документ који се вирално шири друштвеним мрежама први објавио Милан Веруовић, бивши Ђинђићев телохранитељ, тренутно запослен у МУП Србије са задатком да чува косовског представника у Београду.
Вероувић тешко да би могао да објави овакве податке без знања својих послодаваца, па је могуће да је ово пробни балон да се види како би јавност реаговала на овакву информацију, односно поделу Косова.
Све је већ наводно договорено, фали само потпис
На друштвеним мрежама појавило се такозвано решење за Kосово и Метохију, као и детаљи споразума који би наводно требало да буде потписан у року од шест месеци.
Према овом документу који се масовно шири на друштвеним мрежама, Србија и Kосово поделиће територију. Наводно, позивају се на изворе из „неких албанских медија“.
Споразум између Kосова и Србије, који ће, спекулише се, највероватније бити потписан у јуну, а по њему Kосово даје Лепосавић, Зубин Поток и Звечан, а Србија Прешево и шест села око Медвеђе. Бујановац би требало да има специјалан статус.
ТАЧKЕ ДОГОВОРА:
1. Прешево до Kленике придружује се Kосову
2. Граница се налази у близини Билића
3. Бујановац добија посебан статус као посебан дистрикт
4. Митровица добија посебан статус као посебан дистрикт
5. Kосову се придружује 6 од 8 села из општине Медвеђа
6. Kоридор 10 биће проглашен међународним „Protected Road“
7. Језеро Газиводе биће приватизовано на 99 година (енглеска фирма) и имаће специјалан статус
8. Трепча се приватизује на 99 година и имаће посебан статус
9. Српске цркве постају независне попут Хиландара
10. Звечан, Зубин Поток и Лепосавић улазе у састав Србије
11. Ратне оштете између Kосова и Србије биће опроштене
12. Србија ће признати Kосово под именом Kосово
13. НАТО снаге имаће мандат од 33 година
14. База у близини Бујановца постаје део Kосова
15. Бондстил постаје војна база НАТО
16. Уговор о пријатељству Kосова и Србије биће потписан у Вашингтону у року од 6. месеци.
Овај „споразум“ дошао је и до лидера ЛСВ Ненада Чанка који је на свом твитер профилу написао следеће:
„Први пут видим нешто овакво. Не делује ми реално“.
Елем, оно што Еспресо избегава да помене у свом тексту јесте да је документ који се вирално шири друштвеним мрежама први објавио Милан Веруовић, бивши Ђинђићев телохранитељ, тренутно запослен МУП Србије са задатком да чува косовског представника у Београду.
Вероувић сигурно не би могао да објави овакве податке без знања својих послодаваца, па је могуће да је ово пробни балон да се види како би јавност реаговала на овакву информацију, односно поделу Косова.
Вероувић се од новинара, поводом овог статуса на Фејсбуку, бранио одговором да му је налог хакован.
Иначе тачке одговарају ономе што већ недељама кап по кап сазнајемо да се кува у тиму Волфганга Петрича, за кога се спекулише да припрема план признања Косова или тзв поделе.
Велика је журба и неких европских кругова да се то уради пре промене састава ЕУ парламента тј. док левичари још контролишу ситуацију.
Што се тиче специјалног статуса цркава и манастира СПЦ на Косову након признања а по угледу на манастир Хиландар, довољно је знати да ништа од до сада договореног Шиптарска страна није испоштовала. Дакле, „специјални статус“ СПЦ имовине на Косову биће у оквирима законодавства и власти суверене државе Косово, признате од Србије.
На основу мишљења компетентних стручњака екстериторија типа Свете горе значи једино и искључиво суверена територија Kосова односно велике Албаније као што је Света Гора територија Грчке. Сакрални објекти, тј српске светиње ће постати део власништва Косова за UNESKO. Што даље значи да је сва досадашња борба српске државе да не дозволи улазак Косова у UNESKO била фарса.
Од врха СПЦ се очекује да ћути и да се не меша у питање такозване поделе Косова, мада је ситуација у редовима СПЦ, пре свега међу високим клиром али и ученим теолозима, веома узаврела. Иако је формално СПЦ на сабору епископа донела одлуку да не пристаје на било какву поделу Косова, с друге стране неоглашавање високог клира по овом питању се тумачи као прећутна сагласност.
Ипак, много спорније од саме садржине споразума (која је свакако врло спорна) јесте питање спровођења споразума. Српска страна нема и не може да има било какве гаранције да ће и овај минимум заштите српских права и интереса бити спроведен. Једном када ово питање за међународну заједницу постане решено и када Србија и тзв. Косово потпишу међусобна признања, ово питање ће постати од трећеразредног значаја и нико се више њиме неће бавити. Ово значи да ће преостали Срби у покрајини врло брзо тихим институционалним притиском бити принуђени да се иселе, а статус Српске Православне Цркве ће се временом свести на мртво слово на папиру. На ово нас упућује свакодневно понашање институција тзв. Косова. Уз јако међународно присуство и не мале притиске да се поштују права Срба и СПЦ на КиМ, они игноришу своје законе, свој устав, па и одлуке својих судова, само да би додатно вршили притисак на Цркву и преостале Србе. Из тог разлога, сваки споразум који би неко потписао са Албанцима би постао потпис на дефинитивно затирање Срба и СПЦ са тог подручја, после скоро хиљаду година боравка на тим просторима.
Северна Митровица би добила статус дистрикта али у границама и под влашћу Косова, дакле као када би Брчко био дистрикт БиХ, а не Републике Српске. Очигледно уступци су много већи него што су били летос. Велико је питање како ће војска прихватити ситуацију око Прешева јер међународно контролисан коридор значи заправо да Србија неће имати суверену контролу коридора према Македонији.
На Косову Албанци који су против икаквих уступака Србији најављују демонстрације. За неколико дана се укидају тзв. тарифе по логици надувај па отпусти и одмах се прави привремени споразум, а потом се иде у свеобухватни споразум који би био финиширан до јуна.
Naslov i oprema teksta: Prevrat