Југославија – прва жртва индустрије политички коректних лажи

национализам је стратегија самоодбране земаља којима прети империјализам. То је појава која се у последње време прећуткује, али заправо постоји и погоршава се. Другим речима, циљ глобализма је био брисање граница и национализам је постао пут који неке државе користе да би се штитиле.

Након скоро 20 година од НАТО бомбардовања Југославије – тада само Србије и Црне Горе – 1999. војне снаге Запада распоредиле су се широм света.

Под изговором да штите цивиле побуњеничке покрајине Косово од наводних српских прогона, Запад је подржао терористичку групу Ослободилачка војска Косова и због њене неефикасности у подели државе, директно интервенисао. То је била прва војна акција НАТО за његових 50 година постојања, чак и након завршетка Хладног рата – што је био разлог његовог стварања.

НАТО убијао недужне цивиле

Рат НАТО против Југославије је био последњи у низу ратова кроз које је земља прошла деведесетих прошлог века. Од Словеније до Босне, тада земља јужних Словена, отаџбина људи различите народности и религије, који су живели хармонично 40 година, рашчеречена је и утопљена у крв. Директни напади НАТО-а завршили су се уништењем земље.

Медијско покривање догађаја је било одлучујући фактор да дође до бомбардовања. Годинама су Срби и њихов председник Слободан Милошевић оптуживани да су криминалци и агресори – иако је Хашки трибунал потврдио да су такве оптужбе биле претеране.

Искривљена слика медија

Новинар Марио Јакобскинд, у то време уредник новина „Трибуна да Импренса“ у Рио де Жанеиру, Бразилу, каже да је медијско извештавање током ратова у Југославији „генерално било искривљено извештавање у коме је једноумље преовлађивало а информације, што се дешава у ратовима, су биле велика жртва. “

У овом интервјуу, Јакобскинд, који је такође историчар и аутор књиге „Југославија: Лабораторија за Нови светски поредак“ оцењује ратне вести и упоређује акције НАТО-а у том случају са каснијим интервенцијима широм света.

Шта је рат у Југославији, крајем двадесетог века, представљао у историјском смислу?

Некако је то била проба Запада, прецизније Северноатлантског савеза (НАТО) а не Алијансе Запада, како кажу бразилске вести, пред акције у Либији, пре неколико година, и другим земљама као што је Ирак, на пример.

Да ли је глобализација, уместо брисању граница, допринела порасту национализма?

Заправо, национализам је стратегија самоодбране земаља којима прети империјализам. То је појава која се у последње време прећуткује, али заправо постоји и погоршава се. Другим речима, циљ глобализма је био брисање граница и национализам је постао пут који неке државе користе да би се штитиле.

Поред покривања рата на Косову, да ли сте пратили вести из претходних ратова у другим регионима Југославије? Како оцењујете медијску покривеност прекосовских конфликата?

Углавном је то било пристрасно покривање у коме је преовлађивало једноумље а информације, што се дешава у ратовима, су биле главна жртва. Један конкретан пример је хапшење југословенског лидера Слободана Милошевића, који је осуђен и пре суђења. Десетак година касније, када је он преминуо, Хашки трибунал га је ослободио оптужби за „геноцид“. Медији су га упоређивали са Адолфом Хитлером. Исти медији, и националне и интернационалне агенције су биле неме након пресуде Хашког суда.

Да ли су и бразилски и међународни медији били пристрасни током рата на Косову? Да ли је постојала разлика у извештавању?

Националне вести, са ретким изузецима, као што су новине Рио де Жанеира, Трибуна да Импренса, пристрасно су извештавале о рату против Срба.

Зашто је бразилско извештавање било пристрасно? Који је био интерес?

Безусловно усклађивање са вестима из међународних агенција, углавном северноамеричких, енглеских, француских и шпанских је било константно. И то се десило у поменутим епизодама (Југославија, Косово, Милошевић итд.) али се наставља и данас, уз поштовање чак и према суседној Венецуели. Аутоматско усклађивање је било константни фактор.

Чини ми се да су пре рата на Косову медији тражили интервенцију Уједињених нација (УН) у Југославији. Након што је УН почела са интервенцијом, добили су жестоке критике јер би били у дослуху са српским „зверствима“ и део медија је позвао на војну интервенцију Запада. Да ли мислите да је то био део стратегије НАТО да бомбардује Југославију 1999. игноришући одлуке УН?

Све је било одређено раније јер је циљ увек била интервенција НАТО, под командом Пентагона.

Коме је било у интересу да подели Југославију? И због чега? Какве везе имају медији са тим?

Мислим да се већ одговорило на питање. Интерес је био Европе и Сједињених Држава. Историјске чињенице су јасне. Медијско извештавање је комплетирало шему.

Да ли видите сличности између медијског извештавања у Југославији и другим земљама које су искусиле конфликте и кризе у 21. веку?

Као што сам већ рекао: Либија, Ирак и недавно Венецуела, да не помињем друге примере у различитим деловима света, укључујући Судан и чак Египат, Тунис и најскорију Сирију.

Наслов и илустрације: Преврат

(Srbija javlja)