Доба фуље, Драган Томић

Случај Чери Кис, прве пост окотобарске Српске порно глумице, најбоље осликава двојни, тј шатро морал у Србији. Чери је у индустрију ушла у право време, са 18 година и после само пар, доста обећавајућијх рњића, завршила каријеру у паклу провинцијалне двојно моралне Србије. И да ствар буде гора, то се десило у врело крвни Ниш. Међутим оно шта је посебно интересантно у целој овој причи, јесте да је водитељка која је водила интервију са Чери Кис, била слика и прилика порно диве, и која врло вероватно, припада класи елитних “400 евра сат” конфета. Док је причала са Чери, водитељка је балила попут разуларене роспије, замишљајући себе у њеној улози са свим тим сантиметрима у свом телу. Међутим, водитељка, у случају да припада елитном клубу 400 никада неће снимити порњају за 3000 евра већ ће радити исто то за 1000 само без камера. На овај начин, она ће задржати и паре и “имиџ” озбиљне водитељке која ће у једном моменту да нађе принца у белом џипу који ће јој омогућити пристојан живот у вили од милион евра са бајом који је воли и то до краја живота. То што до те куће неће имати пут, што ће срати у септичку јаму, што је кућа бесправно подигнута и што ће при првом пљуску да се септик отвори њу не занима. Као што је и не занима то што док се хефта за 400 евра са пет других мушкараца, њен љубљени дави бабуна гледајући Чери Кис на интернету, кога краде од комшије преко вајерлеса. Јер ипак, Чери то боље ради од конфете.

За бело кугаше и оне који бдију над Србијом, проблем је у томе,што да роди бебу, више шансе има Чери Кис којој је снимање порнића требало да буде ПОСАО од конфете којој је курвање за 400 евра СТИЛ живота.

И тако, нада која обећава, на крају емисије, ритуално је добила дечка и торбу козметике и натерана је да да обећање да никад више неће држати више од два курца у устима, док је не покрије црна земља.

На овај начин, архи-мајка и прото курва је одбегло јање, вратила у тор и показала још једном да је Србија чврсто у диктатури матријархата.

Проституција напред-порнићи стој.

Успон фуље у Србији, кореспондира са завршетком Првог Светског рата. Србија је изгубила 60% мушке популације али је далеко већи број њих, био избачен из строја јер су им руке и ноге и умови остали на бојним пољима. За те најбоље, нај храбрије, нај исправније повратак кући без руке, ноге, ока, ума, значио је смрт само у ратама. Тај најквалитетнији генетски материјал, Српкиње нису хтеле наше хероје без ноге и руке, јер живот на селу је захтевао обе и тада долази до одлива пичетине у градове и устоличавање фуље.

Онога кога је фуља могла да нађе у граду јесте само шверцер,протува,државни службеник, татин син, увело цвеће. Фенсерај. Брак између оних који су захваљујући положају избегли страдање, носе у себи млохав генетски материјал, који када се помеша са здравом генетиком, долази у конфликт и ствара патологију колосалних размера која се вечито компензује баслословним новчаним, материјалним улагањима. То су та бледа, невољена деца, која имају све материјално али ништа емотивно, то су те мајке, даме, незадовољне јер се никад не осећају сигурно јер поред себе немају билошко мушко, већ само бледу копију које неби ни погледале да њихов љубљени није остао без ноге, извлачећи рањеног друга, под кишом метака негде на Кајмакчалану. Све што она има јесте то да гледа како увело цвеће жање семе у које није уложило ни кап свога зноја и које се кити туђим успесима. Једино шта ту даму може развеселити јесте управо море на коме ова никад није била и Србија баш у периоду између два рата гради највећу речну фолтилу у којој примат имају крузери. Одтле долази и легенда о “Белој Лађи” која је пра зачетник сплавова јер су беле лађе биле ништа друго до пловећи бордели. Док се Европа спрема за рунду 2, Србија расточена у Југославији постаје супер декадентна држава која богатство троши на луксуз у коме централно место има фуља.

Но ни на селу се ствари нису одвијале другачије. Деца без оца потпадају под доминацију мајке и постају едиповци који само појачавају успон фуљијархата. Они долазе у градове, физички спремни али емотивно осакаћени, јер им недостаје мушки принцип и ту потпадају под фантазију комунизма. Јер да се разумемо и тада је фуља ишла на богатуна и млада едиповска крв, која ће хранити комунистичку партију, не жели да смени капиталисту због радничких права, већ да снизи цену пичке. Њхиова мотивација је искључиво, сексуална а не идеолошка. Са друге стране, фуљарска класа Београда жели да здржи елитни статус и грчевито се бори за то.

Због тога, када комунисти долазе на власт, младост добија централно место. Не само што су млади најпогоднији за манипулацију и обликовање, већ зато што су сексуално најпожељнији било за друга са ашовом или за комесара у џизмама. Логичан наставак су јагњеће бригаде и комунистичке оргије.

Као и у првом светском рату, сирочад без очева попуњава армију едиповаца која се слива у градове и твори прво комунистичку младеж и коначно-грађанску класу данас.

Кроз цео овај процес, фуља, се провлачи као централни лик и она се прилагођава стилу кроз време.

Од копије француске собарице пре Првог Светског рата, преко “фрајле” у периоду између два рата, до “другарице” током комунизма и “напупеле пионирке” на крају. Распад земље доводи криминогене структуре у центар и оне заправо јесу тај идеални спој тестостерона и новца који устоличава фуљу на трон. Криминалац јесте једини прави пожељни тип мушкараца са којим фуља може бити срећна јер он у себи обједињује како тестостерон тако и штек, који до новца не долази умом већ физиком. Он је отелотворење идеалног мушкарца који се контролише рибицом.

Брз новац, брза кола као ментална пројекција брзине и окретности која произилази из физичке снаге и самопоуздања, јесу главна одлика алфа мужјака. Главна одлика алфа мужјака јесте способност да се наметне као главни и доминантан у окружењу. Међутим, он у том напору, брзо сагорева и он није способан да ОДРЖИ, да створи било шта осим БЕБЕ. Алфа мужјак је једном речју, добар само да прави децу али не да и децу одгаја. Његова жеља за доминацијум директно је повезана са тестостероном, са јајима и максималну снагу испољава у чину секса који може да траје највише до сат. После тога он, престаје да постоји.

Инстант култура и инстант живот, јесу тада директна реплика сексуалног чина али она као таква, није у стању да створи било шта што ће трајати дуже. Због тога, одмах и сад, јесте главни принцип који преовлађује у култури фуље.

На овај начин, било шта озбиљно, што захтева каналисање енергије, постаје бесмислено. Само кастрација, неопходна да би се енергија фокусирала на нешто веће, постаје бесмислена.

Цену за власт деликвента и фуље, цела Србија плаћа 99 године, када бива смрвљена технологијом и када “америчке пичке” са 5 километара висине, кукавички разарају краткодометног српског алфа јебача. Овај пут Амерички је био већи од алфиног.

Идентификујући се са Западом, “нова власт” у Србији, ради исто оно шта је радило увело цвеће у периоду између сва светска рата. Узима туђу победу за своју.

Међутим, као и кримос из 90-их, нови србски бизнисмен престаје са послом чим дође у прилику да јебе сваки дан коју хоће и на тај начин он постаје само још једна извођач радова на потемкиновим селима, широм Србије. Грчевито се идентификујући са западом, они постају не криминалци, већ цивилизовани бизнисмени, успешни привредници, културни, углађени и богати они постају цивилизоване алфе које промовишу матерјално као западно а све у славу вагине.

Фуља то препознаје и прилагођава се. Она више није “принцеза” коју чува крими витез, већ самоуверена сама и своја, која зна колико вреди, која улаже у себе. И то наплаћује у рангу од 200 до 400 евра сат. Кад није заљубљена а кад јесте тад је цени само небо граница.

Због тога, порнографија као вид сублимације је смртни непријатељ проституције, јер за проституку треба зарадити док се порнић скида преко торента за џабе.

А сви знамо да и код бабе нема за џабе.

Драган Томић