Ex-Utero, Драган Томић

Када се говори о проституцији, као нечему негативном, питање се поставља, где почети. На самом извору. Готово све светске религије имају рестриктивни однос спрам људске сексуалности и теже да је контролишу и каналишу. Када се ствари сведу, ограничавање људске сексуалности јесте централно место скоро сваке религије. Ислам је у том погледу нај екстремнији али и нај ефикаснији, јер путем религије дакле путем нечега духовног и не материјалног, тежи да реплицира природни принцип, биолошки, по коме је жена увек подређена мушкарцу. То је кључ муслиманске биолошке експанзије. И ако у основи кастрациони, он строгим правилима, регулише понашање мушкарца и жене, дајући привидно пирмат мушкарцу у спољном свету, док у унтурашњем примат држи жена.

Код хришћанства, и то код католика, кастрација мушкарца је такође присутна, нарочито међу многобројим редовима, што им омугћава да сву своју енергију фокусирају на “више” циљеве, читај на функционисање цркве као организације. Без могућности да има порода, католички свештеник онда живи за паству, жртвујући себе за добробит других. Када је добробит других, дефинисана црквом, католички свештеник тада постаје средство кроз које се воља цркве транспонује на паствуи како је он присутан у њој као пример, он постаје пастир стада који га контролише и води. Оваква поставка, ствара изразито јаку хиреархију и католичка паства је на тај начин дисциплинована и устројена да следи који год правац, пастир, тј црква, одабере. На тај начин цела динамика друштва је контролисана на “лабав” начин, паства има илузију слободе али је уствари тотално контролисана. Ово је посебно тачно за Хрвате, који док им не стигне наређење из Ватикана да кољу, постају левичари, метро сексуалци, опуштени, цивилизовани, “нормални”, што Срби тумаче као “схватање” истине, (на коју само Срби имају право, пример су идиотски коментари на то што Хрвати играју Ужичко коло) и онда спуштају гард, само да би већ колико следећег дана били почишћени, преклани и бачени у јаму.

Код православаца, сама чињеница да је попу дато да има породицу, она постаје сва његова брига и аутоматски он тада сужава своју посвећеност, вишем циљу и приврженост вери и цркви, види као “посао”. Он са породицом, се не разликује од осталих, и недостатак различитости, онемогућава стварање хиреархије унутар друштва. Како не постоји лични пример жртве, све је остављено пуком апстракту, великим причама које звуче грандиозно али је ефекат на реалан живот готово раван нули. Како не постоји систем који надживљава православног попа, црква и вера су подложне променама и зависне од ЛИЧНОСТИ а не од СИСТЕМА. Коначно све ово доводи до анархије, слабе организације која за последицу увек има негативно. Геноцид и протеривање.

Хрват има пастира (фратра) и пса чувара (екстремну идеологију која без компромиса реже врат) и држи стадо у покорности, док Србин има тор из кога слободно искаче јер је пастир презаузет својом женом и који га ваби назад кад примети да га више нема у тору.

Међутим идући још даље, проституција је настала са пољопривредом. Када је гомилање хране раскинуло везу са природним циклусима. У том моменту, физика ловца, престала је да буде одлучујћи фактор за женку, већ нагомилана количина “богастава”. Штек је постао извор живота.

Онај са више жита аутоматски је постао пожељан од онога ко може да стигне зеца.

Пресликано на данашњи свет, ништа се није променило само што је штек од жита замењен новцем. И на овом месту, долазимо до суштине проблема проституције у Србији.

Наиме, када се поставе ствари на своје место, проституција у Србији је државни пројекат а ево и како.

Историјски гледано, слање студената из Србије на школовање у Европу,током 19 века, довело их је у контакт са борделима и коцкарнициама. Треба само замислити само Српско сељаче које је препознато из војног врха као физички спретно и као такво селектовано за школовање у иностранству и његов сусрет са Француским борделом. Из гуња и овчије коже, из собе у којој сви спавају, у којој отац таслачи мајку док се дете пита шта то тата ради, у Француски бордел, са куравама које су испекле занат већ вековима, научене вештинама које су им преносили морнари из колонија, то царство секса и перверзија, тотално је расточило мозак српског сељачета у гуњу. По повратку, тај шок, код њега прави екстрема и он тежи да то исто има код куће. Оно шта му даје моћ да иште борделе јесте управо моћ чина јер он је сада официрчина и као такав, део система. Део државе. Када на војну структуру и њихову зависност од пичке додамо и школовања државних чиновника, добијамо функцију по којој је проститиуција саставни део естаблишмента Српске државе.

Врло брзо је препознато да маса, која није имала срећу да јебе по борделима Париза и Беча, на секс гледа доста штуро и да, и ако га редовно практикује по шљивицима и обалама Морава, ипак има начелно став да секс ван брака је неприхватљив.

Ово је онда довело до тога, да се људи могу врло лако контролисати, тако што ће им се на послу намештати сисате секретарице, лаке на обарач а јавно промовисати традиција и морал. Службеник тада, када јебе секретарицу, то мора да крије чиме директно доспева под контрлу службе и ту се круг затвара.

Сексуални контекст, као оправдање за политичку акцију, најбоље се види у Мајском преврату и убиству краља Александра и Драге Машин. Легенда каже да су “моралисти” тј извршиоци атентата, провукли сабљу кроз вагину Драге Машин, пре него што су их исекли и бацили са терасе.

Практично од тог момента, ствари крећу рапидно низбрдо.

Први Светски рат, у коме Србија губи 60% мушке популације, силовања и курварлуци које врше окупатори, парадоксално, “ослобађа” жену патријархалних стега и већ у периоду између два рата, градске “шмизле” и “фрајле” преплављују престоницу. Сам Арчибал Рајс пише о томе како службенице у пошти су нељубазне и да лакирају нокте док народ чека на “услугу”.

Краљевина Југославија, њена не функционалност, препуна је “скандала” и перверзија и њен крвави крај, у себи има уграђену проституцију у основи како на личном, тако и политичком нивоу.Комунизам као ригидан, брише све и наставља бордел, само у социјалној форми у виду “радних акција” где се младеж хефта али и гради пругу и мост.Међутим, како систем кородира и распада се, напупеле пионирке све више долазе до изражаја али се то контролише путем службе и јавног моралисања.Коначно све се распада током 90их, када долази тоталног растакања свих вредности.

Међутим, оно шта успоставља проституцију као стуб моћи у Србији дешава се после 90-их и “демократских” промена.

Као и пре, хероји Кошара бивају заборављени и доживљавају судбину Солунаца,а у први план долазе старлете.

Генезу феномена старлете треба сагледати одвојено од естраде. Старлете су нешто сасвим друго.

Старлета је промотерка проституције као вредности и све оне имају једну исту полазну тачку а то су прватни факултети. Оне су “образоване”, “либералних схватања” и оне су “екстра”. Доба факултета “ЏимСлип” јесте прекретница у овој причи и после њега, проситиуција је морално прихватљива. Промотерке овог факултета, налазе посао свуда и захваљујући свом знању, долазе на места у влади и постају део естаблишмента. Оне су прве “елитне” и пра мајке “сплаварки” за 50-100 евра сат.

Након пада бижутерије, овај тренд се наставља и лепе али у оделу, бивају замењене силиконима на изволте, напуцане до бесмисла и обогаљене ботоксом и пластиком до мере где више није могуће разликовати уста од вагине. Како су стандарди спали, спала је и естетика а са њом и комуникација која се данас одвија на нивоу приматског.

Собзиром да је идеја за факултет “ЏимСлип” сервирана од нашег јединог историјског архи непријатеља, свођење Србије на кавез са мајмунима тотално се уклапа у њихово виђење света и поретка.

И нашег места у истом.