Драган Томић-Ждрање,клање и карање

 

Пораст тзв „вршњачког насиља“ и насиља над женама у Србији, јесте очекивани тренд који константно ескалира и који ће констатно ескалирати. Стога, да напишем и ја коју поводом тих трендова…

 

Пораст насиља иде руку под руку са разулареношћу Србских женки. Што су слободније, што више бирају партнере сходно својим нагонима, то је насиље присутније и бруталније. Наиме, у природи, постоје два типа стратегија када је избор партнера у питању и то су турнир и спаривање.

Код врсти код којих је полна морфологија изражена, тј где јасно се разликује шта је мужјак а шта женка, преовлађује турнир стратегија, док код врсти где је полна морфологија мање изражена, тачније полови су морфолошки мање различити, преовлађује стратегија спаривања.

Турнир стратегију карактерише следеће:

1. Мужјаци су изражени у погледу снаге у односу на женке (физички су јачи)
2. Мужјаци су изражено агресивни и склони насиљу
3. Женке су привучене знација снаге и генетске супериорности, стога су привучене највећем и најагресивнијем мужјаку у групи, вођене нагоном за преживљавањем, где се гледа способност мужјака да је заштити и нагоном за размножавањем, где се гледа величина и здравље мужјака
4. Мужјаци су јебачи и имају много партнерки
5. Женке саме подижу потомство
6. Мужјаци се не везују за женке и потомство
7. Близанци се ретко рађају
8. Децу у групи има елитна група мужјака (Парето принцип тј 80/20 правило, где 80 посто дрка док 20 посто јебе)
9. Одабир гена се врши кроз елиминацију противника при чему победник у турниру има право да плоди СВЕ женке.

Стратегију Спаривања карактерише следеће:

1. Мужјаци и женке су физичи приближно једнаки
2. Женке код мужјака траже сличне карактеристике које и саме поседују, тј траже компатибилност
3. Женке одлажу чин спаривања, тако што тестирају мужјаке за улоге партнера. Онај који прође тестове добија приступ златној материци.
4. Мужјаци су мање агресивни
5. Женке су често веће од мужјака
6. Близанци су чешћи
7. Једнак број мужјака оставља потомство
8. Женке често напуштају партнера и потомство како би нашле боље семе.

 

Србски курац,кога носи Србска мушкарчина, долази у два укуса. Варварски, потекао са планина Црне Горе, Херцеговине, Босне и Крајне и брда која Срби зову планине, као што је Копаоник, Златибор, Бабин Кук и остале креације геологије, где вишак кисеоника доводи до гигантизма, те су ти горостаси по правилу 190 цм горе и 20 цм доле. Други фактор је исхрана, која се састоји од меса и млечних производа, која тим горостасима даје енергију да са два прста одврну шраф од тенка као и да јебу сатима добро, утичу на то да женка кад их види, одмах креће да овулира и пени ко бесна кобила. Међутим, како на планини се енергија прибавља клањем и мужом, Србски планински варварин није у стању да одложи задовољење као ни да смислено инвестира своје потенцијале у дугорочне планове, системско деловање, апстракције као што су морал, закон итд, Србски планинар једноставно узима то шта му треба а коље онога ко му се супротстави. Када заузме бусију, онда музе до бесвести то шта је ухватио, тј прождире у једном залогају ухваћену ловину, без размишљања о томе шта ће јести сутра. Ово чини да Србска планинска мушкарчина, природно тежи професијама које носе статус и власт, где може да се гази и садистички иживљава над подчињенима те су они углавном присутни како у полицији тако и у војсци, као и на водећим политичким местима, одакле доминирају и садистички цеде Србију, весело пишајући по њој чиме доказују своју екстра квалитетну  изузетност и биолошку доминантност. Нажалост, гигантизам као последица вишка кисеоника, доводи до тога да ова врста оплођивача, када се спусти у долину, је склона гојењу и срчаним проблемима те врло често скапава од инфаркта баш када треба највише да хара и доминира у паузама док се међусобно истребљује, наравно.

Други укус долази у облику сналажљивих, чиграстих и главо набадајућих Шумадинаца. Ова пргава врста тежи да компензује недостатак висине и бицепса, употребом главе, коју користи једнако како за размишљање тако и за набадање. Како је код ове врсте Србског мужјака, компензација примарна покретачка сила, стога су и његови ритуали парења, комплекснији и живописнији. Компулзије и опсесије царују умом Шумадинца, што га тера да манијаклано домириа и акумулира жуте банке које крије у сламарицама, чарапама и ћуповима по таванима, подрумима, бунарима и осталим вукојебинама расутим по брдашцима Србије. Компулзија коју ова врста мужјака поседује, тера га да све гледа кроз материјално, патолошки тежећи да своју вредност регулише кроз упоређивање са околином. Лишен емпатије, духовности, овај мужјак прождире околину хладно и прорачунато, вечито прогоњен користољубљем, као Христос разапет између „Куме где сам ту ја“ и „Усе насе и поднасе“, Шумадијски враголан женке привлачи материјалним добрима и изливима беса чим угледа слабијег од себе, кога тежи да унизи како би себе издигао.  Због тога је код Шумадинског оплођивача, понижење страст којој не може да одоли те стога компулзивно мора да јебе туђе женке, не што му се јебе, већ зато што га тај чин уздиже и лечи напаћену душу.

 

Међутим у оба случаја, планинског психопате хајдука касније бандита и долинског социопате шверцера и муљатора, не постоји способност одлагња задовољења као ни способност апстракције, те су стога сви њихови напори јалови. Због тога, оба Србска мужјака, крвнички се боре да освоје статус а онда га још крвождерније бране. Ова динамика, чини да они нису у стању да увећају богатство већ теже да стечено замрзну. Директна последица овга јесте јалови економски развој у коме се акумулирано богатство не увећава већ се расподељује тј циркулише унутар овог херметичког круга са тенденцијом сталног умањења кад год промени шаку.

 

Сирота Србска женка, вођена хипергамијом, троши своје плодне дане на избор између планинског курца и долинског ћупа са златом. Она би да је гигант плоди али да ужива у парама долине. Ова шизофрена поставка, чини је анаксиозном јер када јаше џинов курац, биолошки је задовољна јер јој је унутрашња вагина намирена алфа семеном, осећа се поседованом од стране џина, што је чини спокојном, заштићеном и сигурном и свесна џинове снаге, она га се плаши али кроз механизам когнитивне дисонансе, њена унутрашња вагина то тумачи као да га она поштује и коначно воли. Џин је другим речима, чини хормонално стабилном. Међутим, џинова импулсивност чини да је живот са њим непредвидив и не погодује одгоју младунаца, што код ње ствара компулзију да сигурност тражи у изобиљу долине. Међутим, када је матријално осигурана од стране успешног сналажљивог враголана, са чежњом се сећа камповања на џиновој кари и осећа се да је губитник, те опет кроз магију солапсизма,тј кроз механизам пројектоване идентификације, она тај осећај губитка, пребацује на враголана (пројекција), он је крив што се она не осећа довољно женом, тј он није довољно мушко, стога му кроз шмирглање мозга, стално омаловажавање, путем звоцања, дрка ганглије како би он се трудио више и био више мушко тако што ће да ринта док не цркне јер њој увек треба ЈОШ (идентификација).

Због тога сироти враголан, лоче, ждере и пуши све док га инфаркт, шлог и рак не депонују у гроб.

 

Ова динамика своју малигну димензију, добија у градовима. Збијени на малом простору, ови малоумни архитипови доводе до мутација које сеју чисто уништење и то од колевке па до гроба.

Разапета између џиновог курца и патуљковог ћупа са златом, блиска животу, Србска женка логично је курва. Једино као курва, она може да добије и џинов курац и патуљков новац. Да би привукла ова митска бића, она улаже у себе, путем пластичних операција, где од себе прави једнако митску креатуру која је оличење плодности. Уста се пуне прво силиконом па онда каром, сисе расту као да ће да роди теле а не бебу, гузица се обликује да симулира широке кукове што треба да укаже да је плодна и да може да препороди нацију и на тај начин, она да би се истакла, креира нешто што је у природи познато као супер стимулус. Супер стимулус користи птица кукавица која подмеће своје јаје у гнездо друге птице. Када женка домаћин, види гигантско јаје, у њеном мозгу то се тумачи као супер стимулус, који провоцира супер одговор, у виду одбацивања сопствене реалне деце у корист детета уљеза. Због тога, мама птица избацује своја нормлана јаја и одгаја јаје кукавице.

На исти начин, модерна пластична Србкиња, кроз свој супер стимулус креира супер одговор код Србског мужјака. Србски мужјак онда се касапи кроз тетоваже, иде у теретану и постаје члан Билдер-берг групе, прождире хемију и постаје супер агресивна помахнитала звер.  Напуцан хемијом, бесан од исте, Србски мужјак дивља широм земље Србије. Терор који се успоставља, чини да више није довољно разбити „пићку“ неком које слабији и на тај начин издоминирати већ је једино оправдано истог депоновати на гробно место. Једино тако, могуће је јебати чку у Србији данас. Једино тако је могуће продужити врсту.

На жалост, силикони нису део људске биологије те стога ови киборзи нису у стању да имају порода, те стога у земљи у којој доминирају мушкарчине и која има најбоље чке на свету, деце нема.

Од јалове планинско-равничарске стабилности која омогућава само одржање, Србија је склизнула у изумирање.

Инста бицепс, инста сиса, инста чка, инста кеш, инста ламбо….инста гроб.

Од колевке па до гроба, најбољe је инста доба.