Мафија се сјатила око сметлишта, еко бизнис је уноснији од дроге, оружја, коцке… А што је најважније – мафиозе претвара у друштвено одговорне лидере новог доба
Климатски катастрофизам је најбољи начин да се велики јавни новац извуче из буџета држава и преда на менаџерисање одабраним „спасиоцима планете“.
Призива се мешавина маоистичке културне револуције комбиноване са активизмом фашистичке омладине, овог пута „зелене“, која би ускоро могла узети ствари у своје руке и приступити кажњавању јеретика.
Невоља са савременим „спасимоклиму“ покретом није у томе што је постао нека врста нове религије већ што је реч о врло агресивној религији, испреплетеној са сумњивим политичко – економским интересима и са све очитијим тоталитарниум претензијама.
Иако се воле позивати на науку, њени поборници поступају као догмате.
Око врло сложеног питања климатских промена, нарочито око питања утиче ли на њих људска делатност и колики је њен утицај ако га уопште има, у научној заједници не постоји апсолутна сагласност.
Мешавином академских и политичких притисака, медијског одстрела и аутоцензуре, постигли су да је већина научника који се на ову тему јавно оглашавају – стриктно на линији прокламованог „правоверја“. Они који нису жигошу се, исмејавају или игноришу као што је случај са хрватским академиком Паром. Иако већина проскрибованих редовно истиче важност екологије и заштите околине, ако имало доведу у питање догму да је човек изазвао глобално загревање а нарочито самопрозване климатске месије и тоталитарне мере које они нуде као спас, бивају изопштени, стављени у исти кош са равноземљашима, оптужени за пластику у морима и помор пчела… Лудило иде тако далеко да се на крају један професор загребачког ПМФ третира као ридикул, док је врховни ауторитет аутистична шведска девојчица.
У Италији се недавно седам научника усудило да напише текст петиције под насловом „Европска декларација: Нема климатског ванредног стања“. Веома брзо су скупили више од 500 потписа научника из света, па се као наставак те иницијативе припрема конференција заказана за 18. и 19. октобар у Ослу. У декларацији износе податке да је повећање температуре мање од онога што је предвидео IPCC – организација УН-а која проучава климатске промене. Поред осталог, примећују да је „антропично порекло глобалног загревања недоказана хипотеза изведена само из неких климатских модела, односно сложених компјутерских програма названих Општи циркулациони модели те да научна литература све више наглашава постојање природне климатске варијабилности коју модели нису у стању да репродукују“. Аутори тврде да та природна варијабилност објашњава значајан део глобалног загревања од 1850. године до данас. Људска одговорност за климатске промене уочена у прошлом веку, стога је неоправдано претерана, па предвиђања катастрофе нису реална„.
Постоје дакле друкчији гласови, али они се насилно ућуткавају и онемогућује се нормална, аргументована академска расправа.
Стара и угледна римска Accademia dei Lincei за 12. новембар организује конгрес о климатским променама, на кога је позван и један од покретача горе поменуте петиције професор Франко Батаља. У знак протеста због његовог позивања, члан организационог одбора Гвидо Висконти одмах је дао оставку. У олигархијским мејнстрим медијима уследила је харанга на проф. Батаљу где га називају „негационистом“. Исти израз се користи за оне који негирају Холокауст.
Дакле, на делу је стари поступак reductio ad Hitlerium . Уместо да се на научном конгресу суоче различите тезе и аргументи који им иду у прилог – неистомишљеници се приказују као зли манијаци са којима нема потребе расправљати!?
Истовремено, ствар је до краја заоштрио метеоролог Лука Меркали који је од 2007. део Climate Broadcaster Network-Europe, организације телевизијских метеоролога коју је оформила ЕУ како ви ова „ширила исправне информације о климатским променама“. Тај плаћеник за исправност написао је како „петиција негациониста“ има барем једну позитивну страну, а то је да ће „нашим младим ученицима који су од Грете Тунберг подстакнути да се боре за своју будућност, на располагање ставити потписану листу њихових непријатеља“. Призива се дакле, нека врста маоистичке културне револуције и акција фашистичке омладине овог пута зелене, која би ускоро могла да узме правду у руке и крене да процесуира научне јеретике.
Врхунац безосећајности је коришћење болесног детета као портпарола политичке агенде.
Грета Тунберг, шведска средњошколка са Аспергеровим синдромом, аутизмом и опсесивно-компулзивним поремећајем, неким „чудом“ је након седења петком испред шведског министарства (уместо у школи, што је касније школарцима широм света агресивно аплицирано као рецепт за „спас климе“) засела за говорницу УН-а као врховни ауторитет на светском самиту о клими. Она тамо говори баналности, бесни, оптужује светске лидере и одрасле уопште да су њој као тобожњој представници младих „украли снове“, да би на врхунцу перформанса бризнула у хистерични плач…
Зашто је глобална (или глобалистичка? – прим.дрп) олигархија на чело тог… нечега истурила Грету?
Ради се о моралној уцени: Ако се усудиш рећи нешто против тога да са најистакнутије светске предикаонице проповеда апсолутно неупућен и некомпетентан субјект – ти се иживљаваш над немоћним, забринутим дететом и безосећајан си према аутистичној девојчици. Грета поучава да није најважније ићи у школу и учити, већ да је деци пречи климатски активизам… При томе не крије пубертетлијски презир према одраслима, у њеном свету они су кривци и не ваљају (или немају појма) док су млади све укапирали. Користећи је као маскоту, мејнстрим медији на Западу пумпају осећај надолазеће катастрофе, најављују апокалипсу, терају на прихватање нове, њу ејџ религије, позивају на пост и жртву – наравно под њиховом „стручном“ управом.
Грета је да подсетимо, због својих фиксација родитеље натерала да пређу на веганску прехрану, шпијунира мајку и и осуђује је ако ноћу, тајно, поједе комадић сира… Она је савремени Павлик Морозов , па да којим случајем већ постоји еко-полиција без сумње би као одушевљено-забринути верник одавно пријавила родитеље и отерала их на робију јер су поделили кришку гауде. Поред осталог, натерала је мајку да прекине каријеру оперске певачице јер је ова укључивала путовања авионом који као што знамо емитују угљен-диоксид… Грета дакле родитељима није дала да једу и путују, а сада би да малтретира читаву светску популацију, уверена да је апсолутно у праву након што је у тренутку просветљења све мистично схватила. Да није смешно било би жалосно.
У игри је огроман новац, а одавно знамо да се мафија свуда у свету окупља око отпада. Еко-бизнис је данас атрактивнији од коцке, дроге, оружја или грађевине, а што је најважније – од мафијаша он прави забринуте и друштвено одговорне лидере угрожених.
Климатски катастрофизам је најбољи начин да се јавни новац извуче из државних буџета и уручи одабраним посвећеним појединцима на менаџерисање за спас планете. На пример, Ангела Меркел је иако је Немачка у заштити животне средине већ по много чему узорна, хитно донела пакет мера вредних сто милијарди евра које ће бити потрошене до 2030. године. Ипак, Грета и њени гретени луп(ет)ају на погрешна врата.
Последњи подаци Eurostata о емисији угљен-диоксида из фосилних горива у ЕУ показују да је у 2018. она била за 2,5% мања него у 2017. години. У Немачкој чак за 5,4%. Главни извор емисије CO₂ у атмосферу није Запад већ Кина и Индија. Зашто Грета не демонстрира у Пекингу? Кина је од 2000-те године емисију CO₂ повећала за 208%, Индија за 155%, док је у Европи у истом раздобљу иста смањена за 16%. У САД је емисија од 2005-2017. пала за 12,4%.
Најзагађеније земље света су Бангладеш,Пакистан, Индија и Авганистан, а 95% пластичног отпада у океанима потиче из Азије и Африке. Европа предњачи по питању заштите климе и животне средине, па зашто онда еко-фанатици тлаче баш њу и набијају јој осећај кривице? Искључиво зато јер је реч о тактичким радњама у склопу стратегије лево – прогресивних политика које очајнички покушавају да успоставе контролу свега постојећег, а указивање на гладне пролетере, обесправљене жене и сексуалне мањине одавно више није довољно нити изазива потребне емоције. Зато је потребан нови фиктивни извор неупитне моралне легитимације; идеална за то је клима, нарочито кад се у први ред истури болесно дете.
Пубертетлијско хистерисање и агресивно обраћање одраслим људима виђено је у УН и пре Грете. У мемоарима Гретине маме Малене Ерман, оперске певачице и својевремено шведске представнице на Еуросонгу, описано је како јој се обраћа млађа кћи Беата: „Ви се бринете само о Грети, никада о мени. Мрзим те мама. Ти си најгора мама на свету, ти глупа *ебена глупачо…“ дерња се она кад ме Пингу погоди равно у главу“… То је васпитавање девојака на шведски начин, чије последице бисмо сада требали да трпимо глобално. С њим је повезано и ноторно хипердијагностиковање (за скоро сваки начин опхођење одређене индивидуе у контакту са другим људима постоји психијатријска дијагноза – прим.дрп), због чега ускоро нико више неће бити нормалан, значи – имати обавезу пристојности, поштовања закона, прописа, бонтона (прекршиоци закона са дијагнозом нису криминалци него болесници које треба лечити а не кажњавати, а лечење без икакве одговорности за лош исход прописује „стручњак“ који је специјализован за грану медицине која никада неће постати егзактна прим. дрп).
Гретени лажу и да према IPCC имамо мање од 12 година до катастрофе, па преко ноћи за 50% морамо смањити емисију угљен-диоксида. Све да тако и јесте – ко мора да је смањи?
Треба ли човечанство да се одрекне индустрије?
Иде ли то у корист земљама и компанијама које ће продавати напредну „зелену“ технологију?
Како ћемо на смањење натерати Кину?
Како то урадити да буде праведно према постколонијалним друштвима које покушавају да се развију у самоодржива?
Је ли можда излаз у нуклеарној енергији?
Ако нећемо пестициде, треба ли више ГМОвана која су отпорна на штеточине?
Да решење за климатске промене и одрживо живљење није случајно у канибализму како је то недавно созерцао шведски научник Magnus Söderlund?
Ако већ на ово занемаривање и могуће злостављање незнавеног детета није реаговала шведска социјална служба, имамо право да се запитамо зашто се није огласила хрватска дечија правобранитељка када су на таласу гретенизма нашу децу инспирисали да петком из идеолошких разлога не иду у школу? У свему су најкомичније наше леве медијске перјанице, које годинама пате због деиндустријализације Хрватске и цмиздре над социјалистичком тешком индустријом, посебно оном хемијском у Далмацији, а истовремено слине на Грету. Генерација изманипулисаних гретена на Западу се жртвује тако што петком не иде у школу и мисли да ће изостајући са наставе спасти планету. Много сувислије (питање је да ли и ефикасније – прим.дрп) би било да Ајфоне и Галаксије замене калашњиковима, наоружају се и крену у неку врсту дечијег крсташког рата против Кине и Индије… Али неће, изгледа да су на овом нивоу „борбе“ сасвим задовољни малтретирајући „укућане“.
Нино Распудић – Вечерњи Лист
Наслов и опрема: Преврат
На српски превео драгослав павков