Томас Санкара – превратник који није умро узалуд

 

Марксистички револуционар и бивши председник Буркине Фасо, Томас Санкара. Живео је у двособној кућици, ишао на посао бициклом, а у тренутку смрти нашли су му 350$ на рачуну. Национализовао је целокупну привреду, одбио сваку страну помоћ, прекинуо сарадњу са ММФ-ом и Светском Банком, поделио сву земљу феудалних газда сељацима, дигао права радника и жена на највиши ниво у Африци, за 5 година владавине описменио 82% становништва, петоструко смањио стопу сиромаштва, увео бесплатно здравство и образовање, и спровео вакцинисање преко 3 милиона деце против менингитиса, жуте грознице, маларије и богиња. Променио је име државе из француског, колонијалног назива Горња Волта у Буркина Фасо, што значи “Земља непоткупљивих”. Убили су га Французи 1987, и поставили на чело државе Блеза Компаореа.

Санкаристичке партије у Буркини Фасо формирају уједињени фронт

Десет политичких партија које тврде да подржавају политичко завештање погубљеног мученика Буркине Фасо, марксисте и пан-афричког револуционара, формирале су прошле недеље савез.

Договор о уједињењу десио се неколико месеци након националног устанка којим је свргнут некадашњи вођа државног удара који је постао председник, Блез Компаоре, а који се сада налази у егзилу у суседној Обали Слоноваче.

Компаоре је натеран у бекство након народне побуне крајем октобра и почетком новембра, када су стотине хиљада младих и радника изашле на улице захтевајући да не добије још један мандат. Када је изгледало да ће парламент одобрити нову кандидатуру, зграда паламента је нападнута, запоседнута и запаљена.

Наставак немира изазвао је два војна удара у данима који су уследили, а многобројни демонстранти су захтевали моментално враћање цивилне власти. Коалиција војних и политичких лидера успоставила је прелазну владу која се обавезала да ће одржати изборе.

Од 1983. до 1987, Санкара је предводио револуционарни покрет који је дошао на власт и тежио томе да трансформише пост-колонијалну земљорадничку државу тако да буде темељ унапређења животних услова, и да служи као модел осталим афричким нацијама. Санкара, познат као ‘афрички Че Гевара’, убијен је заједно са 12 других војних и политичких званичника у контрареволуционарном пучу предвођеном Компаореом, који је на власти остао 27 година.

Чак је и Асошијетед прес истакао у извештају да је „Санкара био марксиста, антиимперијалистички револуционар који је за само четири године власти удвостручио број деце у школама, смањио смртност одојчади, преусмерио земљу од феудалних земљопоседника ка сељацима и засадио 10 милиона стабала које и даље дају хлада главном граду Уагадугуу”.

Његова политика изазвала је љутњу суседне Обале Слоноваче, блиског савезника Француске, за коју се одувек сумњало да је одиграла улогу у пучу који је срушио Санкару са власти.

После рушења Санкаре у октобру 1987, земља се вратила на то да буде француска испостава и поље интереса империјалиста из САД-а. За време Компаореовог режима, Буркина Фасо је постала водећи произвођач злата на афричком континенту.

Под Компаореом, неоколонијална држава служила је као база за француске војне интервенције у суседном Малију. Париз је близак савезник Вашингтона у такозваном ‘рату против тероризма’ који у Африци спроводи Афричка команда војске САД-а (АФРИЦОМ).

Удовица Томаса Санкаре, Мариам, која често јавно говори о разним аспектима политике Буркине Фасо, позвала је партије да се окупе и на наредним изборима успротиве партијама које подржавају неоколонијалисти. Кандидат, Ме Беневенде Станислас Санкара, означен је од стране десет политичких партија као наследник мучки убијеног лидера Буркине Фасо. Ме Санкара, по занимању адвокат, узео је учешче у захтевима да се спроведе истрага пуча и атентата који су се збили у октобру 1987.

Ме Санкара, који није у роду са некадашњим вођом револуције, био је један од адвоката који су заступали породицу Томаса Санкаре.

(Принцип-инфо)