Ђорђе Ивковић: ФУДБАЛ КАО ОГЛЕДАЛО РОДИТЕЉА

„… Po treci put ,apelujem na moje djavole budite veliki sutra navijajte za svoje plavo bele ,pomognite im koliko mozete,postujte goste i manite se politike ,i ruzni reci ,nacionalizma i sl,Veceras sam bio sa ljudima iz Pazara oni su u karantinu,drago im je sto dolaze u nase malo mesto,Ljudi su korektni ,postuju nas i vi pokazite da i mi postujemo sve koji postuju nas,dokazite da sport i fudbal pobedjuju,sve ostalo je nebitno,Molim sve da ranije dodju na stadion zbog guzve ,ulaz ce biti otvoren vec u 14h,kako bi svi usli na vreme…“

Фукара је увек боље организована од добрих људи. Тако је страница „ОФК СИРИГ млађе категорије“ компанија Фејзбук забранила због пријаве са већег броја адреса јер шире непримерене, порнографске и шовинистичке садржаје (?!)

највећа препрека опоравку друштва су родитељи. Та срамна родитељска несолидарност је иницијално зло сваких других зала.

 

1. УВОД

Протеклих дана учмалу српску јавност узбуркало је убиство Александра Станковића званог Сале Мутави, припадника Партизанове групе навијача Јаничари. По неким изворима био је вођа ове групе, по другима, био је у рангу „пуковника“. Оно што смо могли сазнати из добро обавештених кругова, или лично се уверавајући сопственим очима, може се сажети у следеће:
– Да се Јаничари не зову случајно тако, јер су у питању бивши „навијачи“ других клубова. Тако је до широке јавности допрло сазнање да је српски спорт изузетан по томе што не само у политици већ и у спорту постоје „прелетачи“, што је пракса непојмљива у нормалним земљама. Не само то, већ су се Јаничари наметнули као доминантна групација и то не само тако што су на Јужну трибину ушли као добро увежбана група пит-бул теријера, већ и зато што су руководству Партизана служили као обезбеђење. Партизанове челнике, где је узгредно питање зашто им у опште треба обезбеђење, чувају „навијачи“ Звезде.

– Александар Станковић, виђени Јаничар, имамо је моћ да мења управе.

– Овог познатог криминалца, дилера дроге и горилу челника Партизана, у тренутку „атентата“ као горила чувао је човек по занимању затворски чувар.

– Иако на једвите јаде осуђен на робију, на исту није отишао јер наше судство тако функционише.

– Поводом његове трагичне погибије, само у једним новинама појавило се четрнаест страна читуља. За потребе читуља, лансиран је нови надимак Александру Станковићу – „Тигар“, јер није готивно да на целој страни закупљеног новинског простора пише „Брат мој,  Мутави, нека те анђели чувају“.

– Управа Партизана (којима је Сале Мутави батинама скоро откинуо од живота коловођу, па ослобођен судске одговорности и нетом затим убијен у сачекуши, где са добром сигурношћу можемо веровати да извршиоци неће бити пронађени), присиљавају играче да носе мајице са његовим ликом и да му се ода заслужена почаст. Када је исто покушано и на кошаркашкој утакмици, дошло је до окршаја две групе навијача са различитим виђењима оваквих комеморација.

У свему наведеном међутим нема ничега новога, поготово не необичног, само је наша јавност бандоглаво одбијала да види шта јој се пред носем одвија. Што је још коре – трачерски се окомила на један случај, који ће колико сутра остати истрошен и незанимљив, уместо да схвати трагичну ширину и нарав проблема.

 

2. РАЗРАДА

Најпре, оно што треба да буде као у камен уклесано: Нису се криминални кланови у нас појавили са почетком „нацоналистичких деведесетих“, како су нас врло успешно учили са ТВ Б92 у својој сорошевској фази. Први криминални клан-претеча је био Доланцов клан и, посебно треба запамтити да би се разумела данашње метастазирање нарко-криминалне болести друштва, сви ти Доланцови криминалци су истовремено били оперативци ДБ. Извршавали су задатке дате од тајне полиције, за узврат су имали заштиту државе, судства поготово, за слободно деловање у личном интересу. Нису „деведесетих“ такви ликови, истовремено криминалци, убице и де-бе-овци, испливали на површину само у Србији, већ свуда. Аркан, Јуса Булић и толики други, одреда су имали легитимације ДБ. Ови садашњи су трећа или четврта генерација, али се суштински ништа није изменило.

Нема ничег новог да „вође навијача“ имају гомиле кривичних пријава и судских пресуда и све стоји у „туршији“, док је цењени вођа заљубљен у клуб, послушан. Што се тиче одлагања робијања нарко-дилера и силеџије Салета Мутавог, посмртно произведеног у „националног хероја“ нема ничег необичног нити екстремног за наше судство које се од 1944 „не држи закона као пијан плота“ (по вољи Друга Тита). Примерице, мало старији подаци:

– Ђорђе Прелић, вођа Алкатраза, налази се у бекству. Осумњичен да је организовао убиство француског навијача Бриса Татона (Напомена: у ствари се не зна да ли је Брис Татон у опште убијен, али се зна какав је био те му је у Француској био забрањен улаз на свим стадионима. Но, умешала се висока политика). Против Прелића је до сада поднето више од двадесет кривичних пријава.

– Александар Вавић, вођа Алкатраза. Дванаест кривичних пријава за насилничко понашање, недозвољено држање оружја, наношење тешких телесних повреда, разбојништво и крађе. Без правоснажне пресуде.

– Дражен Драгаш (27), вођа навијача Црвене звезде. Поднето више од 15 кривичних пријава за неовлашћену производњу и стављање у промет дрога, разбојништва. Није правоснажно осуђен.

– Велибор Дуњић, вођа навијача Црвене звезде. Ухапшен у Шведској по потерници Интерпола због покушаја убиства Андрије Чогурића. ..Против Дуњића је, иначе, поднето 19 кривичних пријава.

– Драган Супуровић, вођа навијача Партизана. Осам кривичних пријава за производњу и промет дрога, изазивање националне, верске и расне мржње… Осумњичен 1994. за убиство, поступак је још у току. ИТД.

Најчувенији од свих је Иван Богданов, такође има врло богат и занимљив досије. Славан је по томе што је репрезентација Србије због његовог дејства изгубила пар-форфе две утакмице – против Италије у Ђенови и против Албаније у Београду. Иначе, да ће се оба инцидента десити инциденти навијачи су јавно упозоравали данима унапред, али је јавност остала глува, слепа и тупа. Богданов живи на Дедињу, блиски комшија му је Ивица Дачић.

Да постоје „прелетачи“ међу вођама навијачких група, сазнало се много раније од убиства Аце Мутавог. Био је у питању „атентат“ на Александра Вавића – Ваву, када га је Бог погледао, па га је у киши куршума само један погодио у „карлични део“ или у „дебело месо“ у народу познатије као дупе. И, потом је настала чаршијска енигма зашто је тако брутално нападнут Вава… Престоницом је кружило неколико верзија, због чега је пуцано на контроверзног вођу са „југа“. Према првој, али мање вероватној, осам хитаца је испаљено због сукоба међу самим „гробарима“. На појединим навијачким форумима као разлог сачекуше, спомиње се освета – подсећа се на период, када је Вавић као ватрени „делија“, ножем избо неколико виђенијих „гробара“. Према другој верзији, напад су организовали његови сарадници, које је малтретирао. Трећи извор наводи да је реч о класичном сукобу са другом групом дилера због превласти на нарко-тржишту.

Свакоме, са мало довољно организованог мозга у глави, јасно је да су све три верзије тачне. Пазите, лик ножем избоде неколико виђених гробара, не одробија, већ просветљен постане вођа тих истих „Гробара“. Сада је можебити пензионисан у неком чину. Али, некако је гурнута под тепих додатна информација, да је моменат пре пропуцавања Вава био у неком ресторану на консултацији са фацом званим Пера-БИА, који му је пружио прву помоћ и превезао у Ургентни центар. Само на основу потписа у поменутих четрнаест страница читуља, милиција је могла похапсити пола српске нарко-мафије. може, али неће.

Сада се чудимо како су благо речено неваљалци постали хероји. Ваља јасно рећи, данас је стање на релацији спорт-криминал никада горе и у сталном је погоршању. Оваквој ситуацији најкориснија „деверуша“ је Бранкица Станковић. И не морамо доказивати да су сомови који су се најбоље упецали на њене црве и удице са „Инсајдера“ управо патриоти који би бива да бране Србију. Не, не, причај им шта год хоћеш, они понављају да се треба решити хулигана на стадионима. Суштина кампање против навијача те 2010. године је био напад на тада још жив патриотизам међу навијачима. Не хулиганство, већ патриотизам у младим људима је требало уништити. Да не ометају параде педера и наш пут у Европу. Само то. Ја сам упозоравао, али ме ни на патриотској страни нико није чуо, да до год постоји патриотизам у тим младим људима, они могу постати добри људи. Негативна агресија ће проћи са адолесценцијом. Болест треба уништити тамо где се производи, тамо где су детонатори – у инсталираним крипто-структурама, особито обавештајно-политичко-судским, настављеним из титоизма, односно конкретније од Станета Доланца. Ту хоботницу треба уништити. На жалост, као крдо волова, патриоти су се повели за трачевима Бранкице Станковић. Тако су разорене патриотски профилисане навијачке групе Партизана, Звезде и Рада, које су биле искључива мета. Типичан спин Бранкице Станковић је изгледао овако: Знају сви, па и надлежни, ко су хулигани који годинама тероришу Србију. То су они који нападају и убијају странце, пале џамије и амбасаде, руше град, проливају крв по улицама, тргују наркотицима, пребијају новинаре…  Тако је могуће да данас у Нови Пазар нико „из Србије“ не сме више на утакмицу да дође, а да они тамо смеју сваком усташтву да скандирају, што деверуши Бранкици уопће не смета.

И догодило се, да се навијачи и даље туку и убијају, али сада међу собом те не угрожавају систем, па још већма и слободније дилују дрогу, али међу српском децом и отуда више није толико забавно. И, што је најгоре, проширило се по дубини, по бази, тако да ни једно дете од тих хуља више не може да побегне. Зло је продрло, са чемерном горчином пишемо, „у све поре нашега друштва“, како се за време Тита описивало.

3.ПРЕОКРЕТ

У Бачком Јарку, неспорно спортској средини, али одувек делимично и у понашању примитивној, у оквиру куп такмичења гостовао је проусташки ФК. Нови Пазар. И у реду је што је све прошло мирно. Тако је у Бачком Јарку победио фудбал… „Дан уочи меча, руководство Младости је одржало састанак са навијачким групама и апеловало на коректно навијање. Редарска служба и полицијски службеници, на улазу су професионално обављали свој део посла, па упркос детаљном претресу, није било гужве и сви су на време заузели места. Навијачи су за кореографију и понашање заслужили чисту десетку….“ На свом личном профилу прецедник клуба Тривун Јосиповић је поручио (цитирамо без посрбљавања): „… Po treci put ,apelujem na moje djavole budite veliki sutra navijajte za svoje plavo bele ,pomognite im koliko mozete,postujte goste i manite se politike ,i ruzni reci ,nacionalizma i sl,Veceras sam bio sa ljudima iz Pazara oni su u karantinu,drago im je sto dolaze u nase malo mesto,Ljudi su korektni ,postuju nas i vi pokazite da i mi postujemo sve koji postuju nas,dokazite da sport i fudbal pobedjuju,sve ostalo je nebitno,Molim sve da ranije dodju na stadion zbog guzve ,ulaz ce biti otvoren vec u 14h,kako bi svi usli na vreme…“ Ма да, сви путеви с равнога Косова воде преко Пазара.

Тако су Новопазарци, који се никада нису прославили добрим дочеком других клубова већ само злом и срамотом, из Бачког Јарка испраћени као победници и с музиком, поручили, а прецедник клуба пренео пућанству – Тривун Јосиповић: Ljudi iz Pazara su se licno meni zahvalili ,i svim Jaracanima na gostoprimstvu,rekli su da smo zadali domaci zadatak mnogim klubovima kako se gosti docekuju,ljudi se nisu nadali da ce toliko srdacno biti docekani ,i otisli su sa puno lepih utisaka,iz Backog Jarka“

На другој страни, дејствовала је „Темеринска група“. Колико су им стварно законски органи наудили, нека послужи пост који је недавно кружио у локалу интернет мрежом:

11. фебруар 2014. · KO VOLI KROFNE NEKA SE JAviiiiiiiiiii bice za sve

 Просто је потање колико тајне и јавне полиције треба да се нађе ова посластичарница и посластичарима стуцају крофне? Једном за свагда.

Па не, добро се добрим враћа, како се види.

Ту се, на општу жалост и невољу, умешао један скромни кадетски тим ОФК СИРИГ. Заиста добра деца. Ретки и по томе што у екипи као равноправну чланицу имају и једну девојчицу. Сматрамо да и овај ретки пример доказује доброту те деце. Међутим, за разлику од дочека настављача традиције Аћиф-ефендије, деца пријатељског клуба из исте општине су дочекана као крвни непријатељи. То је срамота целог Бачког Јарка, која их се не тиче. Зашто? Ко ће знати. Вероватно што сматрају да су Јарачани апсолутно најбољи, а сад се Сирижани никако нису предавали. Зато је, код резултата 2:2, у 80-том минуту један чимбеник ФК „Младост“ упао на терен и почео да туче „непријатељско“ дете. Ко зна, вероватно се преждерао крофни. Судија није могао ништа друго, већ да прекине утакмицу.
Јарачани, ако су малопре дали домаћи задатак из пријатељског дочекивања усташа, сада су задали домаћи задатак из простачког, дивљачког дочека комшијске деце.

Ја сам ту децу видео након повратка са утакмице. Узрујани, депримирани, разочарани. Не може да се прихвати да је сигурно тачно, с обзиром на узрујаност, али рекоше да је по терену дивљао неки Тривун коме презиме не знају. И, шта сад? Пошто су деца узрујана или ако хоћете уплашена дивљачким упадом крофнавог јарачког гелиптера, треба да не знамо колективно о коме је реч?

Али, тој деци, које није баш мало, а и да их је мало, ништа не мења, нико из матичног клуба није пришао, ни добру реч да каже. Гњиде. Никакву подршку нису хтели да им пруже. Ништа. Поставили су се горе од крофнама напрашене управе Јарка. Супротно, ново Прецедништво ОФК СИРИГ промтно је сменило тренера кадета „због лоше педагогије“. Да су покушали нешто у вези утакмице у Бачком Јарку, Боже сачувај. Неће на пословне партнере. Једно наше дете, мање -више.

Е, тада се десило нешто неуобичајено, али што сви сматрамо као право и исправно. Кадети се нису предали. Направили су петицију и групно, са својим тренером, кренули по селу да скупе потписе. Да не може тако силеџијски. Да треба људски и по закону. Од куће до куће, цело село обишли. Мучан и напоран пут су деца прошла. Ефекат? Добар, мада је могло и боље. Но, народ се боји да потпише. Ја и моји укућани смо потписали и подржали децу. Зашто? Просто, у очима се читала молба – дозволите нам да одрастемо као нормални људи. То је суштина. Али, Клуб бахато одбија захтев за ванредну конференцију, „јер њима неће уличари одређивати шта да раде“. А они одреда уличари.

Даље, постојала је и ФБ страница „ОФК СИРИГ – млађе категорије“, где су деца обавештавана о утакмицама, сликали се и слично. Но, ту Прецедник Томо под крофнама упадне и оштро, у маниру калпара саопшти „Тренера смо вам променили, ел вам то јасно!“ Боље да није. Ретко се среће да деца на васпитан начина, али паметно и отресито, одговоре на атак старијих. Просто је бахати баџа Томо увучен у полемику, а онда су му деца одржала васпитно предавање. По сећању цитирам неколико васпитних лекција којима је сплашњавало дејство крофни. Нпр:

– За разлику од Вас, наш тренер пије сокове.

 – Ја Вас, без лименке у руци, нисам видео на игралишту.

– Какав пример Ви нама нудите са првим тимом? Да не тренирамо, пијемо пре и после утакмице и продајемо бодове? ИТД.

Под васпитном паском деце, прецедник Томо је признао да су ипак продали једну утакмицу. Јесу више али и ово је довољно.

Да сам прошао такву васпитну шикану као прецедник Томо, ја бих стао пред огледало и сам себе ишамарао. Али, крофне су чудо. Посластичари су узвратили ударац.

 

4. ЕПИЛОГ

Најпре су дични спортски посленици извршили удар на ФБ страницу СВОЈЕ ДЕЦЕ фудбалера. Фукара је увек боље организована од добрих људи. Тако је страница „ОФК СИРИГ млађе категорије“ компанија Фејзбук забранила због пријаве са већег броја адреса јер шире непримерене, порнографске и шовинистичке садржаје (?!) Само због ове свињарије комплетно руководство сеоског клуба је само село, куком и мотиком, требало да избаци са игралишта. Шта ће ту, ето им посластичарнице у Бачком Јарку.

Милиција није хтела да ради ништа.

У Међувремену а то је кључно – извршен је удар на децу, кадете. По неким сведочењима, очеви су тукли децу да их присиле да даље играју. „Не осврћи се сине! Гледај себе! Јебо ти њих!“ Тако је сломљена приближно трећина деце.

Фудбалски савез Града Новог Сада је у „стабилизацији“ ситуације одиграо важну улогу.

Прво су регистровали са 0:3 утакмицу кадета као да је играна, а није играна јер кадети нису хтели да играју, да клуб не би трпео последице.

На следећој утакмици клуб је мобилисао све момке нежењене да играју као кадети. Уз оне дечаке који су сломљени, остварена је епохална победа од 5:0 у гостима, и управа је славодобитно поручила „уличарима који их руше да су терен и родитељи победили“ и да „они који су против нас могу да дубе на глави“. Они дубе на крофни, што је нешто друго.

Коначно, она утакмица која је прекинута због дивљачког упада јарачког гелиптера на терен и шамарања играча, регистрована је резултатом 2:2, који је био у моменту прекида. Без последица по посластичара.

Упоредићемо: Недавно је један функционер ЖФК Војводина ошамарио играчицу ЖФК „Црвена Звезда“ и добио доживотну забрану рада у фудбалу. Вест су пренели не само српски медији, већ и из других држава. Овај пут ништа. Тајац. Ко сме на Тривуна?

Постоје отпори нашем накарадном систему. Један од познатијих је „Друштво родитеља Свети Сава“ из Обреновца. У принципу се слажемо да се јавно, именом и презименом, супротставимо злу. Само ни то удружење Свети Сава не схвата да се не бори против нарко-дилера већ против полиције и ДБ. А ту битку никако не може да добије.

Генерално, највећа препрека опоравку друштва су родитељи. Та срамна родитељска несолидарност је иницијално зло сваких других зала. Зар у Бачком Јарку родитељи желе да им деца ждеру крофне? Што ћуте? Мисле да су добро васпитали дете ако оно „гледа само себе“ и не поводи се за друштвом? Јадни ти родитељи. А у Сиригу испадоше најбољи они социјално адаптирани родитељи који су разбили нос сину да би га натерали да служи фукару. Можда буде професионалац. Задардићемо паре, рачунају. Слику деце нећу поставити. Урадили су шта су могли. Више него ико други. А што ми старији нисмо чули тај апел наше деце, биће нам пртљаг кад кренемо горе.

(Нимбусов подрум)