Ja ne želim da se branim, jer ne želim da budem napadnut. Kao što ne želim ni da napadam silom. Ali, ako budem napadnut, neću mnogo razmišljati o tome da li sam prekoračio ili nisam nužnu odbranu. Ako sam napadnut, za mene je svaka odbrana kojom mogu da se odbranim u tom trenutku nužna, a koje su posledice moje odbrane, to nije do mene. Ne bi ih bilo i ne bi postojale posledice da nije postojao uzrok – napad.
Hteo bih u stvari da postavim pitanje, šta je to primerena sila? I koliko žrtava (ili bilo kakve žrtve) nije mnogo, a koliko je mnogo?
Taj termin, “neprimerena sila“, nekako mi oduvek bode oči. Bilo da je reč o sukobu dva pojedinca, bilo o sukobu dve države, države protiv ilegalne organizacije… Gde god postoji nasilje, koja je sila primerena?
Žarko Laušević nije osudjen za dvostruko ubistvo, već za prekoračenje nužne odbrane. A koliko se to vremana daje čoveku da razmisli, šta je nužna odbrana a šta njeno prekoračenje kada je napadnut? I u kakvim uslovima, pod kojim pritiskom, strahom, stresom on deluje u takvom trenutku? Zar zaista mislimo da možemo savladati životinjski instikt koji u tim uslovima stupa na snagu i potiskuje razum. Neko možda i može, većine ne može… Nema tu razuma i to su situacije koje potvrdjuju da mi nismo ništa drugo nego životinje. Navodno, inteligentnije od ostalih…
View original post 1.902 more words
P R E V R A T 
Hm,hmm…kad je u pitanju,lausevic kao pimer, po secanju, on je „dupli ubica“..jer, je „skoknuo“ do kuce po levor i „pribio“.znaci, nije „afekat“..pa, ajde de.
Sviđa mi seSviđa mi se
Nisam prisustvovao ni događaju ni suđenju, tako da se vodim samo činjenicom da je on osuđen za prekoračenje nužne odbrane, a ne za ubistvo. Pitanje koje postavljam i moje mišljenje o nužnoj odbrani i njenom “prekoračenju“ je u tekstu…
Sviđa mi seSviđa mi se
Koliko se sećam, u optužnici je pisalo da je „iz ruksaka izvadio pištolj marke CZ-99“. Pretpostavljam da je ruksak bio kod njega a ne kod kuće, ali đavo će ga znati 🙂
Apro po odbrane – ni jedan pravni „institut“ barem kada je reč o krivičnom pravu, nema više mogućnosti za zloupotrebu. Ako za trenutak isključimo korupciju koja se podrazumeva, okrivljeni je obrao zelen bostan ako nema mogućnosti da uzme poznatog i lajavog branioca. Poput onoga koji je „dokazao“ da je u slučaju Andrije Draškovića ubistvo u nužnoj odbrani moguće izvršiti sa sedam metaka u leđa. U KZ Srbije nedostaje samo preambula u kooj bi stajalo da „će se zakon primenjivati isključivo na siromašne građane“ ili foto album sa likovima koji su od njega izuzeti.
Sviđa mi seLiked by 2 people
U KZ Srbije nedostaje samo preambula u kooj bi stajalo da „će se zakon primenjivati isključivo na siromašne građane“ ili foto album sa likovima koji su od njega izuzeti…
Hahaha… u stvari, da nije tužno bilo bi smešno, ali u svakom slučaju – bravo!
Nego, u ovom svom tekstu ja sam poentu tražio u “ko se mača laća od mača će i poginuti“… ali dobro, drago mi je ako priča (esej) otvara mogućnosti i za druga tumačenja i rasprave.
Sviđa mi seSviđa mi se
U KZ Srbije nedostaje samo preambula u kooj bi stajalo da „će se zakon primenjivati isključivo na siromašne građane“ ili foto album sa likovima koji su od njega izuzeti…
Hahaha… u stvari, da nije tužno bilo bi smešno, ali u svakom slučaju – bravo!
Nego, u ovom svom tekstu ja sam poentu tražio u “ko se mača laća od mača će i poginuti“… ali dobro, drago mi je ako priča (esej) otvara mogućnosti i za druga tumačenja i rasprave.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Hm,hmm…pa, mozda je KZ Crne Gore u pitanju, a tamo se postuje „cojstvo i junastvo“, ono „nije prekomerno“..a, zdimio je u Serbije, nadajmo se da nece biti krvne osvete,niti ce da „bidne“ povratnik u delu.
Sviđa mi seSviđa mi se
Evo teme i prilike kojoj je primereno da vas, moje nove cyber poznanike, uputim na sjajnog, savremenog nemačkog pisca BERNHARDA ŠLINKA! Poznat je po romanu – Čitač – snimljen je i film, ali roman je roman. Toplo preporučujem i zbirku pripovedaka – Bekstva od ljubavi – , a u vezi sa ovom temom naglašavam roman – Povratak kući – . Naime, Šlink je jedan od retkih Nemaca, pravnik po obrazovanju, koji se hrabro uhvatio u koštac sa nacizmom, u oba ova pomenuta romana. Ja , matora štreberka, dobre tekstove, kakve god vrste, čitam uz svesku i olovku, te naročito kada sam u nekoj životnoj frci, volim da se vratim tim napabirčenim, prepisanim esencijama ljudskog duha! Upravo se potrudih da nađem citat iz Povratka kući, koji sjajno govori o osnovnom ljudskom pravu – pravu na samoodbranu, ali nisam uspela u moru ovih svojih pisanija, doktorski rukopis je divan prema mom! Pronađite vi roman, ako već niste, evo ide sajam, nećete se pokajati! A ovako iz glave mogu samo da podsetim na našeg vladiku Rada: – Zlo činiti od zla se braneći, tu grijeha nema nikakvoga! –
Sviđa mi seLiked by 1 person
Hvala na preporuci, našao… Knjige su mu po 450 dindži tako da… pročitaću 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm…sto se tice „ljudskog prava“, cinjenica je da su, krucijalna ljudska prava, obuhvacena u Manifestu Komunisticke Partije..naravno, preporucljivo je „bez prekoracenja sile“, sto naravno zavisi od „suprotne strane,koja krsi ta ljudska prava“.
Sviđa mi seSviđa mi se
NIje najveći problem kad je čovek bolestan, problem je kad svesno širi zarazu. U literaturi 19. veka ima i mnogo korisnijih pisanija od manifesta – proleterskog svetog pisma, koga su sastavili i trukovali rentijer i grebator.
Sa druge strane, ovo je tekst o principima koji su univerzalni pa sa ideologijama nemaju mnogo veze. Ako hoćeš da raspravljamo o ideologijama, potrudi se i napiši tekst pa da pričamo. Ovo je trolovanje, što je takođe na neki način legitimno, ali ako nastaviš da insistiraš – pripremi se na reakcije koje ti se verovatno neće dopasti.
Sviđa mi seSviđa mi se
Josip Jović nije prvi poginuli policajac.
http://www.vecernji.hr/hrvatska/policajac-srpske-nacionalnosti-bio-je-prva-zrtva-srpske-pobune-u-hrvatskoj-849561
Sviđa mi seLiked by 2 people
Uz dužno poštovanje prema žrtvama, ili baš zbog istog, moram da pitam kakva je svrha deljenja ovog teksta? Recimo da sam samo neinteligentno, pa još plavo žensko biće, ali moram da pitam dokle ćete nas vi iz ‚‚bratske‚‚ republike ovako zajebavati? Jeste da vam se često nameštamo, ali, brate, što je mnogo, mnogo je!
U moru nesreća koje su se dogodile devedesetih, zaista NIJE BITNO koje nacionalnosti je bila prva žrtva i od čije ruke je stradala! (H)istorijsko iskustvo nas je naučilo da Srbi, koji na tom tlu žive, moraju biti jaaako oprezni i da polako i neopozivo nestaju. nestaju, uostalom, i na teritoriji Srbije, ali to je druga tema. Ostaje neopoziva činjenica da je sa teritorije Republike Hrvatske proterano u Srbiju, a i šire, oko 200 000 ljudi, po meni i mnogo više! NIJE SE DESILO OBRNUTO! Samo mi ne pominjite Hrtkovce, poređenje je besmisleno!
Mnogo puta sam rekla da sam duboko zahvalna svome dedi, koji je bio poreklom iz Ličkog Petrovog sela, kao mladić izučivši zidarski i stolarski zanat, uputio se u predvečerje I sv. rata u SAD trbuhom za kruhom, kao i mnogi momci tada. Da je ostao u Čikagu, verovatno bi napravio dobar biznis, zahvaljujući svojoj pameti i veštim rukama, a zahvaljujući naočitosti i stasitosti, možda skrasio sa nekom Amerikankom. E ali sa današnje tačke gledišta, patriotizam tih ljudi je bio NEVEROVATAN, velika grupa njih se skupila na lađi, koja ih je srećno dovela u riječku luku, gde su morali biti vrlo vešti da izbegnu austrougarske (čitaj hrvatske vlasti) i prebegnu da bi se, kao dobrovoljci, borili na strani Srbije i prošli svu Golgotu sa srpskom vojskom. Slična priča je dede po majci samo što je bio bogatiji, pa nije bio u SAD. EPILOG: dvadesetih godina XX veka kralj Petar I Karađorđević kupuje zlatnim dukatima zemlju od mađarskih grofova u Banatu i Bačkoj ( ne otima, nego kupuje, postoje ugovori) i deli ličkim i kordunaškim dobrovoljcima, nešto i Crnogorcima, iskreno, ne znam baš po kom osnovu, ali setimo se Mojkovačke bitke! Deda, već sa formiranom brojnom porodicom, dolazi u Banat, malo kasnije od ostalih 1929 godine i na tome sam mu beskrajno zahvalna. jer, da nije doneo tu odluku, pitanje je veliko da li bi brojne, kvalitetne, školovane sposobne porodice danas bilo! Da li bi živi izašli iz mraka II sv. rata, ili potom iz Oluje! Doduše, u II sv. ratu dva najstarija sina su podlegla crvenoj pošasti, mada ih je iskusni deda preklinjao da to ne čine! Ali ostala su još dva sina i tri kćeri! Ja sam potomak jednog od sinova, a ima nas ukupno 10 unučadi. Jedan je doktor matematičkih nauka, većina nas, tačnije devetoro je fakultetski obrazovano, u raznim oblastima! Zamislite da su još i ta dva strica ostali živi i imali svoje familije!
Neću sada širiti sa strašnim pričama izbeglica, koji su avgusta ’95 nahrupili u naše selo, dočekani su toplo, za razliku od mnogih drugih mesta i podignuto im je naselje – to je nama mentalitetski blizak svet!
Sebe smatram kosmpolitom, ali kad čujem nešto iz srpsko-hrvatske priče, redovno osetim neprijatno treperenje u želucu! To je prosto već arhetip reakcija! Zna se, brate, ko je u toj priči žrtva i to, možda, ali samo možda, treba oprostiti, ali ZABORAVITI NE SMEMO!
Sviđa mi seSviđa mi se
Manje kosmopolitizma i kosmogonije,vise ksenofobije i iskljucivosti i bolje ce da se prodje sledeci put.A ovi sto hoce da prave vladu u senci neka prebace komunikaciju u deep web za pocetak ,nema logike obznanjivati svoje namere naocigled ociglednih krtica iz croasana.
Sviđa mi seSviđa mi se
Да, видим да су се страшно потресли, сви редом од УДБе до Хрвата 🙂 Иначе, ниси оригиналан; давних деведесетих новинари питали Вука Драшковића шта би он урадио (са економијом, одбраном…) да га сутра изабењремо за председника, а он каже „знам ал’нећу да кажем, украшће ми социјалисти идеју. они су стари лопови“ 🙂
Нема од тога ништа пријатељу, Срби би да се боре али да борба није тешка, да дижу револуције али да се прво полицији одузму пендреци, да играју фудбал – али само на Вемблију или Ноу Кампу… Мрка капа, знам ја нас…
Sviđa mi seSviđa mi se