Одвраћање од учешћа у политичком животу је системско. И планетарно.
Овдашњи присталице бојкота представили би као свој успех изалазност која је остварење режимске пројекције. Режима против којег се као боре.
Ако желите да вашим животима управља екстремна мањина, онда ништа.
„Учинити оно што је најједноставније, то је прави поп став“
Енди Ворхол
У ПРОТИВНОМ:
„Oni koji mirnu revoluciju čine nemogućom napraviće nasilnu revoluciju neizbežnom“
Džon Kenedi
Ближи се крај мог личног социјалног експеримента.
Главни циљ огледа био је – установити, колико је могуће, колико је мали, никакав или приметан утицај деловања веома мале и веома маргиналне и нетипичне групице звекана, очајних домаћица, мушкараца у кризи средњих година и радозналих преко друштвених мрежа и личних блогова које не отвара ни најужа родбина, на челу са рођеним супругама. Из фотеље, без динара и било какве организације нити примисли о активности или сачувај ме Боже, личном прегалаштву или чак жртвовању.
Контра машинерији хиљада аутобуса, милиона билборда и плаката, милијарди за секунде рекламних огласа и ексклузивне свеприсутности у класичним медијима, егзистенцијалне уцењености стотина хиљада породица …
Из јединог разлога – враћања наше самоуправе, што би република/општина на српском требала бити – нама. Са свим институцијама, службама и услугама које су нам матере и ћаће оставили а нашој деци би да ускрате. Јер против незнавених варвара слугу пљачкаша који уништавају и отимају баш све – од научних института до земље и извора питке воде, морају се удружити сви Римљани какви су да су.
Наравно, јако је битно установити ко су лажни Римљани у нашим редовима и никако не чинити баш оно што противник жели. А то никад није било лакше него на овим изборима.
Лажни Римљани, а таквих је само једном за време Слобина вакта било више, су све странке и коалиције које су прикупиле 10 000 потписа док дланом о длан, што је непартиократским смртницима немогуће чак и теоретски.Сви пре 15. места изборне листе.
Уз два изузетка. ДССвери, као групација пословично касног паљења, пожурили су да активирају остатке патријске машинерије (сви пацови су давно напустили њихове бродове), па су на „одличном“ петом месту, док је режим у минут до дванаест смислио и – у заиста јакој конкуренцији – најљигавијег учесника. Вика се Дијалог – Млади са ставом, на „нашем“ претпоследњем месту. Ови НАЖАЛОСТ МЛАДИ љигавци су аматерским перформансом који удара на ране потомцима Јасеновачких жртава, који преварно уопште нису представили као предизборни скуп, покушали да преваре још понеког наивног и необавештеног патриоту не би ли свој глас насушни бацио у корпу за отпатке странака које нису прошле цензус, одакле највише узима СНС.
Још један вам је јасан показатељ ко су Римљани. Они које на мејнстрим медијима или сасвим бојкотују или искључиво карикатурално или у негативном контексту представљају. Највише се боје оних које сасвим игноришу. У конкретном случају коалиције која не постоји ни у једној пројекцији резултата избора аналитичара –Левице Србије. Не кажу „неће прећи цензус“, него их уопште не спомињу!
Доста је било су изванредно водили кампању преко друштвених мрежа, јаки су толико да ниједан режимски аналитичар (плеоназам) више не сме да ризикује да баш толико испадне глуп (ко сви, а Небојша Спаић, Милан Николић и Јово Бакић чак и у изборној ноћи на оним изборима кад су ДС и Борис Тадић извисили) и каже да неће прећи цензус. Убеђивање да ће вам пропасти глас ако гласате за ове „маргиналце“ варварима је окосница кампање. Не берите бригу – СВО ТРОЈЕ ЛАДНО ПРЕЛАЗЕ ЦЕНЗУС. И ДССвери и Доста и Левица!
Много већи проблем је не навући се баш на оно што режим жели да учинимо. На бојкот и беле листиће. Поредак у Србији само је мали испрдак планетарног поретка – неолиберализма, ја га отворено зовем фашизам. Заснива се на темељној и „све“доследној антидемократичности.
Одвраћање од учешћа у политичком животу је системско. На изборима у САД већ деценијама је излазност мања од 40%: „у земљи (САД) од 320 милиона становника демократског односно републиканског кандидата бира десет милиона бирача. Како је показало истраживање политичког информативног сајта „Хил”, за бившу прву даму и милијардера је досад гласало око осам милиона гласача (за сваког по толико), а до краја предизбора ће им требати још највише два милиона. Више не можемо говорити о изборима већине већ екстремне мањине која је најзаинтересованија и најагилнија на изборима…“[i]
Овдашњи присталице бојкота представили би као свој успех изалазност која је остварење режимске пројекције. Режима против којег се као боре. А 700 000 мртвих душа (вишка у бирачком списку у односу на број пунолетних према попису становништва) обашка.
Ако желите да вашим животима управља екстремна мањина, онда ништа.
На основу директног учинка моје агитације на људе супротног мишљења прогноза успешности моје акције би била врло невесела. НИСАМ УБЕДИО НИКОГ ко је био супротног мишљења (бојкотџије).
Међутим, један од разлога зашто сам се упустио у ово је да покажем да је политика несводљива на механичке релације – конкретне реакције на конкретне акције конкретних персона. Срећом. Јер да је тако много би нас лакше контролисали. А да је демократија несводљива на прост механички збир индивидуалних деловања. Ко још није прочито о америчкој топ листи нек прочита ТАЈНА ПАРЛАМЕНТАРНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ (АМЕРИЧКА ТОП ЛИСТА) http://branali.blogspot.rs/2014/03/blog-post_5.html
Промене у политици (животу полиса-заједнице) су као таласи. Неко баци каменчић у море, а ко зна где и како тај импусл произведе дејство. Ако нико не баци каменчић, нема дејства. ОНИ БАШ ТО ХОЋЕ!
Оптимизам ми буди појава да су многи људи на међумрежју започели свој лични сличан социјални експеримент мимо мене. Ко што они не знају да су на мене утицали, тако ни ја не знам где је све завршио талашћић од мог каменчића.
Понављам (хиљадити пут истину) – не агитујем ја ни за Марка и Јанка, а поготово не за Курту и Мурту. Већ да обновимо навику да се бринемо и да не дамо наше школе, наше болнице, наше изворе воде, наше реке, наше биоскопе и позоришта, наше паркове и тргове, па и наше приватне куће, имања и новце.
А поготово да не дамо жене ни кћери ни прве брачне ноћи! А ови се неће зауставити ако их не зауставимо.
Зато БОЈКОТ БОЈКОТА – СВИ У ОДБРАНУ РЕПУБЛИКЕ!.
[i] http://www.politika.rs/scc/clanak/353530/Vecina-Amerikanaca-ne-podnosi-ni-Hilari-ni-Trampa
A sta je sa kosovskim glasovima?
Sviđa mi seSviđa mi se
izaći će Drenica i glasati za Vučića ko i uvek kad je gusto.. Kosovo je Srbija
Sviđa mi seSviđa mi se