Драгослав Павков: СрБство – недостатак начела у терминалној фази

 

Највећи непријатељи Србије су политичари и њихови гласноговорници који тврде да „они знају како ствари функционишу, како се води политика“.

Притом, пуста памет и знање им апсолутно не дозвољавају да примете како је управо ово свезнадарство Србију довело на најниже гране икада, у стање националне свести, економских параметара и утицаја на сопствену судбину упоредиво само са Краљевином под управом коалиције Цветковић-Мачек у време пред Хитлеров напад.

Разлог за овај коментар је разговор са некада угледном новинарком, која је „имала муда“ да се сукоби са врхом ПКСПЈ Војводине и „свињском афером“ из осамдесетих година прошлог века, што ју је слободно можемо рећи – коштало каријере.
Данас тридесет година касније, иста особа релативизује име, лик и дело др Милана Стојадиновића у смислу да му рационализује и оправдава оно што јој ни у сну не би пало на памет да опрости Бошку Крунићу и неком од његових „партизанера“ из свињске афере.
Нисам психолог па не бих да спекулишем да ли је реч о ноторном и вешто прикривеном антикомунизму саговорнице или о обичном „познавању како политика функционише“, али одлично знам шта је недостатак принципијелности и непознавање менталитета грађанина дела света који називамо „запад“. Дела света где кажу да је Србији место, а још нико битан се није усудио да полемише на тему „да ли је Србији место на западу или на истоку?“, у демократији или у тиранији…

Ни ја који „не знам како политика функционише“ немам сумњи да Трампове фирме у САД лакше добијају послове од конкурентских… Сигуран сам да Макрон не живи САМО од председничке плате, а када му истекне мандат живеће од материјалног обезбеђења са Бироа док му не нађу други посао, нити ће Ангела Меркел након истека мандата канцеларке добити бонове за Народну кухињу…
Али поменути политичари се јако труде, тачније, већину свог времена троше на размишљање како сакрити везу између политичке функције на којој су ТРЕНУТНО, са бизнисом од кога стварно живе и који их је на крају и довео у прилику да постану „релевантни“. Јер тамо људи „не знају како политика функционише“ па су склони да за корумпиране политичаре више не гласају, а замислите – неке терају и да подносе оставке или траже кривичну одговорност за њих. И тужиоци који појма немају како политика функционише једва чекају да их гоне, јер им прогон корумпираног политичара осигурава углед, моћ, утицај…

Због тога, ти политичари чине све могуће да држава којом управљају (а не „владају“ као код нас и нама сличних) буде што снажнија и утицајнија у регионалним и светским оквирима, да би таква – јака и утицајна држава што боље подржала њихове идеје у приватном бизнису једног дана, када буду писали мемоаре и бавили се стварима који са високом политиком немају очигледну везу.

Код нас међутим, они који „знају како се ради“ чине све да држава којом владају доспе у што већу изнудицу, да ресурси који су им поверени на управљање и располагање постану што безвреднији (тиме и „атрактивнији“ за С ЊИМА ПОВЕЗАНА ЛИЦА),  да убеде јавност како су ти ресурси за државу заправо терет кога се треба ослободити по сваку цену, затим (уз одговарајући знак пажње) исте продају (дају у концесију, у закуп на 99 година, поклоне…) и прогласе бриљантну победу над бившим режимом кога су сачињавале незналице – неспособне да нађу „страног партнера“ коме ће уваљати рог за свећу. На основу те „бриљантне победе“ припадници сендвич-дивизије поново гласају за њих, а одушевљено им се придружују и самохране мајке које шију у бангладешким и корејским „компанијама“ за 200 евра/месец јер „морам због деце и добро је док не туку“…

Због оваквих познавалаца „политике“ смо ту где смо, а улога ЦИјА, БНД, СИСМИ и МИ-6 (нек’ извине кога нисам поменуо, журим) састоји се ИСКЉУЧИВО у томе да овакви познаваоци још мнооооооого година буду ауторитет у Србији. Док су ауторитет они, већи непријатељи од Србаља – Србији нису неопходни.