Бранимир Марковић: Милоклиз, чак и кад је мек(ан)

Један од најподлијих и најучинковитијих удара на демократију – ботови, руски је изум.

С обзиром да конкуренције нема, нема у односу на шта да се пореди квалитет прилога.

Русији је „у фокусу“ Хрватска а не Србија

 

Да су и настављачи трапавог Совјетског Савеза открлили „меку моћ“, „ударну песницу“ којом су их САД растуриле у хладном рату, јасно је и политичким слепцима.

Посебно после халабуке Хилари Клинтон на свемогуће руске хакере и ботове тијеком славног изборног пораза од Трампа. Која не престаје. И „либералне“ цензуре РТ.

Један од најподлијих и најучинковитијих удара на демократију – ботови, руски је изум.

Још руска мека моћ није џез из Гласа Америке, утицајни филмови или авангардна ликовна уметност (ни Плејбој и Пентхаус), али све су суптилнији.

Али не и у Србији.

За Србију је очито задужен трећеразредни кадар руске „дубоке државе“.

Одвоје коју цркавицу за срБске скрибомане ЗдеСНце за „једно те исто те једно те исто“, како их је Рамбо нехотице опевао, који су досадили и сами себи. Немаштовите хвалоспеве Русији, празнословље о (квази)православљу, бајате и провинцијалне Дугиновске геополитике, на које у самој Русији, будући је озбиљјна, чак веома озбиљна империја, не дају пет копејки.

Ова, додуше бедна, инвестиција прети да по контраефектима превазиђе чак и прегалаштво НАТО лобиста Јелене Милић. Колики мораш бити идиот, макар и само у античком смислу, да ти кредибилни буду Анђелковић, Пророковић, Радун, Цвијановић … а сајтови попут Васељенске се множе, настају и нестају из дана у дан. Ево данас ми искочи и нека хттпс://www.гласистине.рс

 

А у том пакету су бомбасто представљене слугерањске и политикантске изјаве челника готово свих десничарских комби партија, попут ове: „Вама Србима је лако, ви имате две мајке једну Србији у једну Русију и то је заиста истина“
хттпс://www.гласистине.рс/2017/10/21/руски-портали-грмели-политицар-одусевио-брацу-русе-његова-изјава-запалила-интернет-видео/

Тако, у деловању по Србији руска мека моћ не излази из стереотипа да у Европи подржавају све ултрадесне покрете.

Оно што је успешније по њих а корисније по нас, је да попуњавају зјапећу празнину насталу као последица концепта „пројектног финасирања“ електронксих медија који су здушно подржали наводно антирежимски НУНС, УНС, АНЕМ и остала НВОлош а спровео „нережимски“ екс челник АНЕМа – наиме болну чињеницу да на електронским медијима више не постоје емисије из културе. ТО се може чути само са радио Спутњик и на станицама које га реемитују, а таквих је све више.

С обзиром да конкуренције нема, нема у односу на шта да се пореди квалитет прилога. Па у пакету са квалитетним извештајима и разговорима са значајним личностима пролазе и овакве патетичне (у оба смисла) бедастоће жреца косовског мита, који наравно кампују на овим медијима, такође уз „Јелена Милић“ ефект: „Отуда Бог, отуда Русија, отуда руски цар, отуд она анегдота: ’Само је Бог виши од рускога цара‘. То је била Његошева оријентација у простору и у свемиру: Русија. Он је веровао само Русији.“ (на страну колико је ово чињенично нетачно, па Његош је чак и у стиху „суза моја нема родитеља“ изразио своје дубоко разочарење у империјалну политику Русије)

хттпс://рс.спутникнеwс.цом/култура/201710141113049221-његос-унутрасњи-дијалог/

И тако .. не бих замарао даље с „једним те истим те једним те истим“.

У Хрватској је сасвим друга ситуација.

Тамо већ годинама излази респектабилан стриктно политички аналитички портал хттп://www.адванце.хр/
са, да не губим време смишљајући неки еуфемистички израз, НАЈБОЉИМ приказима на заједничком језику Илира на целом међумрежју догађања широм целог света, који најчешће нису у фокусу или су прећутани у корпоративним и режимским медјима, СрБско руског, славено сербског и православистичког празнословља и професионалних мрсомуда наравно нема. Ни било каквих пропагандистичких тлапњи. АЛи је критика западних политика изузетно аргументована па тако убојита. А критика руских политика „није у фокусу“.

На сличан начин већ годинама делује и наводни „слободни стрелац“, фриленсер Домагој Маргетић. Његовим истраживањима токова прљавог новца са и по Балкану се нема шта замерити. Само ретки зналци га повезују са руским утицајима. Наиме, исцрпно је истражио токове новца према западу и кроз руке прозападних политичара, али они према Русији „нису му у фокусу“. Такође, с обзиром колико скандалозне информације јавно излаже у „региону“ бројних побијених и пребијених новинара, чудесно је заштићен ко бели медвед.

Одскора с међумрежја искаче и хттпс://www.логицно.цом . Не знам дал је хрватски, али у текстовима преовлађује тамошњи језички стандард. Аналитичан скоро ко адванце али са далеко ширим опсегом тема. Критику западних политика, такође изузетно аргументовану, постиже одабиром тема, врло интелигентно. Критика руских политика ни њима „није у фокусу“.

Укратко, у питању су кредибилна гласила и личности, која макар као „корисне будале“, у шта сумњам, протежирају руске интересе на Балкану.

Зашто такви нису и с срБске банде?

На ово питање особа попут мене која нема инсајдерске информације може логички да одговори само на два начина:

а) нема их (с срБске банде) – у чему има доста истине

б) Русији је „у фокусу“ Хрватска а не Србија

 

До овог скандалозног закључка по срБске емоције може доћи свак ко се макар површно упозна са руским фаворитима на политичким сценама Илирика век уназад. Главни су били Стјепан Радић, вође партије чланице Стаљинове сељачке интернационале и хрватски „црвени оркестар“ (Крајачић, Бакарић, Назор..) унутар Титове клике, неки до краја и отворено агенти КГБ-а, задужени за везе са нафтним и осталим изворима Совјетског савеза. Њима су насупрот били проамерички комунисти, скоро искључиво српски (и црногорски) – Коча, Велебит, Ђилас, Темпо … своје савезнике међу Србима Руси су брзо пустили низ воду као непоуздане и неспособне (Ранковића и Крцуна). И Слободана касније.

Да данашњи усташе не кукају без разлога да „црвени оркестар“ и даље влада Хрватском уз ближе односе са Русијом него што се естрадно јавно манифестују, види се и по догађајима око Агрокора, а посредно и у вези нафтне индустрије Хрватске раније. Да подсетим ИНА је у СФРЈ била већи гигант од Нафтагаса, првенствено захваљујући бољим позицијама у Совјетском Савезу. А МОЛ постаје већински руски.

Ако се погледају дугорочне империјалне политике, а империје увек имају дугорочне и непромењене стратегије, све Руске државе разних идеологија биле су непријатељске према јединственој држави Јужних Словена, сем у нетипичном периоду Велике Антанте, савезништва са Французима, кад је избачен у орбиту једини руски фаворит међу српским политичарима икад – Никола Пашић, прекинутом Октобарском револуцијом (и повратком на стара, традиционална савезништва и политике), тј. ритуалним убиством непослушног владара. Совјетски Савез је чак рано разматрао опцију признавања НДХ-а, а касније поделу Илира по линијама Јалте. Да би ставио вето на Тито-Димитров идеју Балканске федерације. „Ништа нова“. А све је почело бар још изворним „усташама“ несхватљивим руским роварењем по „конфесионалној линији“ за време Херцеговачког устанка (описано код академика Екмечића).

Напуштање југословенске орјентације од стране данашњих срБских елита, разлог је данашњег толерисања српских политичара од стране Русије. Какви су бар србијанско руски односи традиционално најбоље да прочитате у Гаршаниновом Начертанију: „колико год се Србија самосталније управљала буде, то ће све мање повјерење код Русије имати…
она ће се јамачно трудити да све турске Славене од Србије одврати, да њих све између себе раздвоји и у неслоги задржи, а сама ће са сваком поједином граном по особ у отношење и споразумљење ступити… ако је тако много говорено против Русије није то из мрзости чињено колико из нужде на коју нас је сама Русија толиким својим поступцима нагнала.“

Али озбиљни односи се гаје са Хрватском, што се види упоређујући садржаје и теме разговора хрватских и руских – конкретна сарадња, веома конкретна привредна углавном, чак и кад је владарка личност попут Колинде, са естрадним циркусаријама са љубљењем и певањем за плебс, приликом сусрета српских и руских владара.

 

ПС још један феномен је уочљив – у Хрвасткој, за разлику до Србије, Русија протежира модерне левичарске покрете и портале

(брАНАЛИ)