Холден Колфилд: Министри и портпароли – не правите се МУТАВИ!

Хоће ли нам ико одговорити: Зашто је Александар Станковић, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!?

Поред свих невоља које, што је и логично, непрекидно опседају једно неуређено друштво и државу лошег и нефункционалног правног система, народ Србије се ових дана “бомбардује“ вестима о убиству Александра Станковића, зв. “Сале Мутави“, вође навијача Партизана.

Чега је он био вођа и о каквом навијању се ради тамо где овакве “вође“ предводе навијаче, можда најбоље говори чињеница да је на ту “функцију“ у Партизану дошао са исте такве функције у табору најљућег ривала Црвене звезде. Спортски, навијачки,нема шта… Па зар и међу навијачима има “прелетачевића“? Ко предводи “навијачке групе“ и какве су то заиста организације? Добро, нека ово буде само осврт на једну другу тему која ће у наредном периоду бити обрађена.

Посебну тему представља и скандал који су прво покренули фудбалери Партизана, када су два дана након убиства Станковића, изашли на утакмицу у мајицама са ликом убијеног “вође гробара“. Шта значи слоган на мајици “Добро памтим све“ и коме је упућен, нису нам објаснили. Ко је аутор слогана, ко им је поделио мајице… и о томе се сви праве МУТАВИ. Са одавањем почасти ликвидираном, осуђеном криминалцу, нарко-дилеру, по узору на фудбалере, наставили су и кошаркаши Партизана. Део кошаркашке публике, која је међу љубитељима спорта у Србији увек шапатом коментарисана као “културнија“ од фудбал-фанова, дочекао је звиждуцима позив на минут ћутања и одавање почасти убијеном нарко дилеру, па су на “публику“ кренули “навијачи“ и изазвали нереде на трибинама. То је веч нека трећа тема…

Четврту тему би представљале информације о детаљима убиства, истраживањима мотива и праћење тока истраге, што највише занима и нашег премијера. Њега каже, мајице не занимају и нека носи ко какве хоће.

У реду, све су то занимљиве теме којима се треба позабавити, али некако се чини да сви заобилазе тему која занима многе жељне да сазнају и више од “истине“. Хоће ли нам ико одговорити: Зашто је Александар Станковић, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!? Да ли вас то занима премијеру?

Према средствима јавног информисања, Станковић је ухапшен са још седам припадника његове криминалне групе још давне 2006. године као вођа дилера дроге у београдском насељу Медаковић. Осуђен је тек пет и по година касније (20. децембра 2011.) од стране Вишег суда у Београду (ефикасност нашег правосуђа још једном на делу). Пресуда наведеног суда постала је правоснажна одлуком Апелационог суда од 06. фебруара 2013. године, када је проглашен кривим и осуђен на јединствену казну од 5 година и 10 месеци затвора и новчану казну у износу од 50.000 динара. Пресуда је постала извршна и као таква достављена на извршење Првом основном суду у Београду 14. маја 2013. године.

Дакле, наше питање је сасвим на месту и оправдано, па ћу га поновити и трећи пут:

Зашто је Александар Станковића, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!?

Према Закону о извршењу кривичних санкција:

IV ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног

Разлози и трајање одлагања извршења казне затвора

Члан 59

Извршење казне затвора може се одложити:

1) ако је осуђени оболео од тешке акутне болести – док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;

2) ако је осуђена жена навршила шести месец трудноће или има дете млађе од једне године – најдуже до навршене треће године живота детета;

3) због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља осуђеног – најдуже три месеца од дана одлагања;

4) ако је супруга осуђеног на три месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли – најдуже шест месеци од дана одлагања;

5) ако су заједно са осуђеним на извршење казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору – најдуже шест месеци од дана одлагања;

6) ако је осуђеном одлагање потребно због неодложних пољских или сезонских радова или радова изазваних каквим удесом, а у породици осуђеног нема потребне радне снаге – најдуже три месеца од дана одлагања;

7) ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета – најдуже три месеца од дана одлагања;

8) ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања – најдуже шест месеци од дана одлагања;

9) ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита – најдуже два месеца од дана одлагања.

Даном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању.

Поступак одлагања извршења казне затвора

Члан 60

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси осуђени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и назначава време за које се одлагање тражи.

Осуђени који се налази на издржавању казне затвора не може поднети молбу за одлагање наредне казне затвора.

Према уобичајеној пракси, осуђени (и њихови саучесници у злоупотребама наведених одредби овог закона), најчешће потежу за ставом 1 члана 59.

• ако је осуђени оболео од тешке акутне болести – док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;

Сјајан пример и образложење злоупотреба пронашли смо на блогу Миодрага Мајића, судије Апелационог суда у Београду. Прочитајте обавезно “питање“ адвоката и одговор судије (копирано):

Blog sudije Majića – o krivičnom pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Kako odložiti izvršenje kazne zatvora

Питање: Poštovani g.Majić
Klijent mi je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora 3 godine. Osnovni sud mu je zbog zdravstvenih problema, a na osnovu medicinske dokumentacije tri puta po tri meseca odlagao odlazak na izdržavanje kazne četvrti put zahtev za odlaganje izdržavanja kazne je odbijen. Moj klijent je trebao da se javi odmah na izdržavanje kazne, ali je u dogovoru sa referentom za izvršenje krivičnih sankcija Osnovnog suda
postigao džentlmenski usmeni dogovor da se na odbijajuće rešenje ne žali a da se na izdržavanje kazne javi za 45dana. Moj klijent deseti dan od postignutog džentlmenskog usmenog dogovora sa referentom za izvršenje krivičnih sankcija, biva napadnit od strane nekoliko lica koja mu pajserima lome levo rame,ruku,lopaticu. Napadače procesuira tužilaštvo i MUP,moj klijent biva podvrgnut višečasovnom operativnom zahvatu i trenutno je u fazi postoperativnog procesa. jednostavno nije u mogućnosti da koristi levu ruku,dok sve osnovne životne funkcije počev od odevanja, ishrane, kupanja ne može da obavlja bez pomoći supruge.
Referent za izvršenje krivičnih sankcija ne želi ni da čuje za novonastale okolnosti i spreman je da ukoliko se moj klijent ne javi dogovorenog datuma da izda naredbu policiji za odvodjenje na izdržavanje kazne,
obrazlažući da je moj klijent Van zakonskih okvira na slobodi.
Moje pitanje je
Kako mog klijenta vratiti u zakonski okvir odložiti izvršenje kazne
bar za vreme neophodno za oporavak da bi mu leva ruka postala bar malo funkcionalna
a time i funkcionisanje u zatvorskim uslovima moguće?

Наш коментар пре одговора: Замислите само, јадног, несрећног човека, који је толико болестан да не може да оде на издржавање затворске казне јер за његову “тешку болест“ нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници, бахати, безобзирни хулигани тако да претуку и изломе? Где ће им душа, на тако тешко болесног ударити? Где су борци за људска права да реагују у заштиту овог човека? Где су удружења за заштиту животиња… А о моралу и “стручности“ овог његовог адвоката који поставља оваква питања – немамо коментар!

У сваком случају…

Одговор судије Мајића: Poštovani,
kao što i sami shvatate, teško je vratiti u “zakonske okvire” nešto što je od početka u stanju koje se ne može smatrati zakonitim. Oblast odlaganja izvršenja kazni svakako je jedna od onih gde dolazi do najvećeg broja zloupotreba. No, neću se sada time detaljnije baviti, jer to nije predmet Vašeg pitanja. “Džentlmenski” sporazum sa referentom, kako ga nazivate, svakako je doprineo ovoj sasvim neregularnoj situaciji. Osuđeno lice zadobilo je povrede u vreme kada je već trebalo da se nalazi na izdržavanju kazne, tako da je jasno zbog čega referent koji je bio “džentlmen” sada insistira na momentalnom javljanju. Jednom rečju, ne vidim kako je moguće čitavu proceduru vratiti u zakonski okvir. VAša nova molba morala bi sadržati i navode koje ste ovde istakli, a na referentu bi bilo da eventualno nadležnima objašnjava kako je do ove situacije došlo. Pri tome, podsećam da ZOIKS kod odlaganja zbog teške akutne bolesti, predviđa ovu mogućnost samo kada u Zavodu ili Specijalnoj zatvorskoj bolnici nema uslova za lečenje. I ovo se u praksi zloupotrebljava pa se, bez obzira na eventualnu mogućnost zdravstvenog zbrinjavanja, odlaganja odlaže i kada za to realno nema uslova.
S poštovanjem,
MM

Дакле, да се не правимо МУТАВИ! Од извршења кривичног дела за које је ухапшен (6. марта 2006.) и правоснажно осуђен на затворску казну у трајању од 5 година и 10 месеци, до дана када је Станковић Александар убијен (13. октобар 2016.), прошло је више од 10 година и 7 месеци, а он још увек није био отишао у затвор, на издржавање казне!

Дакле, с обзиром на све наведено, није много ни четврти пут да питамо и питаћемо још 400 пута ако буде потребно:

Зашто је Александар Станковић, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!?

Позивамо све одговорне и надлежне за извршење кривичне санкције, односно за одлагање извршења затворске казне на коју је Александар Станковића, зв. “Сале Мутави“ осуђен, да изнесу у јавност:

1. Разлоге због којих је Станковићу одлаган одлазак на издржавање казне;
2. Колико пута је Станковићу одлаган одлазак на издржавање казне;
3. Да ли је за одлагање коришћена болест као разлог, ако јесте која болест или болести и да ли за ту болест или болести заиста нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;
4. Министри правде, актуелни и претходни у протеклих 10 година нека објасне кроз средства јавног информисања народу, због чега осуђеник за тешко кривично дело ни после више од 10 година од хапшења није отишао на издржавање казне, односно зашто њихов ресор евидентно не функционише како треба;
5. Адвокати, судије, лекари и други сведоци разлога због којих су Станковићу у више наврата одлагани одласци на издржавање затворске казне, нека се сучеле у некој ТВ емисији, нека погледају јавности у очи и нека нам објасне како је Станковић био способан за теретану, ако евентуално није био здрав за издржавање затворске казне и после теретане на улици уместо да је био у затвору, па би можда и данас био жив?

Случај хапшења председника Вишег суда у Шапцу, председника Основног суда у Лозници, њихових сарадника и саучесника у примању мита од лица којима су омогућавали одлагање извршења затворских казни није затворен за јавност, колико год да тај недавни догађај брзо пада у заборав. Пратићемо знатижељно ток и исход и њиховог суђења, а у светлу најновијих догађаја, видимо да се ради о једној веома озбиљној теми и забрињавајућој појави на које надлежни морају дати хитне одговоре и пронаћи права решења.

Не терајте нас да се обраћамо на 100 адреса по 100 пута са овим захтевом! Нама то неће бити тешко, него због вас… Олупаће вам се о главу ако не будете хитно истражили овај и друге случајеве злоупотреба Закона о извршењу кривичних санкција! Схватите овај проблем као омчу око врата правосуђа. А да ли ће надлежни скинути омчу и спречити злоупотребе у правосуђу, или сами себи измаћи столицу на којој стоје – нека сами одлуче.

За крај, ево још једног прилога овом тексту, чланак “Блица“ од 07. марта 2015. године, који говори о мистериозним болестима покојног Станковић Александра које га ипак нису спречавале да иде на утакмице и чува руководиоце клуба, а опет су толико тешке да се паралелно са издржавањем казне не могу лечити. Прочитајте ОВДЕ