичасту боју. Пошто се на вашарима све креће у круг, те и тинејџери, приметио сам да се једна адекватна девојка смешка на мене.  Да бих јој неопажено показао да се и она мени свиђа, дискретно сам је у следећем кругу ухватио за сису. Елем, од куд јој се у моменту створише браћа, комшије, исто претенденти, ‘бем ли га не знам, главном она два другара ме некако извукоше уз мање последице.

То би било што се тиче реминисценција. Да кренемо полако на тему.

То што је Дејан Илић мој земљак из Селевца, у опште га не аболира од политичке глупости, или пре, кретенизма.

То што је остварио изврсну научну каријеру као физички хемичар и постао моћан бизнисмен, такође га не аболира, већ се отвара питање профитног интереса у његовим политичким пашквилама.[1]

Има бар три проблема у његовој писанији:

а) Што на људе гледа као на батерије или у бољем случају роботе.

б) Што игнорише реалност, или је своди на један или два дана.

в) Што „премисе“ Хашког трибунала прихвата као да су у камен уклесане.

2.

Да би некога оптужили за злочин геноцида морају постојати врло опсежни и чврсти докази. Не може геноцид да изврши појединац или неколицина, већ држава, односно њен владајући апарат. Као резултат геноцида, мора се очитовати ликвидација или значајно смањење одређене националне групације у датој држави.  Јасан доказ геноцида је то фактичко смањење одређеног народа у некој држави. То смањење или ликвидација морају бити резултат јасног пројекта, са изразитим методима у које спадају и концентрациони логори.

Дакле, шта је са демографијом? Ако погледате старе пописе становништва, можете се уверити да су Срби, поготово православци, били 1910.-те године апсолутна већина у БиХ. [2]. Како је број Срба у Бих могао бити сведен на свега једну трећину у тако кратком року, без геноцида?

Још горе, највећи геноцид је заправо спроведен „меким методама“ во времја СФРЈ. [3] Између 1961 и 1981. Број Срба је СМАЊЕН за 200.000 душа!!! Ко је ту дакле вршио геноцид???!!!

Кратка историја КОНЦ-ЛОГОРА

Историја концентрационих логора је релативно кратка. Прво су Енглезу конценрационе логоре користили против Бура (Холанђана) у рату у Јужној Африци крајем деветнаестог века и скоро истовремено Шпанци на Куби. На тлу Европе ова „мера“ први пут је примењена према Србима, како из Србије, тако и из делова раније окупираних од стране Аустроугарске. Тако су Срби из западног Подриња стрпани у ужасне логоре чије је оличење ДОБОЈСКИ ЛОГОР.
Тада је број Срба у Сребреници и околини по први пут сведен на нулу.

Иста ствар је поновљена у Сребреници 1941. Једна девојчица од 12 година, сакривена, гледала је бестијало иживљавање балија и усташа над Српчади. Јасеновац…

И опет, 1992. Све се поновило!!! Сребреница је на исти кољачки начин по трећи пут за 78 година  почишћена од Срба. То што „другосрбијанци“ наглашавају да је „Сребреница била већински муслиманска“  у позадини значи да је била 100% муслиманска и 0% српска, односно да је дошло до ТРЕЋЕГ тоталног етничког чишћења  Срба са тог простора 1992., које и ова другосбијанска хуља гура под тепих.

ПИТАЊЕ: ДА ЛИ ЈЕ ИКАДА НЕКО КАЖЊЕН ЗБОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА?

ОДГОВОР: НИЈЕ.

4.

Не можете једну државу да поцепате против воље већине њеног становништва без рата. То је оно што се десило у СФРЈ. Најизразитије у БиХ. Пошто су сва три народа били „конститутивни“  никако се БиХ није могла одвојити од Југославије без сагласности сва три конститутивна народа. Ако је то релативно, онда мора 2/3 грађана (66,7%). Шта се десило? У БиХ је извршен насилан „референдум“ у коме је, према муџахдинским изворима било следеће: Na glasanje izašlo 64,31 posto birača s pravom glasa, a za suverenost BiH glasalo njih 99,44 posto [4]. Такав резултат од 100% без иоле реалне контроле може на кривак да се набије, то је тешка зајебанција, те је и мој земљак по том питању које је елегантно прескочио, елегантно набивен. То му је за оно. Али, ни тако нису успели. Па за шта онда служе Устав и Право? Наравно да је морало доћи до рата.

5.

Оставићемо украј питање зашто муслимани од Срба нису бежали даље, већ су се стационирали у Сребреници. Имамо чињеницу да су Срби из Сребренице пребегли у Србију. У „заштићеној енклави“, противно уговорима, прописима и чему год, био је стационран читав корпус балија под командом Насера Орића у снази 10.000 оружаних „мушкараца“.

Шта су истражитељи Хашког трибунала могли констатовати када су изашли на „терен“  Сребренице 1994-те године?

• Да је Сребреница геноцидно по трећи пут очишћена од Срба.
• Да се противно сваком уговору и међународном праву, на датом простору налази организована јединица муслимана која врши злочине.
• Да те злочине врше у просеку једном недељно, уз подршку „снага“ УН.
• Да џебану и остало добијају у виду „хуманитарне помоћи“, нарочито, пазите кључно је, ПРЕКО ЦРВЕНОГ КРСТА!!!

Да ли су истражитељи Хашког трибунала били видовити, те су знали шта ће се десити за годину дана, или су могли, простим навођењем доступних чињеница ухапсити Алију Изетбеговића и дружину, и тако спречити потоње догађаје? Немој да смо наивни.

Да погледамо реалну ситуацију на терену.

Колико би професионалне војске требало да Срби херметички затворе круг око Сребренице две године? И то у условима када су и лети по брдима ноћи хладне, а не у зимска доба. На пример око Божића? Овде су у питању обични људи у грађанском рату.

Срби су штитили шта су могли како и колико су могли. Питање: Шта би сваки од њихових овдашњих критизера  чинио у сличној ситуацији? Како би поступио  да му балије кољу фамилију, генерацијама? А да си при томе потпуно свестан да за злочинце казне нема. Као што је није било у, не без разлога, наведеним историјским подацима?

6.

Шта су Срби могли учинити? Шта би ви да сте на њиховом месту, против нациста? Снага Срба је 1995. нагло слабила.  Требали су, ваљда, по даљинским теоретичарима да још чекају, те кад балије добију још више на снази почисте Подриње од Срба, уз масивно клање и силовање? Ел’то идеална опција Дејана Илића од Варте и овдашњих пургера?

Дејан Илић:

„Плавшић каже да је то био начин да се оправда интервенција НАТО-а против оружаних јединица на српској страни. Плавшић је наводно имала увид у транскрипте у којима јасно стоји да је Клинтон објаснио Изетбеговићу да би једини довољан разлог за такву интервенцију било убиство барем пет хиљада босанских муслимана“.

А, не! Потисник ових редова је стоички пратио суђење Слободану Милошевићу.  У одбрани од „Босанске оптужнице“  С.М. је емитовао „пресретнути телефонски разговор“  Била Клинтона и Алије Изетбеговића од стране руске обавештајне службе (одакле му, не знам…), у коме се тачно то, тих 5.000 убијених муслимана, тражи од Алије. Недуго затим, Милошевић је убијен.

Јесу ли се том приликом догодили ратни злочини? Јесу. Па где сте видели грађански рат уз толику фрустрацију, а да не буде освете? Али, није убијено 5.000 заробљених муслимана , колико је тражио Клинтон, већ око 450 (нађени са везаним рукама или повезом преко очију), а за још око 550 не може да се утврди узрок. Остали, све скупа око 2.500 су изгинули у борби. И ни један није био невин. Све су то били злочинци.

Узети у обзир – 10.000 дрчних балија кренуло у бег, а жене и децу оставили на милост и немилост злим Србима!!! Па то је само по себи рапсодија кукавичлука. Први побегао Насер Орић, па за њим све јунак до јунака. Једна хиљада препривала у Србију. Оставе децу и женску чељад на милост и немилост, и ништа. Па ја могу само да будем поносан на величину тих Срба који су превазишли бол због рођених које су ти исти муслимани мрцварили, убијали и силовали. Мало су зликоваца побили колико су заслужили.

Отуда, виђење Дејана Илића…
„Прво, да су Изетбеговић и Клинтон исправно проценили како ће се понашати српски оружане јединице пошто  уђу у Сребреницу: они су се ослонили на њихову спремност да почине масовно убиство и нису се преварили.“

…је глупаво. У опште да „спремност“ није доказана, већ је фалсификована.

Даље, вели Д.И.:

„Пошто им је допуштено да уђу у Сребреницу, ти вође се нису запитали зашто се то догодило, него су пожурили да искористе прилику и побију све мушкарце које су ту затекли. „

Ово нема благе везе са истином. Да има, не би се нико на Вучића каменом бацио. О гласању да не причамо.

Коначно, закључује продани Србин Дејан Илић:

„Тако је Плавшић склопила до сад најуврнутијим наратив у коме колективни злочинац и жртва мењају места, па злочинац у ствари постаје жртва завере светских размера. Узгред, Плавшић ће ту „жртву“ представити и као надасве зликовачким (јер једва чека прилику да убије) и глупу (јер не размишља о последицама својих поступака), али то је за њу мање важно од намере да се злочинац представи као жртва. Суштина је, међутим, у следећем: чак и да је Плавшић у праву, Караџић би опет морао бити осуђен, на основу истих чињеница које су утврђене у поступку, управо зато што је – (нека буде) са Изетбеговићем и Клинтоном – учествовао у удруженом злочиначком подухвату. Поред тога, све и да је тако, Изетбеговић и Клинтон не би могли кривично да одговарају, јер нису могли бити непосредни наредбодавци: над јединицама које су злочин починиле, за разлику од Караџића, њих двојица, као омражени непријатељи, нису могли имати никакав утицај.Њихова одговорност, чак и у овој преко сваке мере наопако склопљеној причи, свела би се само на то да су исправно проценили са ким имају посла. Да је тако било, за њих двојицу би се с правом могло рећи да су изузетно зле особе, али и тако – Караџић недвосмислено остаје злочинац.

 

Лажеш, земљаче. Преко мере ти је наопако склопљена прича. Ти си изврнуо истину.  Да си хтео истину, поменуо би српске жртве. И поменуо би да су муслимани били под оружјем. Коначно, поменуо би да је Клинтон имао сву власт над свим поменутим „међународним организацијама“ бајаги доведеним да чувају цивиле. Тако да је твоје трабуњање да „њих двојица /Клинтон, Изетбеговић/нису могли имати никакав утицај“ је трабуњање бедног немчара.

 

 

….

[1] http://prevrat.com/2016/03/29/дејан-лић/

[2] http://www.academia.edu/10200826/Statističko-demografska_obilježja_kotara_Srebrenica_u_vrijeme_Austrougarske_okupacije_Bosne_i_Hercegovine

[3] https://sr.wikipedia.org/sr/Демографија_Босне_и_Херцеговине#.D0.9F.D0.BE.D0.BF.D0.B8.D1.81_.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.88.D1.82.D0.B2.D0.B0_2013._.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B5

[4] https://sh.wikipedia.org/wiki/Referendum_o_nezavisnosti_Bosne_i_Hercegovine