Mr. Branimir: LJUBU (Zemunca) DAJEM VRANJSKE NE DAJEM

Ako se do početka Beogradskih izbora

ne pojave ozbiljnije organizovani pokreti

kojima bi „Ljuba Zemunac“ bio okidač,

smrtnici, Treći stalež,

ponovo neće imati za koga da glasaju.

 

Pored ovakve „opozicije“.

Trenutno su  u tijeku dva protesta.

Jedan nekoliko večeri u centru Beograda (ispred Vlade) i drugi već nedeljama uporno u centru Zemuna.

U prvom su se staleški kolege, čvrsto organizovani u mrežu NVO i „strukovnih“ organizacija, solidarisali sa ugroženim, davno izborenim statusom svog kolege, donedavno i formalnog vođe, Vukašina Obradovića, osetivši se i sami ugroženi.

„Obaveštavamo domaću i međunarodnu javnost da je u petak, 22. septembra, doneta odluka da se krene sa zajedničkim aktivnostima medija, novinarskih asocijacija, novinara i organizacija civilnog društva u borbi za slobodu medija u Srbiji.
Grupa je okupljena u znak podrške Vranjskim, jednom od najznačajnijih lokalnih medija u zemlji, koji je prošle nedelje ugašen zbog neizdrživih političkih i ekonomskih pritisaka. Gašenje ovih novina i štrajk glađu vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Vranjskih Vukašina Obradovića jesu simboli situacije u kojoj se nalazi ogromna većina drugih nezavisnih medija u Srbiji, kao i sloboda medija u celini.“ zbore u svom proglasu impozantan broj potpisnika: 

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM

Asocijacija medija

Asocijacija online medija

Beogradski centar za ljudska prava

Balkanska istraživačka novinarska mreža – BIRN

Biro za društvena istraživanja

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS

Centar za praktičnu politiku

Cenzolovka

CRTA

Dnevni list Danas

Fondacija Slavko Ćuruvija

Građanske inicijative

Helsinški odbor za ljudska prava

Južne vesti

Komitet prava za ljudska prava – YUCOM

KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije

Kuća ljudskih prava

Lokal Pres – Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija

Media i reform centar Niš

Nedeljnik Kikindske

Nedeljnik Novi magazin

Nedeljnik Vreme

Nezavisno društvo novinara Vojvodine – NDNV

Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS

Peščanik

Transparentnost Srbija“

Uočljivo je da su potpisnici  isključivo   profesionalna glasila i privatne organizacije koje se (lažno) predstavljaju i samoproglašavaju kao zastupnici javnih interesa, koje se evo već decenijama kontinuirano finansiraju iz fondacija i budžetskih tematskih programa. Kad kažem profesionalna mislim bukvalno – zaposleni koji žive od redovne plate, što (odavno više ne) odudara od nekadašnje slike NVO, kao predstavnika civilnih, najčešće ad hoc.  inicijativa građana najrazličitijim povodima.

Međutim, i pored sve profesionalnosti koja se ogleda izgleda jedino u redovnim primanjima, nisu uspeli da  organizuju ekonomski (samo)održiv model  poslovanja, nezavistan od političkih uslovljavanja – a to je ONO što je suprotno od nezavisnog novinarstva (kakvim se predstavljaju). Traju dok traju „grantovi“. (Podsećam da u malenoj Crnoj Gori  i malenoj – u poređenju sa Beogradom – Podgorici POSTOJI ekonomski samoodrživ medij – dakle na  tako malenom tržištu – koji krpi vlaS na sva usta – Vijesti – i novine i portal i televizija, koji je takođe počeo na vimenu fondacija)

Ne protestuju načelno protiv sistema finasiranja medija, jer su ga sami osmilili i „implementirali“, nego, Zulumoralno,  protiv činjenice da se budžetska lova ne daje više „njihovima“ nego „njIOvima“. Kakve to veze ima s „nama“, stanovništvom, ne pitaju se.

Ironično je da su većina potpisnika lavovski doprineli upravo onome protiv čega se deklarativno bore – „medijskom mraku“, najizravnijim agitacijama i lobiranjima za rešenja iz medijskih zakona donesenih 2014. koja su, između ostalog, najdirektnije uništila lokalne medije, a njihove novinare poslala na nepostojeće berze rada. Takođe, većina „novinara“ upravo su slika političkih propagandista, lobista i/ili PR menadžera politkorektnih ideologija i akcija, naročito u „žutom“ periodu Srbije.

Uočljivo je i da pomenuti mediji rukovođeni čelnicima pomenutih strukovnih (para)organizacija i pored višedecenijskog kontinuiranog rada i stabilnog finasiranja od strane fondacija i poreskih obveznika Srbije, nisu uspeli da ostvare gotovo nikakav uticaj na pučanstvo (što se vidi iz tužnih rezultata svih izbora posledjih decenija).

Uočljivo je i da su daleko uticajniji „nezavisni“ a kultni mediji, institucije kulture i urbani identitetski simboli, poput B92 i Studija B „šapatom“ pali , bez ikakvih protesta ovog tipa, za vreme mandata Obradovića u NUNUS u  (a sad treba da demonstriramo zbog Vranjanskih).

Glede drugog protesta situacija je „dijametralno suprotna“ po svim pokazateljima.

Veoma širok  pokret  veoma „raznovrsnih“ građana Zemuna uporno i bez-ličnointeresno brani i štiti osobu i kolektiv najstarije osnovne škole u ime načela, tradicije i „minulog rada“, koji je očigledno ostavio traga međ pučanstvom. Direktor Ljuba i njegovi profesori, zavredili su, svojim prosvetiteljskom i vaspitnom misijom, herojskom u uslovima sistemskog obezvređivanja njihovog rada (kresanjem „parazitskog“ javnog sektora), poštovanje svojih sugrađana.

https://www.facebook.com/NeDamoLjubu/?fref=ts

Samo jedna stvar povezuje ova dva protesta – borba protiv bahatosti vlasti.

U prvom slučaju vlasti su podvrgle poreskoj kontroli jedan medij – Vranjske novine, selektivno, jer svoje miljenike ne gone za neuporedivo veće poreske i zakonske prekršaje.

Međutim, sama kontrola Vranjskih je u okvirima zakona, a vlasnik je odmah, pre rezultata poreske inspekcije,  proglasio gašenje svojih novina i portala i  štrajk glađu, pokazalo se jednodnevni iz zdravstvenih razloga. Demonstranti su pozvali da se inspekcije obustave. Privatna kompanija Vranjske novine, po svoj prilici je davno bankrotirala, „oslobođena“ dotadašnjih obilnih donacija.

U slučaju direktora Ljube vlast je posegla i pozvala se na ovlašćenja koja im uopšte po zakonu ne pripadaju. Čisto bezakonje u izvedbi vlasti. Fejsbuk (i niko viša) je javio o bar još desetak škola u Beogradu i jednoj u Mladenovcu gde se identično bezakonje upravo dešava.

Očito se i „količine“ bahatosti vlasti  i načelnosti demonstranata veoma razlikuju.

A očito je takođe da se  ishod prvog protesta baš i ne dotiče „smrtnika“, dok ih (nas) se  „načelo“ potpune bahatosti vlasti tiče itekako.

Ono što je znakovito – prvom protestu su se istog momenta priključile sve  stranke koje sebe zovu, pred izbore za Beograd, opozicionim i njima pripadajuće javne  ličnosti. Drugom i posle par nedelja retko ko, sem postovima na tviteru poneki. 

Što je, opet, inidkativno i pred pomenute predstojeće izbore, veoma bitne za život cele zemlja , ne samo Beograda. Ako se do početka istih ne pojave ozbiljnije organizovani pokreti kojima bi „Ljuba Zemunac“ bio okidač, smrtnici, Treći stalež, ponovo neće imati za koga da glasaju. Pored ovakve „opozicije“.

A onda je pobednik – sačuvaj me Bože i sakloni …

http://branali.blogspot.rs