Драган Томић, „Култура згубидана“, р и К селекција.

Пре него што кренем у даљу анализу Згубидана , морам прво да поставим темеље тезе на којој се цела конструкција заснива.

У природи, постоје две основне стратегије преживљавања. Оне се зову р и К. Као такве, оне представљају одговор на спољне факторе тј услове живота. Сведено, р и К стратегије јесу адаптације на животне услове.

р СТРАТЕГИЈА

Р стратегија јесте стратегија која фаворизује квантитет и јавља се када су услови за живот нестабилни али са ресурсима који се лако налазе и којих има у изобиљу. Име р долази од Енглеске речи rate то јест брзина (понављања). Генерализоване карактеристике Р стратегије јесу следеће:

1. Проста грађа

2. Низак ниво интелигенције

3. Рана сексуална зрелост, велики број потомака и промискулитет.

4. Нестабилна популација

5. Ниска везаност за потомство и групу

6. Кратак животни век

7. Склоност ка ризику

8. Опортунизам

Примере р-стратегије, можемо наћи у природи и то код организама као што су бактерије, инсекти,водоземци и неке врсте сисара, углавном биљоједа (зечеви). То су врсте које свој опстанак обезбеђују високим бројем потомака. Код њих је брзина репродукције кључ опстанка једнако колико и број потомака.

Како је брзина кључ опстанка, код р-стратегије појмови као што су контрола и само контрола су или сведени на минимум или их у опште нема. Када бактерије крену да се размножавају унутар неког сложенијег организма, оне никада неће поставити питање да ли штете том организму и да ли изазивају његову смрт, већ ће не контролисано га прожидрати и на тај начин довести и свој опстанак у опасност. Због овога, Р стратегија када се нађе у стабилном окружењу, носи са собом клицу деструкције јер је сама прилагођена деструкцији. Она једино има смисла ако је деструкција ограничава, када спољне деструкције нема, она сама постаје деструкција и креира деструктивни оквир, тј креира окружење деструкције јер то је њено природно станиште. Р-селекцију тако, карактерише неконтролисано размножавање и неконтролисана конзумација ресурса, због чега не постоји везаност за територију већ за ресурсе на њој. Контролу популације врше предатори.

К СТРАТЕГИЈА

К стратегија настаје када су услови за живот стабилни али када су ресурси ретки и када се до њих теже долази. Име К долази од Енглеске речи carry која у овом контексту означава лимитираност ресурса који су доступни. Генерализоване карактеристике К стратегије јесу:

1. Сложена и крупна грађа

2. Споро сексуално сазревање и моногамне везе

3. Стабилна популација

4. Висока везаност за потомство и групу

5. Мали број потомака

6. Дуг животни век

7. Избегавање ризика

8. Константна и устаљена конзумација ресурса

9. Висока интелигенција

Примери К стратегије могу се наћи у природи код организама који су углавном предатори, као што су вукови, тигрови или пак слонови и китови. Код ових врста, опстанак зависи околине и од вештине преживљавања у њој. Такође К селекција поседује унутрашњи механизам само-контроле као што је рецимо случај код мачака када мужјак убија младунце предходног мужјака како би оставио сопствено потомство. Контролу популације врши околина и правила унутрашње хиреархије.

И ако је људска раса генерално К типа код ње постоје ове варијације. Сетови гена који активирају ове адаптације могу бити генетски или епигенетски. Једном активирани они утичу на развој целог организма превасходно на развој мозга и превасхдно на његов део који се зове амигдала. Амигдала је део мозга који, условно речено, регулише страх. Тачније амигдала је део мозга задужен за преопзнавање претњи. У случају да је активирана р стратегија преживљавања, амигдала ће бити смањена док у случају активирања К стратегије, амигдала ће бити већа.

Сходно овој поставци, друштва која граде р и К селектовани људи, радикално се разликују.

Наставиће се…

Драган Томић