или
Нешто сасвим другачије
у Србији је четворогодишње образовање врло добро, велики је удео теоријске обуке.
једна жена је послата из клинике да нам покаже град, водила нас је на колаче, показала нам је где су нам станови, који превоз да користимо… водала нас је као на екскурзији. Немам речи, стварно су нам помогли
„У Србији сам радила посао који је овде подељен на четворо људи.„
Само на паре мисли, срамота…
Самохрана мајка, у кући две кћерке, студенткиње, стари дугови, нови рачуни за које нема пара – то би, што се каже, била расходна страна. На приходној само тристотинак евра колико добија једна медицинска сестра у Нишу.
То је био сиже српске свакодневице у случају Данијеле Трајковић која од своје 19. године ради по клиникама и станицама хитне помоћи – данас има 45. „Посао стално на неке уговоре, никада за стално. Директор ме је пре пар месеци отпустио јер му се није свиђала моја боја косе. Од кад су њега поставили, све је кренуло низбрдо. Ћерке издржавам сама јер у Србији нема посла за људе који немају политичке везе или пара да плате радно место“, почиње Данијела своју причу за DW.
Али онда је у ту причу упала стара познаница, лекарка која неко време ради у Немачкој, и усадила Данијели бубицу у главу. Немачка? Можда није лоша идеја? „Искрено, сумњала сам да ли ћу моћи да научим страни језик. Ипак имам прилично година за неког ко треба изнова да учи писање, речи, изговор… Плашила сам се немачког менталитета – људи причају да се много ради, да не може да се седне, да не сме да се прича са докторима… да си остављен сам себи. Свашта људи причају. Али када сам чула да мојој пријатељици иде све боље… знате, ја Србију обожавам, то је моја земља, али је финансијска и политичка ситуација толико лоша да је бег једино решење уколико желиш да се осетиш човеком.
Онда је Данијела Трајковић решила. Одјавила је пребивалиште из родне Приштине, коначно га пребацила у Ниш где је дошла после бомбардовања 1999, извадила нови пасош, учила језик, положила тест. У свему је помогла једна немачка приватна агенција за посредовање која јој за услуге није узела ни динара – такве агенције новац узимају од послодаваца, у овом случају од Универзитетске клинике у Ростоку која ће затим дати Данијели радни уговор. Та је агенција платила чак и часове језика и неке административне трошкове. Све што је остало Данијели Трајковић било је да закаже термин у немачкој амбасади у Београду, појави се са уговором, радном дозволом и сертификатом о познавању језика – и да пакује кофере (ала нам врбују стручњаке, мајку им крваву јебем – прим. дрп ). Е ту је потрајало. „Била је наука да се добије термин. Висила сам на сајту на којем се резервишу термини дан и ноћ, али никада нисам видела слободно место.“ Данијела је тада, крајем августа, за Дојче Веле испричала да термине грабе сумњиве агенције, начичкане око амбасаде, које их онда за неколико стотина евра продају грађанима. Тада је говорила анонимно, у страху да не трпи неке последице. Али, каже, после тог текста је амбасада омогућила онима који имају сву документацију да и електронском поштом закажу термин. „Добила сам термин за седам дана, а за само два дана су ми дали визу. То је било почетком новембра, а ја сам 16. новембра већ била у Немачкој.“
Цењено особље из Србије
Тако је ова жена заједно са још петоро колега из Србије на Универзитетској клиници у Ростоку постала својеврсна пионирка – овде до сада нису доводили медицинско особље из Србије. У питању је највећа клиника читаве покрајине Мекленбург-Предња Померанија. Данијела је запослена на одељењу кардиохирургије. „Веома искусна медицинска сестра, мотивисана жена. Врло је добро прихваћена јер се понаша пријатно према свима“, каже о њој Анет Лабан, шефица Управе болничког особља клинике. „Језик је највећа препрека, али се зато на њега тренутно фокусирамо.“ Ако све буде како ваља, Данијела ће кроз шест месеци савладати ниво Б2, научити шта треба и положити испит неопходан да би њена диплома из Србије била потпуно призната у Немачкој. А онда ће добити стални уговор.
Анет Лабан нема ни најмању дилему – клиника би задржала сваку медицинску сестру јер је мањак радне снаге осетан. Немачка стари, све је више пацијената, а све мање младих који се одлучују за струку. Али откуд интересовање баш за особље из Србије? „Оно што медицинске сестре раде у Србији је слично ономе што се ради у Немачкој, а и културна матрица је слична. Ако узмете Шпанију и Италију као пример, тамо родбина доноси храну у болницу, купа своје болесне рођаке, храни их. Kада медицинске сестре дођу одатле, оне су шокиране што рецимо треба да помогну пацијентима при прању. С друге стране, у Србији је четворогодишње образовање врло добро, велики је удео теоријске обуке. Додуше, нешто је мање праксе него у Немачкој, али како је посао сличан, то се брзо изнивелише“, каже Лабан. „Тешко је са онима које су тек свршиле образовање и немају искуства. Али чим су радиле две, три године, ту нема никаквих проблема.“
Све на точкиће
Данијела је презадовољна својим, како каже, „новим животом“: „Прихватили су нас феноменално. Kад смо дошли, једна жена је послата из клинике да нам покаже град, водила нас је на колаче, показала нам је где су нам станови, који превоз да користимо… водала нас је као на екскурзији. Немам речи, стварно су нам помогли.“ Још је свежа у лучком Ростоку на Балтичком мору па је под утисцима: „Једино, што би рекли у мом крају, кубурим с ветар. Никада нисам осетила тако јак ветар. Град је леп, окићен, широк, чист… Сад је постављен божићни вашар, сви нешто купују, носе, причају, смеју се. Опуштенији су.“
Иста искуства има и на радном месту. „У Србији сам радила посао који је овде подељен на четворо људи. Тамо сам морала да радим све, од папирологије, преко терапије, трансфузије, инфузије, вађења крви, превијање, асистирања доктору, до неге и исхране пацијента и пресвлачења кревета…“ Запањило ју је што сада инструменте од хируршког челика после коришћења само треба да одложи уместо да их сама пере, дезинфикује и стерилише – овде то ради посебна служба. „У Србији сам гледала пацијенте којима је оперисана кичма, а морају да леже у креветима који имају удубљење, па покушаваш да им подметнеш неко ћебе… Овде о томе не мора да се мисли. Све је на дугме, точкиће, врата се сама отварају, не морам да их теглим (смех).“
Није се покајала што је дошла и, каже, да је до ње, остала би овде бар до краја радног века. „Разумете, доле, у Србији, осећала сам се као потрошни материјал. Овде се не осећам тако. Овде се осећам као човек. Видим да се немачке колегинице стално смешкају, шале, причају о неким другим стварима, а не о томе шта ће да спреме за ручак и вечеру и како да нешто скувају са најмање материјала. Не причају о штедњи, рачунима, не оговарају… Бар ја нисам приметила, можда негде тамо ћућоре, можда и овде то људи раде…“
И како сада изгледа Данијелина рачуница? Неких 1.700 километара северније од Ниша, плата је неких 1.700 виша – око 2.000 евра бруто. Ускоро ће, када положи испит, бити још већа. Живи са колегиницом из Србије и стан их кошта по 260 евра месечно – са свим трошковима. Дугове ће брзо вратити. Толико о приходној и расходној страни. „Сад ми је једина жеља још да децу доведем овде и завршила сам посао.“
P R E V R A T 
Није за упоређење, али упоређивати и спомињати овдашњу нето плату и бруто плату у Немачкој? Што нам не рече, колико ће јој бити плата? И шта значи: „бити још већа“. „Толико о приходној и расходној страни“
Sviđa mi seSviđa mi se
наравно. није битно што је већ сад њена плата већа за 1700 евара, круцијално је да ли ће она „права“ од овдашњих 300, бити већа за 1700 или 2000 ојра.
ПС. рекла је колика јој је сад плата но не читаш пажљиво.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..pa, kada se vrati sa penzijom,ustedjevinom,potpomognuce inflacija
Sviđa mi seSviđa mi se
@prevrat
Више нисам сигуран, ко шта и како чита. Написала је „плата је неких 1.700 виша – око 2.000 евра бруто“ Како си из тога могао, да „прочиташ“ колика је њена нето плата? Знаш ли колика је разлика између бруто и нето плате у Немачкој?
Sviđa mi seSviđa mi se
Колика је да је, надам се да ће успети да ушпара за карту до Ниш. А знаш ли ти колико се од уплаћених доприноса из бруто зараде враћа пореском обвезнику по основу висине зараде, трошкова живота и т д? Да огромна већина стално запослених сваке године добија оно што сте ви социјалисти звали „тринаеста плата“?
Sviđa mi seSviđa mi se
Наши људи кад оду на запад на начин као што је отишла ова Данијела, „бруто“ називају оно што добију на рачун – НАКОН ОДБИТКА ДОПРИНОСА. Дакле, за њих је „бруто зарада“ оно што им остане након што плате стан, режије, карту за превоз до посла, итд. Сумњам да је мед. сестра са 20 година стажа толико полупана да ће отићи у Немачку да ради за 1000 ојра умањено за 260евра стан, а од преосталих 740 би морала да живи месец дана.
Sviđa mi seSviđa mi se
sumnjaj ti kolko oš ali idu za još manje para
Sviđa mi seSviđa mi se
иду они што „чувају бабе“ али то подразумева 500 евра чисто све остало плаћено
Sviđa mi seSviđa mi se
@prevrat
Потцењујеш моје знање када је лова у питању. Да ли ти заборави, да сам ја тамо пет и кусур година „беспосличарио“ и „проучавао“ Немце, наше и све остало? Тамо сви причају о бруто и овде се хвале са БРУТО. На рачун добијају НЕТО. То што ти причаш о „тринестој плати“ има у Аустрији. У Немачкој тога у принципу нема. Запослени је дужан да поднесе пореску пријаву и може, да му се деси, да у вези разних околности добије повараћај. Ако је самац мање, ако има породицу више. Сасвим поуздано знам, да је НЕТО плата лекара почетника испод 2.000 еврића. Могуће је, да је ту и тамо нешто већа или мања. Тај омладинац је после десетак година рада и две специјализације стигао до плате НЕТО испод 5.000 еврића. Самац је. Када би имао породицу, по основу пореских повраћаја би му се НЕТО повећао. На нивоу запослених мајстора, сатница је до 8 евра по сату, а бруто до 12. И то поуздано знам, јер имам пријатеље и физикалце. Јасно ми је, да се сви хвале, јер је нормално, да човек живи у вери, да је направио добар избор. А да је Немачка богатија држава и да по дефиницији и грађани тамо боље живе није спорно. Ту је и текст о Канади, па је јасно, да сваки човек има свој доживљај о отискивању у свет.
Sviđa mi seSviđa mi se
Dobro, i koliko po tvojoj proceni gospođa Danijela zarađuje u Nemačkoj? Mislim na NETO naravno…
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..ne preostane joj nesto da se „provede na nekom splavu“, cuti i radi.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ако је она написала „око 2.000 евра бруто“ онда је то на рачун око 1300. Није написала, шта је то где она живи. Гарсоњера, једнособан стан? Једнособан је бар 500 евра. Може она и знатно више да заради, ако буде радила викендом, после подне, ноћу и тако накарика прековремене сате, као што сви наши раде. И да поновим, а то заобилазиш. Немачка је богатија држава, па су и финансијски услови знатно бољи. И то није спорно. Што има утисак, да су је лепо примили, то ће тек, да види.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ne mogu da verujem da ti do sada nisi znao da med,sestre po pravilu rade u smenama, noću,vikendom…
Sviđa mi seSviđa mi se
Danijela je napisala da stanuje sa cimerkom i da stan plaćaju 260 evra svaka. Zašto je bitno da li je u pitanju garsonjera ili jednosoban? Tekst nije reklama za izdavanje stanova u Nemačkoj, već pokušava da objasni razloge zašto se profesionalka sa 20 godina staža odlučila da ostavi sve, i odseli se 1700km daleko, u stranu zemlju. „Nemačka je bogata zemlja“… Pa naravno da je bogata jer u njoj ljudi poput tebe mogu da rade, na vlast nema šanse da dođu – ikada. Tamo je predsednik države podneo ostavku nakon što je neki novinar isčačkao podatak da ovaj poreskoj upravi nije prijavio neki honorar koji mu je isplatio neki univerzitet za neko predavanje koje je održao, mislim da se radi o 4-5000DEM. Kod nas to ne bi ni bila vest, ovde je zajebati poreznike „sposobnost“ a onaj ko na to ukaže je „zavidan što i on ne ume da se snađe“. A ako bi i objavili – ljudi poput tebe bi rekli „jako mudo, što ne objave šta je pokrao Đelić, (Karić, Mišković, Kostić…)“. Kao, samo kada bi objavili, narod bi se okupio, pobio govna i rešio stvar, ali neće korumpirani novinari da objave, majku im… Mislim stvarno Prle…
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmmm…nisam uspeo da saznam, naime dobio sam odgovor..pre pet minuta u srbiji..“ nemozemo da objavimo vas tekst jer ste prognani sa sajta novi standar“.
Sviđa mi seSviđa mi se
их, ја сам „прогнан“ још пре три-четири године. срећне ти ране јуначе 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hm,hmmm..ocev ujak,otisao u Kanadu,pre prvog rata, vratio se posle drugog, mozda je bila 1966,stariji,zdrav, imao je neku penziju,prodao neki motel i vratio se,nije bio „bogatun“,stanovao kod nase porodice do smrti..“dzaba smo se trudili“..valjda su cekali nasledstvo.Dva brata od tetke, jedan u nemackoj,drugi u austriji,nesto slicno.Ocev brat od strica,otisao u Nicu, pre drugog rata, neposredno,dosao na odmor, posle duzeg boravka,kada je video asfalt,nesto novih kuca..kaze, da sam znao da i ovde moze da se smogne kuca,struja i asfalt ne bi ni odlazio.A,kakav je osecaj, skolska drugarica je dosla na odmor iz holandije,zvala me na njen ispracak kod nje kuci..isli smo posle da je ispratimo na Surcin, kada je objavljen let, nasta sveopste plakanje, putnika i porodica..kisa suza.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..i kod mene traje toliko,samo sto sam ovog puta dobio „pismeni atest na ekranu“.
Sviđa mi seSviđa mi se
Danijela ne govori istinu medicinsko osoblje u nemackoj nije bas toliko placeno, izuzev doktora uostalom ta bruto plata od 1700€ izadje na nekih 1200€ neto i manje,zavisi od poreske klase. Drugo u Nemackoj se ne koristi latinski u medicinskim ustanovama vec iskljucivo nemacki, tako da joj je potrebno mnogo vise od b2 razine poznavanja nemackog
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm.. http://www.vesti.rs/ekonomija/istocna-nemacka-zaostaje-za-zapadnom-nemackom
Naravno,razlika je u „tome“,sto je,poreze i doprinose placala sebi, a sada placa „zapadnoj nemackoj“.
Sviđa mi seSviđa mi se
Jooooj, muškarci jedni, kako ste se samo za lovu zakačili!
Dakle, danas kad pročitah ovaj tekst, došlo mi je da zaplačem, da zaurlam od besa i nepravde iz više razloga i to moram napisati, stigoh tek sada, rizikujući da me gospodin Mlinarević proglasi totalnim nepopravljivim emotivcem! Dobro, pogreših rod ( navika) – emotivkom!
Evo zašto: – Danijela je jasno i glasno napisala da ONO ŠTO JE RADILA OVDE – TAMO OBAVLJAJU ČETIRI OSOBE! STRAŠNO BITAN PODATAK! Tužno je, pretužno, koliko smo mi Srbi, a naročito Srpkinje – SPOSOBNI, ali UTAMAN (lički izraz, znači – uzalud), kad ovde imamo bedu, tugu, jad, revolt! To pisanije me je podsetilo na činjenicu da sam nekoliko godina, pisah o tome, znate me već, kad se usled propasti prvog braka vratih u rodni kraj i roditeljsku kuću, morala biti: – majka, domaćica, nastavnica engl. jezika, privatna predavačica i engl. jezika i matematike, hausmajstor u pravom smislu te reči ( od sitnih popravki do izlaska na kraj sa miševima i pacovima, koji su u selu endemska pojava), drvoseča ( eh, kad je bilo para da se kupe drva, to je bila pesma, bilo je godina kad cepah sve što se moglo naći po dvorištu i bašti)! A najponosnija sam bila na činjenicu da sam SAMA usled hroničng nedostatka novca POPRAVILA PROGRAMATOR NA MAŠINI ZA VEŠ, PODESIVŠI GA PRECIZNO – KAO MAJSTOR! Ako znate nekog na zapadu – ko bi jednu ovakvu VISOKOOBRAZOVANU housekeeper-ku plaćao 1000 evra mesečno ( neto ) javite mi, idem odmah! jer i kod mog Dr-a nauka dirindžim, prilično, za dddddddž! Eto, sve je živa istina!
To mi je zaparalo dušu i još nešto! Činjenica da neki beogradski mufljuzi ( finog naziva – ‚‚agencije‚‚ ) pljačkaju nas očajnike – TRGUJUĆI TERMINIMA ZA PRIJEM U AMBASADAMA1 E da sam nešto muško – streljački vod bi ovde proradio – POD HITNO!
Pozdrav svima, stajem ovde, mnogo sam besna!
Sviđa mi seSviđa mi se
eh, da smo se ranije sreli 🙂 što no kaže pesma… Šalu na stranu Nado – uboli ste suštinu kao i uvek, ali nije bilo preteško jer ista je jasno istaknuta u samom naslovu teksta. Kada čuješ srbske muškarce, čovek bi rek’o „pa ovo su sve finansijski guru-i, za njih očigledno nema tajni vezanih za novac, poreze…“, ali onda se postavlja pitanje – zašto tog novca uglavnom nemamo i zašto nam je država ovako jadna? Može se odgovoriti na tri načina: Veliki smo lopovi, veliki smo lenjivci i veliki smo lažovi. Znači
1) znamo kako stvari ferceraju, ali nemamo osećaj za zajednicu već sve što znamo koristimo da bismo prigrabili što više,
2) znamo šta treba da radimo, znamo i kako to uraditi, ali nam se „ne da“. Kako kad čiča popije vijagru i bensedin zajedno.
3) nemamo pojma o čemu pričamo, ali nam to što pričamo jako učeno deluje pa insistiramo i ukopavamo se sve dublje. Lično – daštam za opciju br. tri kao „dobitnu“.
Moja žena je med. sestra sa 30 godina staža u Hrvatskoj (osim četiri godine u RSK), zarađuje oko 900 evra NETO, uči norveški i planira da zadnjih pet godina do penzije radi u Norveškoj. Upravo iz razloga koje ste naveli. Dovoljno smo rekli oboje a to što se izrečeno ne uklapa u tripove srBskih patrijota od kojih se jedan u životu oznojio isključivo lopatajući na ORA pre pedeset godina ili igrajući fudbal a drugi peglajući privedene (znaće on o čemu pričam) – nije naš problem. Pozdravljam Vas.
ПС. ако лаже коза рог не лаже: v4-29.07.2015
Returadresse: Helsedirektoratet, Pb. 7000 St. Olavs plass, 0130 Oslo, Norge
Helsedirektoratet
Postboks 7000 St. Olavs plass, 0130 Oslo • Besøksadresse: Universitetsgata 2, Oslo • Tlf.: 810 20 050
Faks: 24 16 30 01 • Org.nr.: 983 544 622 • postmottak@helsedir.no • http://www.helsedirektoratet.no
HDIR Verden 20927224
Foreløpig svar på søknad – Helsefagarbeider
Helsedirektoratet bekrefter å ha mottatt din søknad og gir et foreløpig svar på denne i henhold
til Forvaltningsloven § 11a.
Mottatt søknad fra: Моја госпоја
Våre saksbehandlingstider er for tiden:
Utdanning fra Saksbehandlingstid
Norge/Norden Inntil 6 uker
EU/EØS Inntil 4 måneder
Utenfor EU/EØS Inntil 7 måneder
Søknad om fagområdelisens Inntil 4 måneder
Henvendelser til oss per telefon eller e-post vil ikke føre til raskere saksbehandling eller et
endelig svar. E-poster som sendes i den hensikt å følge opp saken uten å gi nye opplysninger før
saksbehandlingstiden er gått ut, vil ikke bli besvart.
Dersom søknaden ikke er komplett, dvs. det mangler opplysninger eller dokumentasjon, vil
tiden som går fra vi varsler om dette til dokumentasjon er mottatt hos oss, ikke regnes med i
saksbehandlingstiden.
Vi ber om at all korrespondanse merkes med vår referanse 16/41023.
Deres ref.: AR174454748
Vår ref.: 16/41023-2
Dato: 14.12.2016
– 2 –
Preliminary response to application
The Norwegian Directorate of Health confirms that we have received your application, and in
accordance to Public Administration Act § 11a provide this preliminary response.
Application received from: госпоји Павков
Estimated processing times are currently:
Education from Processing Time
Norway/Scandinavia Up to 6 weeks
EU/EEA Up to 4 months
outside EU/EEA Up to 7 months
Any inquiries via telephone or e-mail will not result in faster processing or a definitive ruling.
Emails sent in order to inquire about the application without offering additional information
before the processing time has expired, will not be answered.
If the application is incomplete, if information or documentation is missing, the time spent in
order to collect this information, is not included in the processing time.
We ask that all correspondence regarding the application include our case number 16/41023.
Vennlig hilsen
Helsedirektoratet
Sviđa mi seSviđa mi se
@prevrat
„Ne mogu da verujem da ti do sada nisi znao da med,sestre po pravilu rade u smenama, noću,vikendom…“. А ја не могу да верујем, да ти не читаш написано. Наше и узимају јер су спремни да раде у свако доба и више од онога што морају. У том смислу сам веровао, да сам био јасан, да од тога зависи и могућа висина плате.
Sviđa mi seSviđa mi se
„овде четири сестре раде оно што сам ја у Србији радила сама…“, „плата је 1700 евра бруто, а када положим неке испите биће већа…“
Ако ово нису довољно јасни разлози зашто је тамо тако атрактивно за наше људе – јбг, ја стварно не знам боље
Sviđa mi seSviđa mi se
@nada2509
Мислите ли, да би места за медицинске сестре у Немачкој било, да је то за Немице атрактиван посао? Можете Ви да верујете, да тамо ради „један“ посао од четири у Србији, али да неко то тако брзо закључи о организацији посла у Немачкој? Сметају Вам посредничке агенције? А замислите, да је и ово писмо изашло из посредничке агенције? Надам се, да ће Вам пасти напамет могући разлог. С обзиром, на ружичато приказан живот у Немачкој, склон сам да поверујем. Зар не видесте коментар Миленка? И сада имате избор. Можете, да верујете Миленку, мени, или АГЕНЦИЈИ. Могуће је, да Вам неко, на дивље, нађе посао „домаћице“ за 500 еврића, али ту не ваше те Ваше остале квалификације.
Sviđa mi seSviđa mi se
Надам се само да ће Србија довољно пропасти кад нама буду потребне услуге мед. сестара, па ћемо лако пронаћи јаднице које ће нам за 300 евра месечно мазати декубитусе и брисати усране гузице. Због таквог става, у Србији данас болеснике негују преквалификоване фризерке и козметичарке са канџама од пола метра и то ИСКЉУЧИВО да би стекле искуство неопходно за проналазак посла у нацистичкој Немачкој или фашистичкој Скандинавији где полиција не ради ништа друго него србску децу лови по улицама како би их киднаповала да би се поправио дегенерисани генетски код нордијског човека. Друга врста мед. сестара које овде раде су несрећнице које то морају „због породице“, оне које су се увалиле у кредите и бабе које више не могу да тегле. Срамота.
Sviđa mi seSviđa mi se
@prevrat
Нема потребе, да твоје неуспеле жеље за успехом у политичком животу, на ТВОЈ начин, претвараш у наде за пропаст Србије. Само ти знаш зашто помињеш нацистичку и фашистичку прошлост и какве то везе има?
Sviđa mi seSviđa mi se
pa moram da priželjkujem, kako ćemo sa ovako malim primanjima plaćati bedinerke?! osim ako ne nađemo neke koje to rade jer ih stare mošnice iz nekog razloga oduševljavaju, ali kako je krenulo…
Sviđa mi seSviđa mi se
@prevrat
Препознао сам се: „jedan u životu oznojio isključivo lopatajući na ORA pre pedeset godina ili igrajući fudbal „. Овде си се потпуно оголио и показао све своје зависти, које исказујеш и у коментарима. Зар има смисла, да ме прозиваш, што сам се, ничим изазван родио у породици, која је у две генерације пре мене живела у некој вароши? И сада си ти замислио, да сам ја МОРАО, да се знојим, да би испунио неке твоје захтеве и идеале? Неки би рекли, да је Бог, а неки судбина, одредила количину мога ЗНОЈЕЊА. Ту си и недоследан. Зар би се Данијела хвалила, да је „спала“ на један посао(у Србији радила четири), да је знојење идеал, а ти је разумеш, а мој зној потцењујеш(читај:памет).
Sviđa mi seSviđa mi se
Kao i obično – ne shvataš šta si pročitao. Danijela je rekla da je u Niš na jednom poslu radila ono što rade četiri osobe u Rostoku, a ne da je u Srbiji imala četiri posla. Da nisi zaslepljen i da malo pažljivije čitaš ono što komentarišeš, ne bi sebe dovodio u situaciju da lupetaš stvari poput
jer čak ni u nekoj bolesnoj teoriji ne mogu da budem zavistan čoveku koji živi na drugoj planeti. Ovde je reč o tekstu koga je pisala osoba koja za život zarađuje radeći fizički, dok si ti lično – penziju zaradio isključivo se služeći svojom pameću. Šta ti znaš o fizičkom radu? Tvoje interesovanje za ljude koji od toga žive završava se kad onaj što pik-hamerom lupa asfalt ode ispred „tvoje“ kafane i ostavi te da na miru uživaš u svojoj pameti. Međutim, mada se po srpskom webu ne bi reklo – ovde od fizikalisanja živi mnogo više ljudi nego što ih živi od pametovanja. Srbija će i definitivno propasti kad se oni pokupe i svoje usrane poslove ostave tebi i tebi sličnima da ih rade, a vi to nećete moći jer vam je ispod nivoa. Ako nisi znao, jug Srbije je već prazan, a zbog takvih poput tebe – Srbi više vole da čiste ulice po Beču i Kopenhagenu nego da obrađuju svoju dedovinu. U svakom selu „dole“ postoji po par jakih pojedinaca sa plastenicima a na nijhovoj zemlji rade Cigani… Ej bre – Cigani beru srpske paprike i paradajz, a Srbi odlaze da brišu švapske guzice i beru jagode i šparglu za 500 evra mesečno?! Jer vi ste završili škole (ko vas je na to prisiljavao?!) i sad „država mora nešto duradi“ u smislu da vam se za to oda odgovarajuća počast i adekvatno plati. Pa reko vam je Sloba Vizionarski: Malo morgen; može kako oćeš, al’ nećeš dokle oćeš
Sviđa mi seSviđa mi se
@Lune
Лаконске коментар, који почињу са Hm,hmmm., а који су и неразумљиви и ја бих брисао, да је мој сајт. Или сте неискусни са сајтовима, или нисте обратили пажњу, да сваки сајт има пратиоце и коментаторе, који су на трагу размишљања власника сајт. Чим се појави неко, који мисли другачије и при томе има довољно аргумената, он постаје непожељан. Или се не прихватају коментари, или се саопшти нешто слично што сте Ви добили. Срећом има и изузетака.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmmm…novo jednoumlje ili smrt ?
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm…“da je tvoj’…? tako je, i jedan nas covek,otisao u London,pa ga prijatelj poveo da vidi,da prosetaju..kaze on prijatelju, „lep je London ali smrdi“….a, pa jeste to je smog..“s’mog ili s’tvog ali smrdi“,odgovori gost.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hajde, jutros sam malo mirnija, pa da nastavim! Negde još početkom devedesetih, kad je očigledno bilo da sve ide u majčinu, obzervirajući razne ljudske sudbine – tvrdila sam da ko god je PAMETNO otišao napolje, je itekako dobro učinio i sebi i svojoj porodici. Savesno radeći, obezbeđivao je bolje uslove i sebi i svojoj deci i ostarelim roditeljima, koje bi ovde ostavio! Umem ja i da filozofiram, ali ovaj put neću, izneću dva primera, načevši usput još jednu, vrlo neprijatnu ( možda i nepoželjnu temu), ali zanima me mišljenje ovog komentatorluka, ukoliko ima hrabrosti da ga iznese!
Naime, sinoć sam prisustvovala književnoj večeri ovde u Novom Bečeju, na kojoj je novosadski novinar Đorđe Randelj predstavio svoju novu knjigu – Svetac kojeg smo poznavali – a o Patrijarhu Pavlu! Kakve to sad veze ima sa temom, pitaćete! Polako, ima! Jedva se uzdržah sinoć da ne pitam, mala je sredina, ne htedoh mužu i sebi da pravim neprijatnosti, ali, evo, mada mi je pomalo neprijatno, pitaću vas ovde!
Elem, dok sam živela u Vinči, kuću do moje, prelepu, kvalitetno urađenu i uređenu, posedovao je, mislim poseduje još uvek , čika Bora, koji je davnih šezdesetih otišao u fašističku Nemačku! O tempora, o mores!
Ne mogu sada tvrditi da li su Nemci, ili ustaše, učinili da negde u bosanskim gudurama čika Bora i čika Toma ( njegov rođeni brat) ostanu ratna siročad, te budu u prilici da se snalaze kako znaju i umeju.
U vreme kad ja čika Boru upoznajem, on je gospodin čovek, sa manirima, šef nekog restorana ( zaboravila sam grad), ima suprugu Dalmatinku sina Branka i ćerku Tanju, koji, mada su rođeni tamo, vrlo znaju ko su, govore srpski, završili su fakultete i td Redovno su dolazili svakog leta u tu kuću, te smo se tako i bolje upoznali a to je vreme devedesetih, kada nije bilo lako biti Srbin u Nemačkoj, ali im nije padalo na pamet da se vrate i napuste utabane staze očigledno udobnog i sređenog života!
Živo se sećam avgusta 2001 godine, čika Bora je bio u Vinči, kada je umrla naša nana ( baka mog prvog muža) koju smo svi voleli, te je čika Bora, kao prvi komšija, naravno došao na sahranu, a potom i na podušje. U razgovoru koji se vodio za stolom, neko je slučajno pomenuo Patrijarha Pavla! Čika Bora je odskočio sa stolice i besno povikao: – Ne pominjite mi ga! On je bio upravnik doma za ratnu siročad u kome smo Toma i ja odrasli – i jadio nas je od batina! –
Moje pitanje za sve vas je: – KO JE MOGAO DA ’46, ’47, ’48, . . . BUDE UPRAVNIK DOMA ZA RATNU SIROČAD I DA LI JE MOGLO TO BITI PRI CRKVI?
IImali smo još jednog komšiju Bosanca, koji je, kao nedorasli momčić zlehude sudbine, bio u II sv. ratu, na četničkoj strani, te imao vrlo tešku radničku, sirotinjsku sudbinu. dao mu je Bog takođe vrlo pametnu i obrazovanu decu ( njegov sin, moj vršnjak je završio paralelno ekonomiju i filozofiju, bio član DS-a, znao ih sve iz vrha i ’98 vrlo razočarano napustio), e taj čovek je još početkom devedesetih ponavljao: – Patrijarh Pavle, major OZNE – a sin mu govorio – ćuti, bre tata, hoćeš opet da imaš problema!
E sada, kada se Patrijarh Pavle kuje u zvezde, proglašava a priori svecem i vrlo učenim čovekom, meni nekako neprijatno treperi želudac!
Evo, usudih se, bacih temu na sto, volela bih da čujem mišljenje. Naizgled nema veze sa gornjim tekstom. Ali, po meni, SVE u vezi sa našim mentalitetom, licemerjem, čemernim, zlehudim sudbinama i patnjama – itekako ima veze sa gornjim tekstom.
Kažete gospodine Slobodane, možda je neka ‚‚agencija‚‚ plasirala ovaj tekst! Ma, naravno, kod nas je sve moguće, ima tome par godina da ponavljam kao papagaj da – što sam starija – sve mi je manje jasno kako ovaj svet funkcioniše, umesto da je obrnuto!
Stepen naše izgubljenosti i obezglavljenosti je dosegao skoro najvišu tačku, blago, iskreno, blago onima, ako ih ima među vama, koji ne dele ovo moje mišljenje i ove osećaje! Stoga i piskaram sve ovo, da malo sebi olakšam, da pokušam da razumem, da pokušam da, kad već nikog drugog ne mogu, malo popravim sebe!
Htela sam još jedan vrlo pozitivan primer, a vezan za rad u istoj omraženoj Nemačkoj, a u gradu Triru ( gde je rođen Karl Marks ) da pomenem, ali nemam više vremena! A i ovo je možda i previše! Promislite, pa replicirajte!
Sviđa mi seSviđa mi se
halal vera
ima jedna knjiga – razgovor sa starcom Nackom ..u kojoj starac opisuje kako je OZNA ili UDBA ubacila 50-ak ljudi u bogosloviju .. ali ne moramo verovati tuđim iskazima, verujmo malo svojim očima ..
nek mi neko navede JEDNU izjavu, gest, bilo šta ikad – antirežimsku, od strane pPavla.
divno je tihovao u doba najbestijalnijeg bratoubilačkog rata na koji nije imo zamjerki, dok su mu neposredno povređeni vitzlali sa mitraljezima i kostima stradalih
Sviđa mi seSviđa mi se
pobrkao si vrlo važne stvari: Srpski Patrijarh nije Rimski papa. On nema vlast niti potčinjene, njegova uloga može biti samo savetodavna pošto je svaki episkop (biskup) nadležan za svoje stado… Sa svoje strane, kao doprinos potpunog laika u očekivanoj debati mogu da kažem kako verujem da se bivši upravnik iskreno pokajao i postao duhovnik. Lično, ne bih imao mnogo protiv da se pojavi par stotina upravnika u ulozi pokajnika poput pokojnog Patrijarha. Možda on i nije nešto naročito, ali Srbi boljeg nemaju. Za sada.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..Pavla, narod voli, posle kraha 1995.god,obisao je Trst i Ljubljanu, i izjavio „nove granice su realnost“..a, ceka se izjava naslednika kucaj novinar.de/Patrijarh srpski Irinej
Sviđa mi seSviđa mi se
Imam jednu masinu za ves sto me stalno zajebava,pa eto ako ti stvarno idu od andjela te masine
mogla bi nju da mi popravis…ili bi mozda vise volela da mi operes gace na ruke,a eto ti ga i sustinsko pitanje ovde:-‘Da li bi prala nase gace mace’? – pusti te daleke price.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmmm..to bi moralo da bidne „tradiconalno“ sas cedj, prasak je skup !
Sviđa mi seSviđa mi se
А да ми је само знати иде ли теби ИШТА ОД (ИЗ) РУКЕ „МУШКАРЧИНО“!?
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..da,malo pomognem http://www.staraznanja.org/sapuni za ves
Sviđa mi seSviđa mi se
Kazu da taj natalitet opada zato sto su zene edukovane
Sviđa mi seSviđa mi se
@prevrat
Када наводиш председника државе, који је дао оставку, зашто заборави Бекера, који није плаћао порез а није стигао у ћорку. Скоро неки тренер изађе из ћорке због пореских проблема. Рекло би се, да и тамо има различитих случајева.
Sviđa mi seSviđa mi se
U tvom svetu se odgovornost izabranog predsednika države i zloupotrebe privatnog lica mere istim aršinom?! Pitanje je retoričko, nema potrebe da odgovaraš…
Sviđa mi seSviđa mi se
Ето и мене са реторичким питањем. Нема потребе, да одговараш. Да ли су грађани пред законом једнаки? Наравно питам, како је то у твом свету. У мом свету, Бекер је узео милионе и за те милионе оштетио пореске обвезнике, тј., држављане те државе. Председник је велику штету направио угледу сопственом и симболичну штету осталим грађанима. Он дао оставку, држава се показала, Бекер се договорио са државом и он је нешто платио, али је остала прилична сума на терет грађана. У мом свету сигурно је, да су и један и други морали да одговарају по закону. Али у реалном свету и један и други су се извукли.
Sviđa mi seSviđa mi se
U nemačkom svetu Boris Beker je jedan od simbola moderne Nemačke i država se s njim dogovorila da plati deo štete koju je napravio poreskim obveznicima, baš kao što se država Srbija svojevremeno dogovorila sa srbskom majkom Cecom. Nadam se da ovo nisu prepisali od nas jer se zalažem da kriminalci i prevaranti budu kažnjeni u svakom pojedinačnom slučaju. Međutim, tebe niko ne tera da kupuješ Cecine nosače zvuka, niti da kupuješ patike koje reklamira Beker. Sa druge strane, svaki građanin Nemačke je dužan da se sa uvažavanjem odnosi prema IZABRANOM predsedniku, baš kao što je dužan i građanin Srbije da se odnosi prema njegovom srbijanskom kolegi. Zbog tog ZADATOG poštovanja (postoji zakon koji štiti ugled institucija) izabrana lica MORAJU da paze na svoje ponašanje mnogo više nego privatna lica. Ako su za tebe Toma Nikolić i Ceca Ražnatović, Kristijan Vulf i Boris Beker isti red veličine, stvarno nema potrebe da nastavljamo ovaj razgovor jer je neko od nas dvojice vanzemaljac.
Sviđa mi seSviđa mi se
@nada2509
Покренусте без икаквог разлога Павла и постависте невероватно глупо питање. Ко је и шта могао, да буде непосредно после рата. Показујете прилично непознавање политичке ситуације у то време. Па да покушам, да Вас потсетим. Вама мрски комунисти нису баш чврсто засели. 1946 сам крштен, иако сви причају, да је било забрањено. Тако је тих година и Павле, као и други свештеници радио оно што је знао и што је мислио да је најбоље за Цркву, вернике и народ. Када су комунисти мало сигурније засели, постали су и ригиднији према многим дотадашњим слободама, па и према Цркви. Зашто би се сваки човек и свештеник, који је радио свој посао у држави таквој-каквој био проглашен за сарадника УДБ? Морао би, да Вам трепери желудац, када се сетите тог Вашег друга, који се чепио у ДС, а имао два факултета. Што није радио свој посао, него и он помислио, да ће ДС омогућити његов лет у небо? Што је још горе, заборавили сте ИСТОРИЈСКУ чињеницу, која се и данас понавља. Црква је увек била и биће уз власт. И заборависте, да је на испраћају Павла било невероватно много народа. Под претпоставком, да су Чеду испратили многи који су организовано долазили на мимоход, јасно је да је Павла испратило неупоредиво више оних који су сасвим слободно дошли. А када Павла упоредите са неким данашњим, који у цркви уз патријарха куцкају по мобилном, јасно је да је он ипак био посабан. Светац или не. Ваш комшија, а и Ви сте заборавили, да је батина из раја изашла! А колико разуме испаде од Бора човек, кога поштујете и памтите.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..kada su, Komunisti zaseli,posle rata, prvi ministar poljoprivrede bio je prota Smiljanic,otprilike je govorio..“pravoslavni krst nosim,petokrakom se ponosim“..izmedju ostalog,iza sebe je ostavio PKB. Susta suprotnost od „novinar.de“.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmmm..crkva i drzava,su uvek, na ovaj ili „onaj“ nacin u funkciji,i „dozivljavaju tranzicije“..u vreme ministra prote Smiljanica,pevalo se „mi gradimo prugu,pruga gradi nas“,tu je negde prota i drzava zadenuo PKB,nebudite lenji,potrazite PKB nekada, na internetu,da vidite koliko je dalekosezno to delo,a, onda se pojavio slogan „Djindjic, mi gradimo crkvu crkva gradi nas“,Djindjicevi „apostoli,nasrnuli su na protin PKB“,valjda im je zasmetalo sto nije crkva“.A, majcica crkva, ne spominje protu Smiljanica,gresnik je bio sa partizanima,i ne nudi nam neki PKB, nudi nam, ponavljam kucajte pop Maca,kanonizovan 2005-te za vreme Pavla..“kad sveci marsiraju“..????
Sviđa mi seSviđa mi se
Znaci prvo je bio Savle pa onda Pavle;sto su ti Srbi-vole onog sto mlati djecu a nagrde onog sto lopatara drogose.Inace ti popovi svi rade za DB i imaju dosijea sa ispovestima ljudi.
Sviđa mi seSviđa mi se
@prevrat
Неизабрах ја примере. Ти си почео од председника. А то што теби и мени Цеца ништа не значи, не значи, да није ко Бекер Немцима, па и више. Слично ти је и са Кристијаном. Ваљда знаш, да је ослобођен оптужбе за корупцију? Био само две године председник, тако да је и Тома значајнији лик у животу Срба него Кристијан у животу Немаца. Избор примера ти је катастрофалан. А стојим твдо, да су сви грађани пред законом једнаки.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..primera ima mnogo, ode tako nas covek u Njujork, da nadje posao, pa seta gradom sa drugarom i divi se, ali, pored njega, u kontejner za smece upade jedna
zena,prala prozor na neboderu,okliznula se i pala. Nas covek, se „zaprepasti’..“vidi hebote sta je standard,ova ima oko 40 godina, a oni je bacili u smece, mi bi to u Serbije, hebali bar jos 40. godina’.
Sviđa mi seSviđa mi se
E dakle, hajde, za vas ostale – manje -više ( mislim Nadalfa je stvarno neukusan sa tim svojim izlivima ( prolivima) duhovitosti) , ali za Vas sam, Slobodane, tačno pretpostavila skoro sve što ćete napisati ( naročito onaj deo o batini, raju i čika Bori kao solidnom čoveku, što nije da mi nije prolazilo i samoj kroz glavu), ali da ćete mi opet spočitnuti istorijsko (ne)znanje, e to se, ovaj put, nisam nadala.
Dakle, možda uvek zaboravljam, koji nam je ono kralj bio pedofil ( što je u ono vreme bilo krajnje legitimno), pa moram pogledati da li beše Dragutin, ili Milutin, pogledah, ipak je Milutin ( Simonida, vizantijska princeza, rođena 1294, sa Milutinom venčana 1299, kad ju je tačno ‚‚konzumirao‚‚ ne zna se), dakle sve u interesu napretka i širenja teritorija i sad da ne širim dalje našu slavnu istoriju, nisu ni drugi narodi ništa bolji, znam, znam, . . . Ali posleratni kontekst zaista mislim da odlično poznajem i to iz više izvora. Hajde da zanemarimo onaj što učismo u školi. Ali već 581 put rekoh da sam poklonik literature Borislava Pekića.. pa samo njegovu biografiju i opise tog perioda da uzmem u obzir, a sve znam napamet, pa je dovoljno. Nedavno sam iščitavala ( mada Vi Slobodane rekoste da ništa ne čitate, ali pomenuću zbog ostalih) vrlo zanimljivu knjigu, koju je posthumno priredila Pekićeva supruga Ljiljana ( koja je sestričina Milana Stojadinovića ( predsednika Vlade Kraljevine SHS od 1935 – 1939)i njegovog rođenog brata Dragomira), a u kojoj je obrađen Pekićev intervju sa Dragomirom Stojadinovićem, obavljen 1974 godine u Londonu i sačuvan na magnetofonskim trakama. Dragomir Stojadinović ( između ostalog pokretač i direktor lista Vreme, potom Novo vreme, čije je sedište bilo u zgradi danas oronuloj, a tada vrlo modernoj, koja je dugo pripadala Borbi), nije imao tu sreću da izbegne iz zemlje na vreme kao Milan, nego je nekim zanimljivim kanalima, a od strane gospode, koja su opet vrlo šurovala sa komunistima, uhvaćen negde u Austriji, vraćen u FNRJ, te bio sužanj 9 godina, uglavnom u kazamatu u Sremskoj Mitrovici. 1974 godine, u vreme kada Pekiću daje intervju, je ponovo uspešan poslovan čovek u Argentini, zajedno sa bratom. Ma šta ja mislila, a mislim svašta, o njihovom angažmanu i mestu u istoriji našeg jadnog naroda, ti ljudi su bili obrazovani, jake ličnosti, vispreni, sposobni, . . . Ali, samo iz tog intervjua, koji je trajao tri dana, te o kome insajder ( moderno rečeno) Dragomir Stojadinović priča o predratnom, ratnom i posleratnom razdoblju, izuzetno analitično i odlično poznajući materiju, pominjući mnoštvo ličnosti iz javnog, političkog i kulturnog života toga doba (dakle negde 1935 – 1955), čovek može svašta naučiti i saznati. Takođe izuzetno pedantna i vrlo obrazovana Ljiljana nije propustila da SVAKU POMENUTU LIČNOST pomene u fusnoti, uz sažetu biografiju, tako da je knjiga svojevrsna mini enciklopedija sa podacima o značajnim ljudima toga doba. Izdao ju je Službeni glasnik i možete je naći u njihovoj knjižari u Kneza Miloša ulici, malo niže od Beograđanke, što Vi, naravno, nećete učiniti.
Dakle pored još mnogo knjiga koje ovde iz razumljivih razloga neću pominjati, moj izvor saznanja su bili moji roditelji, koji su, u vreme kada učim osnove marksizma, negde sa 15-tak godina, zaluđena principima, živo debatujući sa mnom uspeli da mi objasne kako su stvari ZAISTA izgledale. Bez obzira na činjenicu da su mi dva rođena strica poginula, kao partizani, u II sv. ratu, moj otac se vrlo brzo distancirao i gledao svoja posla, ne talasajući naravno, ali brzo spoznavši sve elemente beščašća,koje je čovek morao posedovati da bi bio u main streamu ( čisto srpski rečeno), kao i danas, uostalom. E da, i ja sam rođena u septembru 1960-te i krštena odmah u novembru, evo posedujem krštenicu, jer se sa mojim Dr-om nauka venčah u crkvi, pod stare dane, da i Bog malo pripomogne!
Nemam ja, dragi moji, problem ni sa Patrijarhom Pavlom, ni sa komunističkim periodom kao takvim, nego sa tom našom malograđanštinom i dvoličnošću ( uh, ako sad još počnem sa Isidorom Sekulić – poplavećete totalno), sa tom nezrelom, da, pre svega nezrelom potrebom da do prekjuče veličamo Josipa Radnika, od juče Slobodana Predvodnika, potom Patrijarha Pavla i da ne nabrajam više!
Pominjanjem Patrijarha u datom kontekstu – htela sam samo da podcrtam koliko ne bismo smeli da budemo isključivi, idolopoklonički nastrojeni, koliko bismo, ako hoćemo, a nećemo, da opstanemo i napredujemo kao narod, morali da naučimo da pojave ( i ljude) nazivamo pravim imenima, da koristimo ono što je dobro, ali i da realno sagledamo ono što je bilo loše!
Nadam se da ćemo, družeći se sa braćom Kinezima, bar nešto naučiti. Fascinantan je način na koji oni sagledavaju, uvažavaju, ali i kritikuju istorijsku ulogu Mao Ce Tunga, ne skidajući njegovu ogromnu sliku sa impozantne kapije kroz koju se ulazi u kompleks carskih palata Zabranjeni grad, jer je baš na tom mestu, koje gleda na trg Tjen An Men, Mao 1949 proglasio osnivanje Narodne Republike Kine. Niko ga do danas nije sklonio, mada vrlo otvoreno pričaju o kulturnoj revoluciji i greškama koje su počinjene.
Da, i ja se nadam i hoću da verujem da se Pavle pokajao i napredovao kao ličnost, te kupih knjigu sinoć i pročitaću je, ali ne mogu da prestanem da se pitam – zašto je još uvek tabu, zašto nije malo bolje istražena ta očigledna veza između SPC i komunističkog režima. Katolici ni sa tim nemaju problem ( evo – svi smo, pa i ja, počeli da govorimo ono ‚‚Gospodarevo‚‚ – ja nemam problem s tim – užas), oni svoje veze vrlo javno demonstriraju, a mi, uh!
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..Milan Stojdinovic ? el to onaj srbski mucenik,sto je sa Antom Pavelicem 1954.godine u Argentini,postigao istorijski sporazum o razbijanju Jugoslavije,realizovan 1990-2o16..u toku ?
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..nije imao srece sa zenom, „kraljeva OZNA“, je ufatila, sa italijanom, spijunom u kadi sa sampanjcem..dok je bio na putu, pa nije imao vremena da je prebije, izvrsi nad njom „porodicno nasilje“.
Sviđa mi seSviđa mi se
Nista necemo da naucimo od Kineza jer nemamo prosecni koeficijent inteligencije kao oni,dakle bicemo isti glupi i jadni Srbi kao sto smo uvek bili,a bolje je da nestanemo,jer cemu…?
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmmm..kineska kultura je stara 5.000 godina imali su vremena da nauce, a pre 1949.godine, Staljin je poslao,oko 1.300.000 crvenoarmejaca u Kinu, da isteraju oko 1.000.000 japanskih okupatorskih vojnika iz Kine, sto je i uradjeno.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..https:// dijaspora.worldpress/2010/upropastitelji srbije malo su jaci od bogga i Pavla
Sviđa mi seSviđa mi se
A pošto malo guglah, evo vam i ovo http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/…/kako-je-milan-stojadinovic-postao-poverenik-udbe
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..a, ona „prethodna UDB“, je skruseno obavestila,njegovo kraljevsko visocanstvo, da se, zena Milana Stojadinovica,kupa u kadi sa sampanjcem, sa italijanskim novinarom spijunom. Oko Milana, sve neke UDB-e ?
Sviđa mi seSviđa mi se
@nada2509
Прескочили сте и нисте оспорили неколико првих редова, које сам написао. Тачније, први пасус. Ако је Ваша намера била, да спомињањем Павла, мене испровоцирате, успелисте. Написасте практично есеј у коме причате шта сте све прочитали!? Може човек много да прочита, а да ништа не разуме. Оспоравате размишљање и поступак Ваших стричева, а величате „дистанцирање“ Вашег оца!!??? Колико је Ваш отац имао година, када су стричеви отишли у партизане и погинули, колико када се „дистанцирао“ и колико када Вам је „отварао“ очи? Мени се чини да има више могућности. Прва, да су породично решили, да неки „оду“ у партизане, а остали да чувају породицу, друга да је био сувише млад, а трећа, да, благо речено, није имао три чисте. Желим, да кажем, да Ваше успомене, које Вам је неко причао, или успомене сваког онога, који туђе препричава, нису баш веродостојне. Наравно, да сте и прескочили мој став, да је Црква увек била уз сваку државу. То је што се тиче схватања и разумевања историје и политичке ситуације, на Ваш начин. Па заборависте, да нешто кажете о ономе што сте лично доживели. Испараћај Патријарха. За Вас је то безначајно, али би желели, да завирите у Удбине досијее о Павлу!!???
Мој утисак је, да је НЕДЕЉНИК таблоид, а вама је историјски извор за допунску причу о Стојадиновићу!? Мислите ли, да је неопходно покретати расправу и о Стојадиновићу? Ах да, заборавих! Ви већ знате, шта ћу написати. “ tačno pretpostavila skoro sve što ćete napisati „, па је ово текст више за читаоце и коментаторе.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ни најмања ми намера није била, господине Млинаревићу, да Вас провоцира помињањем Патријарха. Много сам се пута питала, гледајући га на ТВ-у, како благоглагољи о присуству Оца, Сина и Духа Светога у свему и свакоме, а сећајући се оног Чика Бориног бесног скока са столице, какве ли се тајне крију иза тог ородуховљеног,а а Ипак, кад се боље загледа, оштрог лица. Питај многе нису ми знали дати одговор
Ево, наместили се да је Ђорђе Рандељ ( иначе Поповски син) написао ту књигу и представио је 15.12. увече, овде у библиотеци, у мом комшилуку, те су ми се та питања вратила, поготово стога што је о Павлу говорено као о неоспорним будућем свецу, нимало критички, а богами, као што рече бранаделмар – имао је неке своје улоге током деведесетих! Само хтедох да сазнам шта људи на овом порталу мисле о тој теми, која мене интригира већ 20-так година.
Есеј о мојој породици ћете добити поподне, сад немам времена, сами сте тражили, дирнусте ми у оца, а богами ИМА шта да се каже
Sviđa mi seSviđa mi se
Zar ne mislis da je malo neukusno pisati autobiografiju u komentarima i simulirati logicku indukciju,
tipicno zensko trolovanje.
Sviđa mi seSviđa mi se
Meni nije, baš me zanima šta čovek ženskog pola misli o nedavnoj prošlosti.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmmm..upravo ovih dana, na Fruskoj gori je izvrsen neki „prevrat“,pa, vernici iz Backe, nemogu vise tamo da se krstavaju i vencavaju…?
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm.. kurir/atanasije jevtic/vucicevo popovanje
Sviđa mi seSviđa mi se
Позивате се на књижевника и новинара који и ово написа: „Gospodin Randelj je za Boru Otića rekao da je najveće novinarsko ime u XXI veku na ovim prostorima, zato što ima gledanu emisiju „5kazanje“ i objavljuje uvodnike u novosadskom listu „Dnevnik“, na temu života Vojvodine.“ Шта рећи о новинару и књижевнику, који је у стању, да Бору Отића, прогласи за najveće novinarsko ime u XXI veku na ovim prostorima? Наравно, да овде није написао, да ли је ПРОСТОР његова окућница, село, град. Даље каже: totalnu istoriju Vojvođana i Vojvodine u kojoj živi 28 nacija koje se lepo slažu i daju primer celom kulturnom svetu kako se u zajedništvu može lepo živeti, stvarati, napredovati, školovati, lečiti i raditi sve drugo, šta jedna dobro uređena država treba da organizuje – izjavio je tom prilikom gospodin Randelj. Нешто се и ту историја не слаже. Како само заборави борбе Срба и Мађара у 19, а и покоље Срба у 20. веку, а ту беху и неки Немци и сада пише, како се 28 нација lepo slažu i daju primer celom kulturnom svetu kako se u zajedništvu može lepo živeti, stvarati, napredovati, školovati, lečiti i raditi sve drugo,. Замислите врхунац! Дају ПРИМЕР! Можда је и књигу о Патријарху писао у некој сличној еуфорији?
Sviđa mi seSviđa mi se
Аман, јесте ли Ви икада погледали 5казање!? Те емисије су, већином, антологијски, аутентични документи за неке будуће генерације, а о томе како се овде живело и живи почетком XXI века! Што Вам сад па Бора Отић смета?
Sviđa mi seSviđa mi se
А зар Ви Над-алфа ( овде БиХ сад једну ружну реч, али аутоцензурисаћу се, Ипак сам ЈА културна Војвођанка) , не мислите да је крајње неукусно да особи, попут мене, вероватно старијој од Вас – нудите да Вам перем гаће!? А ако будем имала живаца да овде изложим део своје аутобиографије, можда ЧАК и Ви стекнете благи појам о томе шта значи једна давно заборављена реч – ЧЕСТИТОСТ!
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm.. http://www.yugopapir.com/2014/profesor-doktor-Ivan-Djuric
Sviđa mi seSviđa mi se
@nada2509
Ви сте увели у причу неког Рандеља, као доказ, да је Павле био ово или оно. Тај Рандељ изјави глупост у вези Отића. Када је у стању, да извали глупост у вези Отића, мислио сам, да ће бити јасно, да мислим, да је лупетао и у вези Павла. Да ли сте се у попису изјашњавали као Војвођанка. Надам се, да Вам је познато, да та категорија у попису НЕ ПОСТОЈИ и да је Ви, у заједници са војвођанерима ИЗМИШЉАТЕ. Потпуно је неразумљиво и несхватљиво, да неко пореклом из Лике инсистира на статусу Војвођанке. О чему се то ради покушајте да нам разјасните.
Sviđa mi seSviđa mi se
Znači, sasvim je OK biti Ličanin (beograđanin, slavonac, sandžaklija…) ali se ni slučajno ne sme biti vojvođanin? Propisao neki komitet, ili je dok sam ja spavao Vojvodina nekud nestala? Odoh do zadruge da pogledam, možda su se i Huni vratili…
Sviđa mi seSviđa se 1 person
@prevrat
Написао сам: „Да ли сте се у попису изјашњавали као Војвођанка. Надам се, да Вам је познато, да та категорија у попису НЕ ПОСТОЈИ“. У том попису, 2012 није било ни беееоооограђана, ни санџаклија, па се питам чему проширивање које намећеш и о чему се ради. Ако мислиш, да је у реду, да има Сремаца, Банаћана, Ужичана Пироћанаца и слично и да сви они треба, да се двоструко и троструко изјашњавају, то је у реду. Мени се срце цепа, што такве генијалне идеје пописи НЕ ПРИЗНАЈУ. Зар је могуће, да не разликујеш ни ти ни @nada2509, да постоји разликовање између националности и регионалне припадности? У попису постоји регион Војводина, као и други региони и у том смислу можеш сазнати КОЛИКО особа ЖИВИ у Војводини укупно и сличне податке. Али у попису, срце ми се цепа, не постоје ВОЈВОЂАНЕРИ. Надам се, да никада неће ни постојати. Изгледа, да су комунисти били генијални једино у томе што су измислили АП Војводина. На жалост војвођанера, пропустише комитети, да прогласе војвођанере за националност. Питање шта си ти преспавао и шта замишљаш, постави сам себи.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..u popisu, i u opstini,Novi Beograd,od 1976.godine,bar sam tada „natrapao“,nije bilo moguce dobiti,drzavljanstvo „Jugosloven“.Sto se tice „teme“, volim primere “ iz prakse:
1) Davnih godina,mnogo pre „Arapskih proljeca“, za vreme „Hrvatskog proljeca“..“mas pokreta“,znaci sedamdesetih godina, najveci sin,naroda svo,bio nam je majka otac i bog,je imao monolo,Tiro je izjavio,da je rodjen u Hrvatskoj,da zivi i radi u Beogradu, i da se oseca Jugoslovenom, sa pitanjem „sta fali amerikancima sto su amerikanci“.
2)Posle, sahrane jednog kolege iz preduzeca,posli smo,na po jednu „za pokoj duse“,kazem im, da idu polako, da cu da ih sustignem,samo da obidjem moje,jer su tu blizu. Jedna koleginica,zacudjeno i nekako strogo,pita,“a koga ti to imas na Novom groblju (kultnom)..kazem,prababu,pradedu,babu,dedu,ujaka..a,ona ce na to „zasto ti kazes da si Licanin kad si Beogradjanin“. Greska u koracima je,da su u robu Sremci,po majci.
3)U,preduzecu,su radila dva rodjena brata,rodjeni u Beogradu,stariji se izjasnjavao kao Beogradjanin, a mladji kao Licanin po ocu.
3)Pamtim, sa televizije, monolog glumca Jerinica,obucenog u narodnu nosnju,emigrant u Londonu,kako je resio da pozove prijatelje na caj,sama emisija se zvala „Moj prvi caj“ u kome,tokom monologa,cesto ponavlja..“nekada dok sam jos bio licanin“..itd,itd
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..Autonomna Pokrajina je, nesto jaca „od regiona“, „regioni“ bi bili u AP Vojvodini, Srem Banat i Backa..i,tamo dalje, Sumadija..carapani,ere,curani..sa, podecanjem na Velju Ilica,koji je „ponet“,petooktobarskom pobedom“,u holu Skupstine,sa obezbedjenom kamerom..orljao..“bas me briga,ja sam sumadinac,bas me briga, nece meni tamo neki Miroljub Labus, sta je on, neki Jevrej…“..itd,itd
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..Sumadijski okrug, ima oko 350.000 gradjana, a Velja drcan,kao da je neki Pajtic..i slicno.
Sviđa mi seSviđa mi se
Хајде мало о Војводини, само мало, морам да кувам типичан банатски ручак! Ево, супица већ лагано ври и шири онај пријатни мирис дима. Само, мој проблем је што прааави дом већ дуги немам, син ми је далеко, блиски људи су ми далеко, а мој муж, који је некако баш “ мимо света“ не капира и не вреднује тај мој напор да му дом учиним топлијим. Наиме, он је тешки депресивац, а такви људи “ никада не шире радост, у најбољем случају. – деле милост“ !
Сад ће “ Алфа“ да ликује, али да, да, толеришем то из више разлога: – још ми је.помало драг, толико је изгубљен да не знам шта би без мене и и и у овој беди је какав такав ресурс, те могу да некако помогнем сину да студира! Ето, разапињите на крст једну мајку +( подразумевајуће пожртвовану) која је била довољно глупа ( а можда и поносна, или баш честита, да да што је данас све : једнако – глупа), да од првог мужа не тражи алиментацију, што јој је други муж милион пута набио на нос, мада је и сам одрастао као дете разведених родитеља, а ни његова мајка из својих разлога – није тражила алиментацију! Ух, извињавам се за ову дигресију, мада паметни људи кажу, треба говорити о проблему, неко увек има решење! Само, не морате ми баш сугерисати да вам ручно перем гаће, кад већ умем да поправим машину!
Него, да се вратим на тему. О Лици сам слушала много, али била само једном, при повратку с мора, у селу Језерце, поред самих Плитвичких језера, где је рођена моја бака по оцу ( мој алтер его) и у Личком Петровом Селу, одакле је моја фамилија Адамовић, што беше и моје девојачко презиме, а која слави Светог Николу, славу на коју ја сутра нећу отићи код рођеног брата Николе, јер је и моја фамилија, као и васколиког српство, углавном, у стању распадања!
У Војводини сам рођена и одрасла. Када сам се вратила из Бг-а у завичај урнисана тотално и материјално и психички, услед коцкарских авантура првог супруга, у памети ( каквој таквој) су ме оставиле две ствари: – сумануто давање приватних часова, на чему су ми моји мештани били захвални, јер сам за симболичну надокнаду помагала њиховој деци, и моменат кад седнем на бицикл и поподне кренем кроз поље, на запад, у сусрет сунцу које залази, кроз поље, осећајући мирис и снагу земље, те црпећи исту, да преживим, да издржим, . .
Е стога сам ја Војвођанка и боли ме дупе за административне називе!
Пре пет година сам, удавши се, дошла у нову средину. Упознала сам Миру, Јелени, Славицу, … Знате шта глупе су, површне, склоне трачу, необразоване! Упознала сам Маргити и Ержика! Паметне су, вредне, озбиљне, одговорне, Хм самохране мајке, образоване, воле да читају, поуздане пријатељице! И боли ме дупе што су нам се преци клали! Узајамно, нису само Мађари Србе! Ето и зато сам Војвођанка!
Драгослава, ако сам претерано почела да трипујем и тролујем, само упозорите! Стварно, признајем није Преврат портал крив што ја, негде, имам лош став према животу, па сам опет у тешкој психичкој ситуацији! Морам још мало издржати да видим сина са дипломом у рукама а за даље ћемо видети!
А један од мојих снова, господине Млинаревићу, мада ће пре бити по Вашем, али, мајку му, имам право на снове, је да мој син, једног дана, моју родитељску кућу уреди, у дворишту направи базенчић, фонтану и лепу сеницу, те да му то место служи за одмор и опуштање – како год се Војводина тада звала! То место је заувек и неопозиви – мој завичај!
Sviđa mi seSviđa mi se
Znas ti kako smo mi novi Srbi nemilosrdni prema mamama(svetimo se za to sto su nas razmazile)
a posto si 25g starija od mene taj ti je status;nema ljutis.
Sviđa mi seSviđa mi se
Једва чекам да вам маме помру ( including me), па да вас ове исто тако размаженек линке карају и у мозак и где год стигну! Волела БиХ само да са неког облака могу да погледам како се сналазите ви вајни MGTOW -це! Пардон, овнови!
Sviđa mi seSviđa mi se
Нема љутиш, лош ми је дан данас!
Sviđa mi seSviđa mi se
@nada2509
Надо, Надо! Мало мало па се занесеш и напишеш: „Хајде мало о Војводини, само мало, морам да кувам типичан банатски ручак!“!!??? Као острашћена војвођанерка, зашто не написа ВОЈВОЂАНСКИ РУЧАК? Када попљујеш своје Славице, Мире и Јелене, сигурно ће узлет у висине бити уз Маргите и Ержике! Мука је оно што те чека, да ће ћеш уз Маргите, Ержике морати сутра или прекосутра, да мењаш и име и презиме, јер те као војвођанерку неће ни Мађари ПРИЗНАТИ. Чињеница је, да моја машта може свашта, али је сигурно, да се твој син на твојих 30 ари у „Војводини“ НИКАДА неће вратити. Беше: „Хајде мало о Војводини,“, а после тога ништа о томе, већ о туги, да брат слави славу, а сестра не долази. Ретко која сестра схвати на време, да ће је брат по правилу, благо речено, зезнути. Када то доживи, толико је збланута, да престаје, да било шта око себе разуме. Потрес је толики, да се све у глави поремети, тако да је прилично тешко, дозвати се памети. У сваком случају, ја бих отишао на славу код брата, а не код Маргите. Имам друга из Хамбурга, који је замислио, да ће унуке, да се брчкају у базену, који је у селу направио. Долазе оне са десет-дванест година, али им сигурно, колико сутра неће пасти на памет, да долазе, већ ће гледати, да иду путевима своје генерације. Зашто замишљате, да ће Ваш син поступати другачије од Вас, која сте у узлету са Маргитом? Скоро сам сигуран, да ће се и он трудити, да узлети са неком Беооограђанком. Тешко да ће узлетети са Банаћанком, или војвођанерком. За изречену будалаштину: „Узајамно, нису само Мађари Србе!“ немам речи, а ни оправдања!
Sviđa mi seSviđa mi se
За све сте у праву, ево признавам, сем за историју! Хајде мало нађите па погледајте шта се све дешавало, по овим теренима ( а и шире) поткрај пете деценије XIX века! Ајде да не идем даље у историју, искочи ми сад из памћења фамозни Сулејман Величанствени, што племениту душу испусти под угарском т
врђавом Сигет у ноћи између 5 и 6 октобра 1566 године. Нађите негде, ако не верујете, колико је Срба плаћеника у својој војсци имао, јаничаре да не рачунам! Не могу сад ја да Вам Тражим, морам се мало одморити од кувања и једења банатско војвођанског ручка! Шницле су биле – боли глава! Бечејска школа!
Sviđa mi seSviđa mi se
@nada2509
О историји: „Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке Монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).“ Види се, да Мађарска није постојала као самостална држава. Ваљда Вам је познато, да су Мађарску револуцију, у време пете деценије 19. века Срби напали борећи се на страни Аустрије. Ни у време Сулејмана Срби као народ, нација, држава нису се обрачунавали са Мађарима, као што је то било у обрнутом случају. Поново се показује, да НЕ РАЗУМЕТЕ историју. Никада српска држава, није направила такве покоље Мађара, као што су Мађари у тим Вашим педесетим годинама 19. века направили над Србима, или као што су правили у Другом светском рату. Поново се брукате! Сами сте се у потпуности определили: одмарајте се!
Мани те се историје.
Видим, да сте уживали у „историјској“ серији Сулејман величанствени, па сте у стању, да нам саопштите, да је тај лик ИСПУСТИО ПЛЕМЕНИТУ душу! Чуј, Сулејман има племениту душу, као што Ержика чита књиге! Рекох ја, да интернет и сајтови, имају функцију Фројдовог дивана.
Sviđa mi seSviđa mi se
Е стварно претерујем! А Ержика је ВАША колегиница, децентна, одмерена, неколико година старија од мене, управо је отишла у пензију и колектив ју је с поштовањем испратио! Аман, погледала сам првих пар епизода Сулејмана, закључила да личи на холивудска срања и баталила! Ово моје поуздано знање је из Пекићевог Златног Рума, господине, у коме, уз аутентичне историјске податке, литерарно обрађује ноћ у којој Цинцарин ( православац и, прости Боже хомосексуалац) и Сулејманова лекар Грк ( православац) треба да прикрију Сулејманову смрт да се војска ( са све Србима плаћеницима ) не би деморалисала! Не због идолопоклонства Сулејману ( то доносе идеологије XX века) већ због потенцијалне пљачке и ратног плена. Цинцарин торбар, препродавац свега, од хашиша до шминке,а пратилац војске због свог љубавника прелепог снажног младог војника Мурата, треба да нашминкане Сулејмана тако да изгледа као да је жив, те да ујутро са прозора чадора поздрави војску. Лекар Грк Кајсунизаде сугерише Цинцарин да ипак удеси да Сулејман изгледа сумњиво жив, јер им је обојици циљ да Отоманска империја, која је 1453 онако крвнички растурила византијски православни Цариград, почне коначно да слаби! Притом обојица ризикују главу,. . .Е мој господине, не подцењујте ме толико! Драматизацију само овог дела Златног Рума, радила је београдска драматуршки да Наша Јеремић, не сећам се режисера, а бриљирао ансамбл мог омиљеног Београдског драмског на Црвеном крсту, Небојша Глоговац као Цинцарин Симеон и Небојша Дугалић као лекар Кајсунизаде! И још нешто! Никоме више никада, па ни Вама овде, нећу дозволити да ме понижава! Прочитајте макар први том Златног Рума, па о историји можемо разговарати! Пекић је у том смислу био изузетно педантан “ крвопилни раденик“ како га је звао Борислав Михајловић Михиз, ето још један образовани Пречанин, да не кажем Војвођанин, ух, опет ће да Вам се Костреш бркови!
Sviđa mi seSviđa mi se
А стварно се извињавам због слова, лења сам да.устанем и укључим лаптоп, не видим баш најбоље, па Златно Руно постаде Златни рум! Само због тога извините, а за ово друго Ви треба да се извинете, или, што би рекли Војвођани -. сматрајте се опсованим
Sviđa mi seSviđa mi se
prilog kontinuitetu srpsko mađarskih borbi Сељачка побуна Ђерђа Доже 1514. Као што се са мапе види, побуна је захватила знатан део простора који су насељавали Срби. Многи српски сељаци су се и придружили Дожиним „крстушима“, али се већина, посебно они у Срему, борила против њих. Наравно, и сви српски племићи били су уз угарско племство.
rakocijeva buna 1701.Хрватски феудалци се нису одазвали, не желећи да помажу протестантску стваr.. http://www.pecat.co.rs/2011/03/samoubistvo-drzave-u-adi/
Dva ista proglasa Ferenca II Rakocija Srbima su upućena u vremenskom razmaku od punih 145 godina! Prvi, 9. avgusta, dva meseca pre početka revolucije (Rakocijev ustanak izbio je u Gornjoj Ugarskoj u tvrđavi Munkaču, oktobra 1703. godine, kada je Habzburška kuća vodila rat za nasledstvo u Španiji), a drugi – 15. februara 1848, mesec dana pred početak Košutove revolucije protiv Beča!
Tekst proglasa pročitanog Srbima glasio je:
„Znajući da uvek naoružani i oružju vični narod srpski, ne mali deo žalosti i progona u našoj državi podnosi, a u želji da bi i on bio učesnik u od starina slavnoj slobodi naše zemlje, htedosmo ovim našim pismom obznaniti da ne čeka ni dana ni časa, već da odmah skoči na oružje i da se obaveže na uslugu našoj miloj otadžbini. Ako Srbi to učine, obavezujemo se našim prastarim mađarstvom da će od oca na sina, s kolena na koleno, biti u takvoj slobodi da nigde nikom neće danak davati. Sve srpske varoši koje sada za pobedu našeg oružja ustanu, učestvovaće u toj slobodi, kao i druge hajdučke varoši, i svojim oružjem će služiti samo svoju otadžbinu. Ali, ako se desi protivno, da ne ustanu u odbranu slobode naše mađarske otadžbine, i svoje vlastite slobode, ili možda i protiv nas oružje dignu, kao što su to neki u Velikom Varadinu sakupljeni Srbi počeli, to ćemo ih bez ikakve milosti klati i seći, a ni decu im nećemo štedeti. A ako Bog blagoslovi naše oružje, konačno ćemo ih iskoreniti u našoj mađarskoj otadžbini“!
Sviđa mi seSviđa mi se
Bog im nije „blagoslovio oružje“ ali su Srbi u Mađarskoj ipak iskorenjeni, kao narod čije elite su se od kada je sveta i veka svrstavale uz vlast, protiv volje većine. Baš kao u današnjoj Srbiji: narod grca dok se elita ispod Vučićevog stola kolje ko će zgrabiti veću kosku. Kao i uvek – ceh će platiti neznaveni plebs…
Sviđa mi seSviđa se 1 person
@nada2509
Сада ми је све јасно. Ви сте историју учили из романа!!! Чусмо ли за „уметничку слободу“? Као што рекох, НЕ РАЗУМЕТЕ историју. Останите на тлу књижевности, па ћемо се лако разумети. Што се тиче псовања, у дворишту са стотињак дечурлије, у коме сам одрастао, донесосмо одлуку, да свако ко опсује у заједнички фонд плати пет динара. Беше то у време диктатуре мрског непријатеља Срба, а ми клинци по петнестак година. „Натераше“ нас, да имамо и дечији кућни савет, који се старао о спровођењу и наплати. Испоставило се, да једино ја не плаћам казну, јер не псујем. Онако под диктатуром, остали у дечијем кућном савету, када схватише „заблуду“, променише одлуку и вратише се „природном“ српском језику, а видим и исквареном војвођанерском. И тако ја остах, од онда, онај, који не псује. Лако бих се ја споразумео са Ержиком, јер је њој потпуно јасно, као и мени, коју страну заступа и брани. Ержики је лако и са Вама да се „разуме“, јер војвођанери заступају поделу Срба, а то Ержики и њенима сасвим одговара без обзира што Ви однос са Ержиком идеализујете.
Sviđa mi seSviđa mi se
Pekićevih romana, što je bitna razlika jer se držao istorije, kao pijan plota! A kakav ste Vi Srbin, STIPSO JEDNA, kad nikada niste slatko opsovali!? E od sada NEĆU sa Vama da polemišem, mogu SAMO 🙂 da se družim i dobiću Vas u preferansu, kad tad!
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..Pekic, crnoorac kao i Beckovic,clanovi tzv“krunskogg saveta“..“pisanje uz vetar“.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hm,hmm..nakon ovog saznanja, glumica Madjarskog porekla,Za Za Gabor umrla de danas u 99.godini
Sviđa mi seSviđa mi se
@nada2509
Сагласан!
Sviđa mi seSviđa mi se
Ако апликација за медецинску сестру пропадне, инсценирајте физички напад због пропагирања ”војвођанства”. Има да вам дају азил.
На страну то што је чланак одличан.
Sviđa mi seSviđa mi se
Пошто сам тему начела, а како услед као замршено клупко вунице, неразмрсиво необјашњивих околности, не одох на славу код рођеног брата, него седим и читам књигу о Патријарху Павлу, осећам дужност да своја сазнања поделим са вама, па да пређемо на неки други текст!
Дакле, типично новинарско фељтонистичко, читај површно штиво, у коме ипак свашта сазнах, па тако и следеће: – Пред крај рата 1944 године радио је као васпитач и вероучитељ у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглица из Босне. ( биће да га одатле памти Чика Бора) И док је спасавао једно дете које је почело да се дави у Дрини разболео се и потом добио туберкулозу, која се тада још тешко лечила. У манастиру Вујан је ипак чудесно излечен и после тога је одлучио да се замонаши. –
За мој профани укус има много чуда и необјашњивог у овом прилично неповезаним тексту! Ако је био тако изузетан и врхунски интелектуалац у области теологије, зашто се наши историчари и теолози нису њиме озбиљније бавили! Ако неко зна за озбиљнија штива о патријарху нека ми јави, а и сама ћу истраживати и поделити са вама! Срећна слава свима који славе!
Sviđa mi seSviđa mi se