Сви су исти, али Преврат је различит

Након „суботарских“ протеста у Београду, председник Републике Србије, фини господин Александар Вучић једноставно неће моћи да игнорише захтеве намирисаних, свезубих, образованих суграђана, њихове племените дечице и кућних љубимаца (усвојених мешанаца, наравно) и расписаће ванредне изборе које узгред буди речено нико не тражи, али не би било први пут да председник најбоље зна шта његовим поданицима треба. Због тога рециклирамо стари проглас покрета Воља народа, не јер смо лењи да напишемо нови и актуелнији, већ јер је све исто као пре четири године – и узурпатори власти и сиротиња раја и политичари жељни моћи…

Не рушимо своју државу, већ организовано игноришемо оне који су је у овом тренутку узурпирали и од нас отуђили. Наши преци нису гинули за Србију да би је данас неки нови „војни лиферанти“, странчари и слични на које су нас давно упозоравали пријатељи попут др Рудолфа Арчибалда Рајса развлачили попут паса.

Србија је „кућа на сред пута“ и многи су заинтересовани да она нестане, или барем да буде што слабија и са што мање утицаја…
Нажалост, многи њени грађани су се свесно или несвесно упрегли у интересе српских непријатеља. Почев од ситних ћата у администрацији који за 100 грама кафе или литар пића „сређују“ заобилажење закона, преко корумпираних полицајаца који такве не хапсе, незадовољних али опортунистичких наставника који их нису научили да је то што раде срамно, до коначно – политичара који су тај хаос организовали у свом и интересу својих спонзора – оних који им плаћају скупе кампање, билборде и загађивање медијског простора.

Ми на такав однос снага не пристајемо мада смо свесни да је овај својеврсни „канцер“ метастазирао…
Болест је толико тешка да би свака нешто инвазивнија метода лечења могла довести до фаталног завршетка – смрти Србије, што не смемо дозволити јер државу нисмо добили у мираз, већ смо је наследили од бољих од себе, и морамо је сачувати за своје наследнике.

Због тога бојкотом нападамо личне интересе актуелне олигархије.

Нису у праву људи који тврде како бојкот не може да промени ништа, како је политичарима и њиховим странкама свеједно колико грађана ће изаћи на њихове „изборе“. Живот је партија шаха са превисоким улогом, у којој  се трудимо да предвидимо што више наредних потеза.
Данас се противимо бесмисленим изборима, следећи бунт ће бити организован против повећања пореза на зараде запослених, па бојкот плаћања комуналних услуга…
Како данас не признајемо изборе који то заправо нису, сутра нећемо признати право самоизабранима да нам ударају „намет на вилајет“ и одбићемо да их финансирамо.

Дакле – они мисле да имају право да нас пљачкају, понижавају и вређају позивајући нас да бирамо између „решења“ која су сами смислили, ми имамо право да на то не пристајемо. Бојкот Србијо!

Воља народа