Методика за извођење националне издаје

Зашто СНС грозничаво жели контролу над српским општинама на КИМ-у?

Велики новац из буџета Косова, Америке и ЕУ се прелива  у локалне самоуправе на Косову. СНС и компанија су по тим  локалним самоуправама и „косовским“ министарствима ухлебили хиљаде својих рођака, пријатеља… Поред тих партијских војника који пуне зграде општина на Косову чији зидови не могу да издрже а канцеларије немају довољно столица, постоји већина – сиротиња, мања или већа, из чије куће ради један или ни један члан, бави се пољопривредом и од тога живе… 

Па изгледа овако: Петочлана породица, нико не ради, родитељи примају минималац, или евентуално раде у продавници и баве се пољопривредом. Деца незапослена…
Дође главоња из СНС каже гласајте за нас, да им два ваучера од по 150 € (то ћу вам објаснити касније) … Поред та два ваучера или једног од 300 €, он им обећа да ће запослити најстарије дете, а кад млађи заврше факултет обећа да ће и њих запослити. И тако од избора до избора, они примају месечни ваучер и надају се да ће им запослити дјецу, и сваки пут гласати са истом надом …

У случају да неко од СНС батинаша чује да не гласају и не раде за странку, укину им ваучер, а ако су некога  запослили – он добије отказ, јер све је на (тромесечни или шестомесечни – прим.дрп) уговор. И тако десетине хиљада људи трпи претње, уцене и финансијске притиске…
Када таквој породици буде свега преко главе, а све их је  више, они продају земљу и кућу и одлазе у Централну Србију, млађу децу упишу на факултете у Београду и Нишу, старије дете, на пример без дипломе, одлази у Јагодину ради у фабрици, па онда родитељи пођу за њима.

Ваучер је уцењивачки инструмент СНС-оваца на Косову, који се углавном користи да би се уцењивали људи који нису партијски, а којима њихови гласови требају. То су људи који немају много, где у петочланој породици нико не ради, а живи само од тога колики им је принос пшенице. Запослење у општини и на другим местима је резервисано за „њихове“, али ни они нису сигурни, јер све је на уговору и на одређено, док је ваучер намењен углавном онима који неће запослити, али их умањују и играју њиховим постојањем. Неретко ваучер добију и запослени.

Заборавио многе ствари, али притисак изгледа овако како сам описао.
Многи на крају преломе, дигну сидро, окаче таблу ПРОДАЈЕМ КУЋУ или ако има пуно земље, гледа да остави кућу а земљу да прода, неко прође боље неко барем направи једну кућу у Шумадији. Али већина пати све док њихова деца не стасају за факултет, па прво гледају да их пошаљу у Београд, Ниш, Крагујевац или Нови сад на студије, јер након што они оду и родитељима је лакше да крену са децом, које се лакше навикну на нови живот. Док неки као мој рођак, оде у Јагодину, запосли у фабрици каблова, ожени се, направи кућицу, његови онда, тек онда, због неподношљивих уцена и притисака лакше се пакују, продају нешто, и оду код сина, на сигурно.

Више Срба је напустило КИМ од КИМ од 2013-2017. године него од 2004-2013.

ЉУДИ НА КОСИВУ СУ УЦЕЊЕНИ, ЗАПЛАШЕНИ, ПРЕТИ ИМ СЕ, ФИНАНСИЈСКИ СЕ УНИШТАВАЈУ, ЗАТВАРАЈУ ИМА СВА ВРАТА ЗА ПОСАО. СРБИ НА КОСОВУ СУ УЋУТКАНИ! ПРОГОВОРЕ РЕТКИ ХРАБРИ ИЛИ ОНИ КОЈИ ДИГНУ РУКЕ, СВЕ ПРОДАЈУ И ПОБЕГНУ У СРБИЈУ, ПА НИСУ ВИШЕ ФИНАНСИЈСКИ ЗАВИСНИ. Они који су остали на Косову највише се одају алкохолу, дроги и коцки.

(Текст непознатог аутора је објављен на Твитеру, Преврат га преноси уз незнатне интервенције типа отклањања правописних грешака)

Дели по мрежи ако смеш. Ако не, онда ништа