Мр. Бранимир: 5. ОКТОБАР – РОЂЕНДАН ПОЛИТИЧКИ НЕПОДОБНОГ АУТА

Две најкраће либералне револуције у историји човечанства и 

најдужи  „неуспешни“ привредни пројекат (уз недавно упокојене тракторе и бродске моторе ИМТ-а) исти дан славе рођендан.

на најзахтевнијем тржишту на свету продато је за  седам година само југића  четири пута мање него што је укупно продато свих Заставиних производа  за 28 година, дакле исто (28:7=4). И то за доларе, не за инфлаторне динаре. Нигде никад не прочитах да је тај Малколм банкротирао, „uvoz је zaustavljen zbog nestabilne političke situacije u Jugoslaviji“ а не из економских разлога.

Југић је достигао ту продају у САД на врхунцу поретка америчког сна, пред сам долазак Регана.

Дакле у време кад су радници били „пуни ко брод“ и били платежно способни да купе много боље и скупље аутомобиле. Како би данас ови обескућени осиромашени становници Детроита дочекали ауто од 3 990 долара?

Сви знамо шта се (ни)је догодило 5. октобра 2000.

Сви смо заборавили на први пети октобар по јогурту назван.

(МОЈ ПРВИ ПЕТИ ОКТОБАР

http://branali.blogspot.rs/2013/10/blog-post_5.html)

Ни ја појма нисам имао да се

„Na današnji dan 1978. godine: Rodio  „Yugo“

http://novi.ba/clanak/35122/na-danasnji-dan-1978-godine-rodio-se-yugo

Две најкраће либералне револуције у историји човечанства …

 (- прва, кад је пала прва влада у социјалистичком блоку, како је јавио Глас Америке зором 6. октобра, је „цркла“ већ следећег рано јутро „инсталирањем“ кадрова потпуно непознатих јавости, чак и новинаримам локалних рублика, ко зна из којих изби УДБЕ … 

– на начелно исти, само мало „софистициранији начин“ (да се Власи не досете) друга је „рикнула“ пар недеља касније кад су осванули огласи за све руководиоце и уреднике јавних установа и предузећа са фамозним условом „најмање 10 година радног искуства на руководећимм положајима“…. а после је дошао и преварни Закон о лустрацији који се ни тако преваран није примењивао… реформу јавних служби нико није ни помињао, сем Данице Драшковић вероватно намерно у карикатуралном  виду… тако су високи дужносници УДБЕ ласно могли да „покупиују“ без пара сва предузећа са припадајућим земљштима мање и средње величине… )

 … и најдужи „неуспешни“ пројекат уз недавно упокојене тракторе и бродске моторе ИМТ-а, оличење неефикасне социјалистичке привреде …
 данас славе рођендан. 

 

„Serijska proizvodnja počela je 1980, i ukupno je automobila „Zastava koral“ proizvedeno 794.482 do prestanka proizvodnje 11. novembra 2008. godine… Slavni „Jugo“, bez kog se ne može zamisliti nijedna ulica u nekadašnjoj Jugoslaviji, stigao je u Ameriku 1985, uz pomoć Malkolma Briklina, magnata automobilske industrije koji je Amerima doneo i „Subaru“ i „Fiat“… U Americi je ukupno prodato 143.363 primjeraka, između 1985. i 1992. godine, kada je uvoz zaustavljen zbog nestabilne političke situacije u Jugoslaviji. 

 

Та трунтава и неефикасна Застава запошљавала је „превише“ радника. Производи су били „лоши“, а економски ефекти „сумњиви“ јер је извоз у САД „дониран“ нашим (пореских обвезника) парама – тако је југић тамо коштао нешто пореко 3 990 долара, а код нас при крају баладе око 4 500 евра.

Исти ликови који не одустају од ове дијагнозе и даље хвале економску политику привлачења страних инвестиција „донирањем“ нашим (пореских обвезника) парама за „трошак“ страних власника у виду најбеднијих надница у Европи. Оне фамозне стимулације од по 10 000 евра по новотвореном радном месту.

И даље заговарају даља отпуштања „сувишних“ запослених и даље не калкулишући трошак заједнице за њихово и њихових породица социјално збрињавање. И даље само раде свој посао! („Питања попут, колико кошта демоцид – због увећања трошкова заједнице изазваних осиромашењем становништва, колико коштају последице неухрањености, необразованости деце, обољевања због стреса одраслих, насиља и сл., нису фах фахидиота.“)
http://branali.blogspot.rs/2014/02/blog-post_9105.html?showComment=1444054354519

Колико је Југо био економски неуспешан? Па на најзахтевнијем тржишту на свету продато је за  седам година само југића  четири пута мање него што је укупно продато свих Заставиних производа  за 28 година, дакле исто (28:7=4). И то за доларе, не за инфлаторне динаре. Нигде никад не прочитах да је тај Малколм банкротирао, „uvoz је zaustavljen zbog nestabilne političke situacije u Jugoslaviji“ а не из економских разлога. Југо је продаван и у арпским земљама, Турској, у Грчкој је посебно  био омиљен.

 

Фолксваген је обуставио производњу бубе и култног хипи комбија у Немачкој, али је производња настављена без икаквих технолошких иновација до дана данашњег у Бразилу и Турској. Чак НИ „ЦИЈЕНА НИЈЕ ПРАВА СИТНИЦА“.

 

„Evo kako se „Jugić“ reklamirao u Americi osamdesetih. „Pouzdan drugi auto za našu porodicu“, „konačno imam love da kupim novi auto„.

 

 

 

На рачун изгледа, опреме, квалитета а нарочито габарита Југа, амери су изрекли бројне вицеве и снимили читав циклус одличних филмова, махом комедија. Веома  смешних и веома добронамерних. Ретко који модел аутомобила је стекао култни статус јунака филмова – буба и Скуби-ду комби, спачек и њихов хипи – Марина Абрамовић-Илај комби, раније тополино, рено 4 и касније лада нива и трабант у далеко мањој мери…

види  http://azdejkovic.com/borba-%E2%80%9Ejugo%E2%80%9D-jedna-holivudska-prica/

Сви набројани модели имали су исте особне – били су „национални“ симболи, јефтини, свима приступачни, и једноставни за одржавање да их је „свака будала“ могла сама да поправи (добро не баш свака, ја…).

И сви су престали да се производе – без рационалног економског разлога, ако посматрамо у контексту интереса обичних смртника (да „konačno imaју love da kupе novi auto“). Са њима је напуштен и принцип производње по ком су се произвођачи поносили дуговечношћу и поузданошћу својих возила. „Самоодрживости“ у преводу на политкоректни језик. 

А све под маском технолошких и еколошких иновација. Смисао еколошких иновација раскринкан је ових дана, као и култ поверења у Фолкс ваген и уопште немачки ауто, мукотрпно стицан од Хитлерова вакта.

(„Недавно откривена превара „Фолксвагена”, чији мотори при еколошком тестирању лажирају количину штетних гасова, још један је показатељ да корпорације, кад је у питању повећање профита, не презају од тога да свесно нашкоде природној средини, важећим законима, сопственим купцима и људским животима уопште. Не треба заборавити да је ово само једна у низу сличних корпоративних махинација након оних „Џенерал моторса” и „Тојоте”, који су безбедност својих купаца још директније угрожавали. Даља истрага требало би да открије под изговором какве „пословне тајне” је руководство „Фолксвагена” запослене приморало да такав „изум” све до сада крију од јавности и надлежних институција.“ – http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Korporativni-imperijalizam.sr.html)

Чекајте људи – зар је логично да технолошке иновације допринесу да аутомобили буду – никад скупљи (и никад краткотрајнији и потрошнији)? Зар није логично обрнуто?

„Национални“ аутомобили у неким мање развијеним држава штићени су царинама. Тога данас нема, у Србији поготово.

Царине су заменили постулирани еколошки стандарди,  стандарди „нужне“ (махом бесмислене, попут аутоматског затварања прозора – да се лакше утопиш кад слетиш у реку и гомиле жичурина због еркондишна, музике и осталих непотребниох ствари – које се највише кваре у модерним аутомобилима) опреме и технолошки стандарди.

 

Укратко – не може да се региструје ауто произведен у Индији од 2000 до 5 000 евра – с овим или оним изговором.

Тата од две хиљаде евра нема задовољавајућу опрему, стари модел Хиндустан (енглески Хилман) не задовољава еколошке стандарде а еколошки супермдеран Тата од 3 000 има „опасан “ погон – на компримовани ваздух, према прописима ЕУ није безбедан. Изумитељ, Италијан, бивши возач формуле један, узалуд галами да то једноставно није тачно. У Индији нешто не лете у ваздух.

 Тако су све бројнији сиротани Европе онемогућени да „konačno imaју love da kupе novi auto“, а не смеју да возе ни ове „лоше“ половне  – голфове двојке, хипи Скуби ду комбије или југиће, „албанске“ мечке, ко Балканци још неко време, јер не могу да их региструју.

Укратко, југо није укинут из економских него из идеолошких разлога (као и ИМТ трактори и трабакулски  мотори).

Јер, шта би било кад би било да се југо све време производио и даље (а да Застава није продата)? Заједно са бар још једним „сељачким“ моделом. Запањио ме је податак који модел је био убедљиво најпродаванији у Србији свих последњих година уочи продаје Заставе. Шкода? Голф? Хјундаи?

Нееее – Југо Флорида пикап ( – онај са пластичним товарним простором иза). Наводно је тог модела продавано – ко свих осталих увозних заједно. (Југо Флорида је посебно злобно  опањкан од самог појављивања – нешто као системски није ваљало – а ено  таксисти га још увек возе по Београду.)

 

 

Зашто је нашој све сиромашнијој сиротињи онемогућено да купе ауто од 4000 евра, а држава се одрекла знатног девизног не-одлива? А вероватно и прилива.

Југић је достигао ту продају у САД на врхунцу поретка америчког сна, пред сам долазак Регана. У време кад је још радио ујак Мајкла Мура  (http://branali.blogspot.rs/2011/11/blog-post.html  „Совјетски капитализам“) (који је  „поштено радећи за своју компанију, напредовао заједно са компанијом. (куповао добру па још бољу кућу, кола, школовао децу..), док данас напредују само компаније.“ Данас генерација Мајкла Мура има чак и номинално „доларски“ исту надницу, што је фактички пуно мање, иако је технологија десетоструко појефтинила процес производње. Сву разлику ћапавају свете краве неолиберализма – менџменти корпорација.  Које наши владари часте стимулацијама за нова радна места.) Дакле у време кад су радници били „пуни ко брод“ и били платежно способни да купе много боље и скупље аутомобиле. Како би данас ови обескућени осиромашени становници Детроита дочекали ауто од 3 990 долара?

Окрени обрни и крах петог октобра и крах југића се врте око напуштања или не-транзиције у  поредак и иделогију  једнаких шанси, слободе, економске самосталности и појединаца и државе (оно супротно од дужничког ропства) …  Пројектовани су идеолошки (оба краха) . Никакве закономерности и економске нужности ту нема.

http://branali.blogspot.rs/