Драган Томић: Треба ли Србији небо?

без човека, ловачки авион је само гомила метала и да би био комплетан, захтева човека једнаких карактеристика као и он- захтева најбољег. Тек када се та фузија оствари ловачки авион је комплетан и само и једино тада он постоји.

питање, да ли Србији треба више од два МиГ-29, после тирада о осиромашеном уранијуму делује бесмислено. Логика налаже да после таквог искуства, све о чему Србија и Срби би треблао да мисле је САМО и ЈЕДИНО авијација.

Држави где једна старлета од 20 година са својом пичком за дан зарађује преко 1000 евра, авијација није потребна. Не зато што час лета пилота кошта колико курва заради за три или четири дана, већ зато што курва није вредност која се брани.

“ На небу Србије, током битке за Цер, у периоду 15-24 Августа 1914, дошло је до прве ваздушне битке између авиона две армије. На слици, први Српски пилот ловац, поручник Миодраг Томић у авиону Блерио тандем, са митраљезом Шврацлозе.“

Ловачки авион јесте класа авиона намењена за ваздушну борбу против других авиона. Као такав он је од почетка створен са само једним задатком-да уништи све друго што лети. Као такав он увек мора бити степеницу изнад свега другог што лети, он увек мора бити јачи,бољи, бржи, окретнији он увек мора бити-најбољи. Као такав он је скуп највиших достигнућа у науци и техници, врх копља менталног напора једне нације. Међутим без човека, ловачки авион је само гомила метала и да би био комплетан, захтева човека једнаких карактеристика као и он- захтева најбољег. Тек када се та фузија оствари ловачки авион је комплетан и само и једино тада он постоји. Ловачки авиони, појавили су се први пут у Првом Светском рату. На почетку, авијација је сматрана бесмисленом и врло скупом новотаријом која неће имати велики утицај на исход битака и рата, и у новинама је названа “бесмисленом игром”. Међутим, РЕАЛНОСТ, је врло брзо доказала колико је СТАРО знање бесмиселно и колико СЛЕПО држање за традиције ратовања кошта у моменту када су извиђачки авиони почели да врше коректуру артиљеријске ватре. У том моменту, бесмислена новотарија постала је врло реална претња. Противавионско оружије пружало је донекле решење, међутим врло брзо је схваћено да најефикаснији начин да се противнички авион елиминише, управо путем- другог авиона. Тако су авиони постали наоружани међутим и то се није показало довољним. Потреба за авионом дизајнираним само за ту сврху, показала се као исправна.

Ловачки авион је рођен, и као такав из корена ће изменити начин ратовања у годинама које ће доћи. Како је време пролазило, његова улога постаће све битнија и битнија и у Другом Светском рату, приликом Битке за Британију, показаће се кључном у одбрани домовине. Током Другог Светског рата, улога ловачке авијације показаће се пресудном у свакој операцији, од Нормандије до Пацифика и наставиће да расте све до данашњих дана, када се ни једна озбиљна војна операција не може ни замислити а да се предходно не оствари ваздушна превласт над противником. Као што смо и ми, уосталом, и искусли.

Стога питање, да ли Србији треба више од два МиГ-29, после тирада о осиромашеном уранијуму делује бесмислено. Логика налаже да после таквог искуства, све о чему Србија и Срби би треблао да мисле је САМО и ЈЕДИНО авијација. Међутим чињеница да је контекст супротан од здраворазумског, показује да је проблем много већи од пуког техничког аспекта.

Наиме, проблем са авијацијом јесте да она, по самој својој природи, јесте делатност у којој корупција није могућа. Физички није могућа, јер због природе окружења у којој функционише, кумовска логика није могућа. Није могућа јер да би нешто добро летело, потребне су године и године одрицања, учења, тешког и мукотрпног рада, потребна су велика улагања како материјална тако и финансијска. И ако кренеш да се „шемиш“ на „фору“ авион или не лети или падне. Одма следи карма.

У авијацији нема места за пајсере, за сналажљиве. За њу су потребни одрасли људи. Потребни су зрели, одговорни људи.

Авио индустрија представља врх научно технолошког напретка једне нације и ловачка авијација је врх копља. Она је спој, симфонија теоретског и практичног, спој ума и тела. Зато што је екстремна. Просечна радна температура у мотору ловачког авиона износи између 1000 и 1600 степени, при чему на лопатице турбине делује центрифугална сила од 7 до 12 тона. Сама лопатица турбине је тешка свега 700 грама. Обично су моно кристалне или са вишефазном усмереном кристализацијом, направљене од егзотичних легура, никла, титанијума,ванадијума, молбдена итд, обложене керамиком и израђене са толеарнцијом од 0,0000001%.

Направити ТО да издржи и функционише беспрекорно захтева године учења, милионе уложене да се направи и испита. Захтева дисциплину, захтева поштовање правила, захтева фокус. Захтева одгој.

Младом инжењеру је потребна вера и потребни су му снови, јер то је све што има. Снови о небу.

Њему смета када му се родитељи свађају јер немају за нове патике, када немају за храну. Када иде у исцепаној одећи. Али докле год има сан, то га неће скренути са курса. Вредно ће учити и поред тога. Сметаће му и то када у школи крену да га зајебавају зато што је штребер и што не игра фудбал, што је асоцијалан. Али не превише, јер увек има свој сан у који се враћа. Сметаће му и то што га девојке неће хтети јер за разлику од њега, оне већ са 16 година купе минић од 3000 динара, и троше месечно колико кошта његова година на машинцу, у замену за своју златну вагину, наравно… Е ту се види да ли има или нема и колико верује у свој сан. Ако му остане веран, издржаће и тај тест и наставити са школовањем. Јебаће га оне много, биологија је јака али ако успе да сачува свој сан наставиће са школовањем. Проблем настаје онда кад заврши школовање и када нема где да тестира своје знање а камоли да га примени. Ту је проблем.

Да се запосли у СДПР клану не може јер није Црногорац. Да се запосли у војсци не може јер војска не постоји а и ономе што је од ње остало, СДПР диктира шта да прави а то шта јој диктира шта да прави може и мало креативнији лимар из Малог Мокрог луга.

Једино шта му остаје је виза и Канаде, Америке…

У држави која се води шибицарско-шверцерском логиком, у којој је битније кога знаш него шта знаш, озбиљни људи немају шта да траже. У тој личној држави, бити озбиљан, поштовати правила значи бити будала, јер ниси умео да се снађеш. Усудити се да сањаш да тежиш ка нечему вишем, аутоматски значи бити на самом дну гажен од разних “успешних” типа Мика Гајбица или Жика Пајсер. Србија константно промовише оно најгоре и уништава оно најбоље. Држави где једна старлета од 20 година са својом пичком за дан зарађује преко 1000 евра, авијација није потребна. Не зато што час лета пилота кошта колико курва заради за три или четири дана, већ зато што курва није вредност која се брани. Мика Гајбица није вредност која се брани. Држава која промовише курву и Мику није држава која је вредна одбране и њој небо не треба. Јер јој је поглед увек усмерен ка земљи, ка трулежи.

Ка гробу.